Arhiva ‘Vesti’

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO povučen iz skupštinske procedure

Vlada Srbije donela je Zaključak o povlačenju iz skupštinske procedure Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Vlada Srbije je otvorena za dijalog i razmatranje svih spornih pitanja u vezi sa ovim zakonom i on će u kratkom roku biti vraćen u skupštinsku proceduru.

Zdravlje kroz motor ulazi

Od 1. novembra bez olovnog benzina?

Kada će prestati točenje “olovnog” motornog benzina MB-95 i da li će sipanje bezolovnog supera izazvati kvarove na motorima automobila – učestala su pitanja čitalaca “Novosti” ovih dana. Jer, u skladu sa sve strožim zahtevima i standardima o zaštiti životne sredine, i u Srbiji mora u potpunosti da prestane proizvodnja i prodaja motornog benzina MB-95. Većina zemalja u Evropi je prestala sa upotrebom ovog benzina još 2000. godine.

Bilo je najavljeno da će NIS 1. juna ova godine prestati sa isporukama, ali, kako kod nas sve ima “rezervni termin”, tako je i točenje “olova” prolongirano do 1. novembra. Praktično, rok je još nedelju dana.

Valja se podsetiti da je tetraetil olovo izuzetno toksično i da se veoma teško odstranjuje iz ljudskog organizma. Pre više od dve decenije naučne studije su utvrdile da je sa smanjenjem ili potpunim prestankom upotrebe olovnog benzina došlo i do smanjenja broja kancerogenih oboljenja.

– Olovo je toksin koji se u vidu isparenja apsorbuje kroz meka tkiva ili kožu i u izuzetno malim dozama može da dovede do oboljenja nervnog sistema ili respiratornih organa – kaže Dragoljub Stanković, šef odeljenja maloprodaje i dilerske mreže kompanije “Lukoil-Beopetrol”, koja raspolaže savremenom laboratorijom u kojoj se vrše ispitivanja kvaliteta goriva.

Olovni benzin je u osnovi bezolovni motorni benzin kojem se dodaje olovo radi povećanja oktanskog broja, što povoljno deluje na podmazivanje sedišta izduvnih ventila na motoru, ali nova oprema i tehnologije proizvodnje motornih goriva, tvrdi Stanković, mogu da obezbede potreban nivo kvaliteta goriva i oktanskog broja bez dodatka olova.

Ukoliko se u vozila proizvedena pre 1992. godine sipa bezolovni benzin, može doći do “detonacija” koje se lako rešavaju podešavanjem ugla paljenja.

MOGUĆA OŠTEĆENJA

Kada su sedišta izduvnih ventila izrađena od materijala od kojeg je izlivena i “glava” motora, može zbog nedostatka olova u benzinu doći do njihovog oštećenja. Vozila kod kojih je “glava” motora izrađena od legura aluminijuma ne bi trebalo da imaju ovaj problem, što je slučaj kod velike većine vozila proizvedenih posle 1986. godine.

Vlada sprema rat cenama

Šta će biti sa strujom, hranom, kreditima, porezom i akciznom robom?

Vlada Srbije neće odobriti poskupljenje električne energije i prirodnog gasa pre marta naredne godine – saznaju “Novosti” u ovoj instituciji.

Razlog odlaganja ranijeg plana, koji je predviđao da do povećanja cena električne energije i prirodnog gasa dođe već u januaru 2011. godine, leži u činjenici da su inflatorni pritisci u poslednjem kvartalu ove godine snažniji od očekivanih, ali i procena da će se oni nastaviti i u prvim mesecima naredne godine.

– Velika je verovatnoća da će inflacija već ovog meseca biti iznad gornje granice projektovane za oktobar, odnosno iznad 8,3% – napominju u Vladi Srbije.

POD KONTROLOM

Zato će se, kako nezvanično kažu u Nemanjinoj 11, o povećanju svih cena koje su pod kontrolom države veoma restriktivno odlučivati i, u tom smislu, sigurno je da će poskupljenje struje i gasa, koje ponajviše utiče na rast ostalih cena, morati da bude odloženo bar za kraj prvog kvartala 2011. godine.

