Arhiva ‘Vesti’

Novi poziv Programa prekogranične saradnje sa Mađarskom

Fond “Evropski poslovi” AP Vojvodine predstavio je novi poziv Programa prekogranične saradnje Srbija – Mađarska, ukupne vrednosti 12.359.230 EUR, na kojem mogu da učestvuju neprofitne institucije iz cele AP Vojvodine. Osim detaljnih informacija o samom programu, ciljevima i prioritetima, kao i aktivnostima koje su dozvoljene u ovom pozivu, prisutni su imali prilike da čuju i promene u odnosu na prethodni poziv.

– Neke od ključnih promena u odnosu na raniji period su novi aplikacioni formular koji sprečava administrativne greške, zatim su ukinuti, ranije neophodni pridruženi partneri, što olakšava postupak nalaženja partnera, a ukinuta je i stavka revizije u projektu, što znači da će se poseban sektor u Ministarstvu finansija, formiran ovim povodom, baviti prvostepenom kontrolom – naveo je Andrija Aleksić, šef Odseka za evropske fondove.

Hiljadu i po evra mesečno za kesu smeća

Unija poslodavaca Srbije saopštila je juče da preduzeća na teritoriji Beograda (posebno srednja i velika) traže da se od 1. januara 2011. izjednači cena naplate odnošenja smeća za privredne subjekte i domaćinstva kao u drugim evropskim zemljama i da se u 2011. počne se uvođenjem tzv. kubnih kontejnera koji bi se postavljali u krugu preduzeća, što bi omogućilo naplatu po količini odnešenog smeća. U suprotnom, na proleće će biti organizovan bojkot plaćanja usluga JKP “Gradska čistoća”.

U