Vlada Srbije će i u narednoj godini sa Narodnom bankom Srbije imati sporazum, što je već postala praksa, kojim se obavezuje da će pažljivo kontrolisati sve cene koje su u njenoj nadležnosti. Da podsetimo, u pitanju je 13 grupa roba i usluga, među kojima su i “narodni” hleb, ali i cena struje, grejanja, komunalnih usluga, školarine…

– U prošloj godini Vlada Srbije nije uspela da održi te cene u utvrđenim okvirima, ali će ove izvesno uspeti da realizuje dogovor koji predviđa da kontrolisane cene u ukupnoj inflaciji učestvuju sa 15 odsto – priznaju u Nemanjinoj 11. – Sledeće godine će održavanje učešća kontrolisanih cena sa sedam odsto u ukupno projektovanoj inflaciji biti pravi izazov.

Pored oštre kontrole kretanja cena koje svojim “potpisom” overava Vlada, planira se, kako saznajemo, i donošenje više mera koje bi mogle da spreče nestabilnost snabdevanja tržišta strateški važnim proizvodima, što je bilo prisutno prethodnih meseci.

CENE HRANE

– O ovim merama će se intenzivno razgovarati u svim nadležnim ministarstvima, ali i sa Narodnom bankom Srbije, koja, ipak ima vrlo ograničene mogućnosti uticaja na njihov rast – navode u Vladi Srbije.

Kako saznajemo, razmišlja se o mogućnostima bržeg intervenisanja države na tržištu hrane, ali i o sistemskom rešavanju pitanja monopola, o čemu se sve više govori kada su u pitanju snabdevenost i cene osnovnih životnih namirnica na tržištu.
KREDITI

Neke probleme koje je država dugo stavljala pod “tepih” teško će, međutim, biti moguće rešiti.

– Stočni fond je, u prethodnoj deceniji, bukvalno desetkovan. Zato bi u narednoj godini stanje na tržištu mesa moglo da bude problematično. Posebno ako se ima u vidu da je i onako smanjena isporuka mesa i mesnih prerađevina morala da bude prodavana po cenama značajno ispod realnih, jer zbog zamrznutih primanja ovu robu skoro da nije imao ko da kupi – priznaju u Vladi. – Naredne godine, s obzirom na odmrzavanje primanja za 1,6 milion penzionera i preko 600.000 zaposlenih u javnom sektoru, moramo da računamo da će se domaća tražnja za ovom robom oporaviti, a samim tim i da će cene biti bliže realnim.

Šta je to danas realno teško da je moguće odgovoriti, ali je činjenica da meso i prerađevine od mesa nisu značajnije menjale cenu u poslednje dve-tri godine. Ako se samo obračuna akumulirani rast cena u tom periodu dolazi se do mogućeg poskupljenja od 30 do 40 odsto.

Prema vestima iz sveta, u narednoj godini počeće da se dešava ono što su protivnici podizanja kredita i govorili. Posle više godina pada i stagnacije, evropska referentna stopa, odnosno kamatna stopa, počeće da raste.

– Ne očekujemo značajnije povećanje, ali će za jedan do 1,5 procenta porasti cena kredita u evrima – upozoravaju ekonomisti, i dodaju da bolje neće proći ni oni koji se zadužuju u dinarima, s obzirom da je i iz NBS najavljena restriktivna monetarna politika.
VEĆI POREZ

Mada će, kako je najavljeno, poreska reforma sačekati da prođu izbori 2012. godine, za narednu godinu se, kako saznajemo, sprema izmena postojećeg Zakona o imovini. Plan je da lokalne samouprave dobiju veće prihode, a posledica – novo značajno pražnjenje džepova građana.

Sam zakon biće, kako nam je rečeno, jednostavniji. Predviđena je jedinstvena stopa za firme i preduzetnike, kao i jedinstvena stopa za građane, pri čemu je, zbog ukidanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, moguće da stopa za firme bude i veća od one koju će plaćati vlasnici stanova i kuća.

Poreska osnovica će biti vrednost koja simulira tržišnu, ali će i dalje biti, kako navode u Vladi, „potcenjena“.

Najznačajnija promena odnosi se na utvrđivanje poreskih kredita. Aktuelni zakon propisuje poreske kredite koji su srazmerni vrednosti imovine, što je, kako veruju u Vladi, nepravično. Zato će se uvesti poreski kredit u apsolutnom iznosu od 10.000 dinara.

Nakon svih izmena, najveći deo građana će, obećavaju iz Vlade, plaćati porez na stanove i kuće kao do sada.
ZBOG USKLAĐIVANJA SA INFLACIJOM I ZNATNOG POVEĆANJA AKCIZE, OD NOVE GODINE:

POSKUPLJUJU CIGARETE, KAFA, BENZIN I ALKOHOL

Od Nove godine poskupeće cigarete, ali samo za visinu inflacije u prethodnoj godini. Povećanje akcize bi, verovatno, bilo i veće, jer je to naša obaveza u pripremi za članstvo u EU, ali državu u toj nameri sprečava postojeći zakon koji štiti investitore u duvanskoj industriji.

– Od Nove godine, a zatim i u julu, doći će do usklađivanja cena duvanskih proizvoda sa inflacijom. U narednim godinama pušače u Srbiji očekuju mnogo više cene duvanskih proizvoda, jer će akciza biti značajno povećana – napominju u Vladi.

Iz istih razloga, odnosno usklađivanja iznosa akcize na kafu, pivo, naftne derivate… za procenat ostvarene inflacije, poskupeće do deset odsto i ovi proizvodi.

Kako i RTS svoju pretplatu usklađuje sa inflacijom, od januara ćemo, uz neuvećan račun za struju, plaćati uvećanu TV pretplatu. Ljubitelje alkoholnih pića čekaće od Nove godine neprijatno iznenađenje. Vlada Srbije se, naime, priprema da Skupštini na usvajanje ponudi potpuno novi način obračuna akcize na alkoholna pića.

– Planiramo da uvažimo količinu alkohola, uključujući i etil-alkohol, u bazu za naplatu akcize, ali i da preispitamo visinu akcize na jaka alkoholna pića i likere – rečeno je „Novostima“ u Vladi Srbije.

Kada je visina akciza na gorivo u pitanju, u Vladi konstatuju da su one u skladu sa evropskim standarima i da ih ne treba menjati.

ODMRZAVANJE ZARADA

Procene su da će ugovoreno odmrzavanje plata u javnom sektoru i penzija, koje će početi od 1. januara naredne godine, delimično “pogurati” inflaciju.
– Ovo odmrzavanje značiće i za budžet nešto veće troškove od ranijih, s obzirom na to da se procenat povećanja primanja vezuje za period od poslednjih šest meseci ove godine, kada inflacija i probija projektovane vrednosti – kažu u Nemanjinoj 11.

– Taj trend bi se, zbog ugrađenog jednokratnog cenovnog šoka poljoprivrednih cena, mogao nastaviti do kraja ove, pa čak i u prvoj polovini naredne godine.

(Napomena: tekst je preuzet iz lista “Novosti” od 24.10.2010.)

Zapošljavaju 4% ljudi a kroje privredu

Velike firme čine 1% svih preduzeća u Srbiji

Najzvučnija imena srpskog biznisa koja značajno utiču na celokupnu privrednu politiku, ne zapošljavaju ni četiri odsto radnika u zemlji. Na “platnom spisku” Miroslava Miškovića, Miodraga Kostića, Predraga Rankovića Peconija, Zorana Drakulića i još nekoliko njihovih kolega, nema ukupno ni četrdesetak hiljada ljudi. Mnoge njihove firme, istovremeno su na listi sto najprofitabilnijih čija ukupna dobit čini skoro 40% profita svih privrednika u zemlji.

Prošle godine finansijske izveštaje predalo je oko 96.000 privrednih subjekata koji zapošljavaju nešto više od milion radnika, pokazuju podaci Agencije za privredne registre. Mala i srednja preduzeća činila su 99 odsto ukupnog broja privrednih društava, ali ovakvo činjenično stanje, ni približno nije značilo i tako veliki uticaj na vlasti. Jer, država za “lekove” i “zdravlje” privrednika, najčešće pita čelnike velikih sistema, bilo kroz neformalne ili formalne kontakte, u koje sa krizom javnost sve češće i ima uvid.

Najviše radnika, oko 24.000, zapošljava “Delta holding”, kompanija Miroslava Miškovića koja se bavi proizvodnjom, trgovinom, finansijama i nekretninama. Miodrag Kostić, vlasnik “MK grupe”, u zemlji ima oko 3.000 ljudi. Prema podacima publikacije “Ekonom:east media grupe”- “Top 300”, Predrag Ranković Peconi, vlasnik “Inveja”, zapošljava oko 2.000 ljudi. U sastavu ove kompanije posluje više privrednih subjekata, od “Albusa”, “Medele”, “Vitala”, “Rubina”, preko TV “Košave” i “Pančevačke pekare”… Za Petra Matića u “MPC holdingu”, inače biznismena prilično tajnovitog javnosti, radi njih još 700.

U društvu pojedinih ministara i na okruglim stolovima Vlade i privrednika sve češće se može videti i Milan Beko, za koga se u javnosti već godinama spekuliše da se kao vlasnik krije iza nekoliko kompanija. Na sajtu srpskog poslovnog kluba „Privrednik“, čiji je Beko i član, pored njegovog imena stoji firma “Laderna”. Međutim, u bazi podataka Agencije za privredne registre piše da je osnivač te firme “Laderna international” iz Holandije. Bivši ministar za privatizaciju u vladi Mirka Marjanovića nigde se ne pominje.

U Uniji poslodavaca Srbije, članici međunarodne organizacije poslodavaca, kažu da kontakti s vlastima idu više političkom linijom nego prirodnom, ekonomskom.
– Ministarstva odreaguju pozitivno tek na naš svaki treći apel, molbu ili sastanak. A, imamo oko 90.000 članova, što velikih, što malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. Pri tom se ne obraćamo sa spiskom lepih želja, već isključivo kada problem imaju velike grupe privrednika. Poslednje smo izdejstvovali smanjenje ekoloških taksa, i to u proseku za 30 odsto – kaže Dragoljub Rajić iz Unije.

I Vlada Andrić, potpredsednik Saveza Samostalnih sindikata Srbije, kaže da su od države u više navrata tražili smanjenje ili oslobađanje poreza i doprinosa za poslodavce.

-Poslodavci bi tako zapošljavali više ljudi, bilo bi manje rada na crno, država bi punila budžet, ali pozitivnog odgovora ipak nema – kaže Andrić za “Novac”.

Na listi kompanija sa najvećim profitom u 2009. godini ponovo su veliki srpski biznismeni. Među prvih petnaest, tri kompanije su u vlasništvu „Delta holdinga“. „Delta Real Estate“, firma koja se bavi nekretninama, profitirala je 2,2 milijarde dinara i zauzela deveto mesto. Ova kompanija, prema podacima Agencije za privredne registre zapošljava 284 radnika. Na jedanaestom mestu je šoping centar “Delta siti” sa profitom od 2,08 milijardi dinara. Nekoliko mesta ispod je i “Maksi”, “Deltin” trgovinski lanac.

Među 15 najuspešnijih kompanija nalaze se još i “Hemofarm” sa dobiti od 3,5 milijarde, “Sintelon” sa 2,9 milijardi, te industrija mesa “Matijević” sa 1,4 milijarde dinara. Ova porodična kompanija došla je devedesetih godina u Novi Sad iz Hrvatske i prema publikaciji “Top 300” zapošljava oko 2.000 ljudi.

Najviše se, dakle, zarađivalo u proizvodnji i preradi, sektorima poljoprivrede i farmaceutske industrije. Slede saobraćaj i nekretnine. Među stotinak najprofitabilnijih provejavaju i građevinska preduzeća i trgovine na veliko. Interesantno je da je građevinska firma “Napred” po prifitabilnosti na 27. mestu, a da srpski, ali i regionalni gigant “Energoprojekt holding” koji radi širom sveta, kaska za njom za više od 40 mesta.

Prošle godine u gubitku su bila i javna i društvena i privatizovana preduzeća, ali i zadruge i ogranci pravnih lica. U plusu su bili jedino preduzetnici. Njihov ukupan profit iznosio je blizu dve milijarde dinara, što je pad za 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Najveći gubitak od oko 11 milijardi dinara imala su privatizovana preduzeća. Značajan gubitak, od oko sedam milijardi dinara, imala su i javna preduzeća, ali ovaj sektor imao je i nekoliko svetlih tačaka. Javno preduzeće „PTT saobraćaj“ bilo je treće najprofitabilnije preduzeće u zemlji. Njegova dobit iznosila je 15,2 milijarde dinara.

Aerodrom “Nikola Tesla” zauzeo je 15. mesto, “Srbijagas” 32, a preduzeće “Gradska čistoća” 36. mesto. Među najvećim gubitašima bila su uglavnom preduzeća sa najvećim brojem radnika. Na prvom mestu je NIS sa gubitkom od 37 milijardi dinara i 11.000 zaposlenih. Sledi “U.S.Steel” koji je prošle godine poslovao sa gubitkom od 14 milijardi dinara i zapošljava više od 5.000 radnika. “Železnice Srbije” su na sedmom mestu, a RTB “Bor” na devetom.

Prošle godine je u Srbiji poslovalo 455 javnih preduzeća. Zapošljavala su oko 116.000 radnika, što je 11 odsto od ukupno zaposlenih u privrednim društvima.

Polovina izvoza iz “U.S.Steel”


Prema podacima Privredne komore Srbije, u prvih osam meseci ove godine ukupan izvoz Srbije iznosio je oko šest milijardi dolara, dok je ukupan izvoz deset najvećih izvoznika vredan 1,6 milijardi dolara. Trećinu vrednosti deset najvećih izvoznika, odnosno više od pola milijarde dolara, ostvario je “U.S.Steel”. Drugi najveći izvoznik je HIP “Petrohemija Pančevo”, slede Valjaonica bakra Sevojno, NIS i “Tigar gume”.

Sa jednim radnikom zaradio 25 miliona dinara

Ukupan broj preduzetnika prošle godine smanjen je za oko hiljadu u odnosu na prethodnu godinu. Oko 21.000 preduzetničkih radnji zapošljavala je blizu 50.000 ljudi, najviše u prerađivačkoj industriji i trgovini.

Najprofotabilniji bio je zdravstveni centar “Euro Medic Diagnostic Nenad Zlatarić” iz Beograda koji je sa 21 radnikom ostvario dobit veću od 70 miliona dinara. Među prvih deset našla se i Advokatska kancelarija Kojović Tijana, koja je sa dva zaposlena profitirala više od 42 miliona dinara. Autoprevoznik Zoran Janković samo sa jednim radnikom ostvario je profit od 25 miliona dinara.

Stambeni krediti nikad povoljniji

Ponuda stambenih kredita banaka u Srbiji nikad nije bila raznovrsnija, ali ni povoljnija.

Osim mogućnosti da biraju između kredita sa fiksnom i varijabilnom kamatnom stopom, zainteresovanima se nudi čak i kombinacija ove dve kamate, a efektivna kamatna stopa uglavnom je ispod ili oko 6%. U bankama ističu da u odnosu na prošlu godinu, raste tražnja za stambenim kreditima, a naročito u poslednja dva meseca.

U Societe Generale banci kažu da se klijenti koji su spremni da preuzmu izvestan rizik usled kretanja euribora zarad nešto niže kamatne stope opredeljuju za kredit sa promenljivom kamatom, koja se kreće od 5,34% (EKS). Oni koji žele potpunu izvesnost u pogledu visine rate, odlučuju se za fiksnu kamatnu stopu koja iznosi 7,94%.

– Od ovog meseca ponudili smo kombinovani stambeni kredit koji građanima omogućava da svake tri godine, bez ikakvih dodatnih troškova, ponovo biraju između fiksne i promenljive kamate. Tako ukoliko euribor počne da raste, klijent može da se opredeli za fiksnu kamatu, a ukoliko počne da opada, da izabere promenljivu i na taj način smanji mesečnu ratu – ističu u Societe Generale banci.

Kako bi učinile popularnijim svoje stambene kredite, banke nude i određene povoljnosti. Kako kaže Petar Jovanović, direktor za poslove sa stanovništvom Raiffeisen banke, svi oni koji podnesu zahtev za stambeni kredit do kraja ove godine biće oslobođeni provizije, bez obzira na datum kada će kredit biti realizovan. Takođe, od ovog meseca novim korisnicima ovih zajmova nudi se i besplatno osiguranje stana od osnovnih rizika, a ovaj trošak banka preuzima na sebe.

Ukoliko se odluče za “Alfa plan” kredite Alpha banke, klijentima koji nakon pet godina reše da ga pre vremena otplate ne naplaćuju troškove.

– Kako bismo građanima omogućili da se zaštite od rasta kamatnih stopa, u toku otplate zbog rasta euribora ponudili smo “Alfa plan” kredite sa zaštitnom kamatom. Ovaj proizvod kombinuje prednosti dve preovlađujuće ponude sa promenljivom i fiksnom kamatom – ističe Zoran Stojaković, direktor poslovne mreže Alpha banke.

Najpovoljniji stambeni krediti u ponudi Eurobanke EFG jesu krediti osigurani kod NKOSK s uknjiženom nekretninom kao predmetom zaloge.

– Nudimo stambene kredite sa varijabilnom kamatnom stopom, koja zavisi od visine kredita i od odnosa vrednosti zaloga i kredita, a klijenti koji primaju platu preko naše banke ostvaruju značajne uštede – kaže Vladan Vilotijević, direktor direkcije za stambene kredite Eurobanke EFG.

Iako su krediti uz subvenciju države najpovoljniji, kako naglašava Marko Prokić, direktor sektora stambenih kredita Vojvođanske banke, veoma atraktivna ponuda je i sa fiksnom kamatnom stopom u prvih nekoliko godina otplate a gde klijent bira rok fiksne kamatne stope.

Oni građani koji ne ispunjavaju uslove za subvencionisane stambene kredite mogu da podnesu zahtev za komercijalne. Živojin Savić, izvršni direktor poslova sa stanovništvom Komercijalne banke, kaže da imaju atraktivnu ponudu stambenog kredita osiguranog kod NKOSK sa fiksnom kamatnom stopom za prve dve godine od 5,95% godišnje. Nakon dve godine obračunava se kamatna stopa koju čini šestomesečni euribor i fiksna marža od 4,95%.

U komercijalnoj ponudi Hypo Alpe Adria banke izdvajaju “premijum paket” stambeni kredit, uz kamatnu stopu koja iznosi 5,5%, plus tromesečni euribor (koji trenutno iznosi 1,02500%).

(Napomena: teskt je u potpunosti preuzet iz lista “Blic” od 23.10.2010.)

Obuka osposobljavanja za rukovodioce HACCP-a, 10. – 12. novembra 2010.

Regionalana privredna komora Pančevo i Consact Kanjiža obaveštava sve zainteresovane privrednike i preduzetnike, da u saradnji sa “Consact“ d.o.o. iz Kanjiže organizuje stručnu obuku osposobljavanja rukovodioca HACCP tima u periodu od 10. – 12. novembra 2010. godine. Obuka će biti organizovana u prostorijama RPK Pančevo

Prema Zakonu o bezbednosti hrane (Sl. glasnik RS 41/2009, član 47) „subjekti u poslovanju hranom dužni su da uspostave sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane, osim na nivou primarne proizvodnje, u svakom objektu pod njihovom kontrolom, u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP)“ a prema Zakonu o veterinarstvu (Sl. glasnik RS 91/2005), od 01.01.2009. primena HACCP-a je obavezna za “pravno lice i preduzetnik koji obavlja delatnost klanja životinja, proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, kao i sakupljanje, preradu i uništavanje otpadaka životinjskog porekla…” (član 82.).

Prema navedenim zakonima subjekti u poslovanju hranom su dužni da za sprovođenje HACCP programa imaju odgovorno lice u stalnom radnom odnosu. HACCP sistem, pored zadovoljenja zakonskih zahteva, omogućava i optimalno upravljanja rizicima po bezbednost hrane, a osnova je za implementacija “viših standarda” bezbednosti hrane – BRC, IFS, ISO 22000 i dr.

Registrovano stručno osposobljavanje sadašnjih i potencijalnih rukovodilaca HACCP timova pruža mogućnost za sticanje znanja i veštine u razumevanju i u pravilnoj primeni HACCP principa, kako tokom implementacije tako i u okviru svakodnevne primene HACCP sistema – tj. za osposobljavanje odgovornih lica za sprovođenje HACCP programa u subjektima u poslovanju sa hranom.

Nosilac organizacije je Regionalna privredna komora Pančevo, a realizator osposobljavanja je „Consact“ d.o.o. iz Kanjiže, kao ogranak »Consact International Consulting Group«, a kurs se održava kao jedan od 68 registrovana kursa „CONSACT” Kft. iz Budimpešte.

Osposobljavanje se završava pismenom proverom znanja. Polaznici koji uspešno polože završni ispit stiču diplomu koja ima karakter javne isprave u Mađarskoj, a samim tim i u EU. Osposobljavanje se sprovodi sa kratkim teoretskim uvodom, primerima i vežbama u ukupnom trajanju od 21 sati intenzivnog rada. Odnos teorijskog dela i praktičnog rada je 35% – 65%. Vežbe se sprovode timskim radom u malim grupama. Sa ciljem da se obezbedi kvalitet rada kurs se realizuje za striktno ograničen broj učesnika. Maksimalan broj učesnika, zbog interaktivnog rada i vežbi, je 20 po kursu.

Kontakti za dodatne informacije:
RPK Pančevo
tel: 013/343-255 i 354-056
kontakt osobe:
Marija Stanišić
marija.stanisic@komora.net
Mirjana Šteler
mirjana.steler@komora.net

Zainteresovani za nastup mogu se se obratiti kontakt:
Zoran Černoh
telefon 013/ 343-255 ili 354-055
e-mail : zoran.cernoh@komora.net

“Telekom Austria” potvrdio zainteresovanost za kupovinu “Telekoma Srbije”

“Telekom Austria” potvrdio je da je zainteresovan za učešće na tenderu za kupovinu 51% akcija “Telekoma Srbije”, piše danas bečki “Wirtscaftsblatt”.

“Naravno da razmatramo sve opcije na tržištima gde smo već prisutni. Uzećemo dokumenta i proverićemo ih”, naveli su u “Telekom Austria”, koji u Srbiji ima kompaniju za mobilnu telefoniju “Vip Mobile”.

Kako navodi bečki ekonomski dnevnik, u “Telekomu Austria” su rekli da će “zajedno sa svojim akcionarima doneti odluku o tome koliko je ekonomski isplativa kupovina većinskog udela u “Telekomu Srbija”.

Ministarstvo finansija Srbije objavilo je 20. oktobra tender za prodaju 5% akcija “Telekoma Srbije”, čija je ukupna vrednost procenjena na 2,43 mlrd EUR.

Cena rada 95 dinara

Država, poslodavci i sindikati postigli dogovor o najnižoj satnici za zaposlene

Najniža cena rada će, kako “Novosti” saznaju, ubuduće iznositi 95 dinara po satu. Ova odluka biće usvojena danas, pošto je konačno postignut dogovor između države, poslodavaca i sindikata. Time će minimalna plata biti uvećana za 800 dinara, pa će iznositi 16.500 dinara.

Pregovori o minimalnoj ceni rada započeti su krajem septembra na sastanku Socioekonomskog saveta. Međutim, dogovor između poslodavaca i sindikata nije postignut ni u narednim razgovorima, pa je predloženo da Vlada “preseče” i odredi minimalnu cenu satnice. Sindikalci su tražili da najniža cena rada bude 100 dinara, odnosno da najmanja mesečna zarada bude 17.400 dinara, dok su poslodavci bili znatno skromniji, pa se nisu bunili da satnica iznosi svega 93 dinara.

Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, ponudio je kompromisno rešenje koje bi, prema njegovom tumačenju, bilo “ekonomski održivo i socijalno odgovorno”. Očekuje se da će upravo ovaj predlog izglasati članovi Socioekonomskog saveta.

Objavljen tender za prodaju “Telekoma Srbije”

Rok za ponude 26. novembar

Ministarstvo finansija Srbije objavilo je danas tender za prodaju 51% akcija “Telekoma Srbije”.

Kako se navodi u oglasu objavljenom u listu “Politika”, rok za prijavu zainteresovanih kupaca je 26. novembar.

Uslov za učešće na tenderu je da potencijalni kupac bude telekomunikaciona kompanija koja je pružala telekomunikacione usluge najmanje pet godina pre objavljivanja tendera, sa najmanje 20 miliona pretplatnika fiksne i mobilne telefonije i Interneta na kraju 2009.

Neopdhodno je i da je tržišna kapitalizacija ponuđača, odnosno vrednost kompanije bila najmanje 3 mlrd EUR 30. septembra 2010, kao i da je u prethodnoj poslovnoj godini imao konsolidovani prihod veći od 4 mlrd EUR i konsolidovana sredstva od najamnje 5 mlrd EUR.

Na tenderu mogu učestvovati i konzorcijumi koje predvodi kompanija sa najmanje 51% udela u konzoricijumu i koja ispunjava tenderske uslove, navodi se u oglasu.

Potrebno je da zainteresovani kupci uplate i 10.000 EUR za otkup tenderske dokumentacije, u kojoj će biti navedeni detalji o roku i načinu podnošenja ponuda za kupovinu “Telekoma Srbije”.

Ministarstvo finansija će pismenim putem obavestiti zainteresovane kupce da li ispunjavaju uslove tendera, pošto privatizacioni savetnik “Citigroup” analizira zahteve, a kvalifikovani kupci će dobijati tendersku dokumentaciju od 1. novembra.

Vlada Srbije odlučila je 14. oktobra da proda 51% akcija “Telekoma Srbije”, čija je ukupna vrednost procenjena na 2,43 mlrd EUR.

Ministarka za telekomunikacije Srbije Jasna Matić kazala je ranije da su za “Telekom” zainteresovana četiri velika i ozbiljna kupca – “Telekom Austria”, “Orascom”, “France Telecom” i “Deutsche Telekom”.

Najavljeno je da će vlada odrediti minimalnu cenu za 51% akcija “Telekoma Srbije”, a ministar ekonomije Mlađan Dinkić ocenio je da ta cena ne bi trebalo da bude manja od 1,4 mlrd EUR.

Vlada Srbije poseduje 80% akcija “Telekoma”, a preostalih 20% akcija poseduje grčki OTE, u kojem “Deutsche Telekom” ima 30% udela.

Kompanija “Telekom Srbije” imala je profit od 13,3 milijarde dinara u 2009. godini i prema tome bila kompanija sa najvećom neto dobiti na sprkom tržištu.

“Metro Cash&Carry” otvorio distributivni centar u Subotici vredan 15 mil EUR

Kompanija “Metro Cash&Carry” otvorila je danas distributivni centar u Subotici, šesti veleprodajni objekat ove vrste u Srbiji. Novi centar, vredan 15 mil EUR, obezbedio je posao za 180 stanovnika grada i okoline.

Distributivni centar na Segedinskom drumu ima ukupnu površinu od 10.500 m2 i 250 mesta za parking, a sagrađen je za nešto više od četiri meseca. Ovaj veleprodajni objekat profesionalnim kupcima ponudiće preko 20.000 prehrambenih i neprehrambenih artikala renomiranih stranih i domaćih proizvođača i dobavljača po povoljnim cenama i pomoći će malim i srednjim preduzećima iz Subotice i regiona da unaprede svoje poslovanje.

Centar u Subotici će od domaćih proizvođača i dobavljača nabavljati oko 80% prehrambenog asortimana i tako dati podsticaj domaćoj industriji. Ovo je ujedno i prvi “Metro Cash & Carry veleprodajni objekat u Srbiji sa rampom za organizovanu dostavu robe profesionalnim kupcima.

– Naša misija je da opslužujemo profesionalne kupce iz različitih sektora, fokusirajući se na male, nezavisne trgovine i ugostiteljski sektor, i pružajući odgovarajuća rešenja za kancelarije. Od sutra, profesionalni kupci u Subotici imaće novog partnera, naš novi distributivni centar. Iskreno verujemo da je ovo naredni korak u plodnoj i dugoročnoj saradnji sa našim kupcima i poslovnim partnerima u Vojvodini – rekla je Punčeva na svečanosti, u okviru koje je kompanija “Metro” predstavniku lokalne Predškolske ustanove “Naša radost” uručila ček u vrednosti od 8.000 EUR.

Ta donacija još jedna je potvrda posvećenosti kompanije “Metro” lokalnoj zajednici i biće iskorišćena za renoviranje zgrade ustanove.

– Otvaranje “Metro” centra za Suboticu ima višestruki značaj. Pre svega zbog 180 novozaposlenih ljudi, koji su našli svoje mesto direktnim zapošljavanjem u ovoj veletrgovini, i četrdesetak koji su zaposleni u pratećim službama – izjavio je Saša Vučinić. gradonačelnik Subotice.

Veronika Punčeva, predsednica Upravnog odbora kompanije “Metro Cash & Carry” Srbija, Kristijan Milš, regionalni direktor kompanije “Metro Cash & Carry” za centralnu i istočnu Evropu, Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga Vlade Srbije, Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja Vlade Srbije i Saša Vučinić, gradonačelnik Subotice, svečano su otvorili novi objekat u prisustvu predstavnika kompanije, republičkih i lokalnih vlasti, diplomatskog kora, poslovnih partnera i medija.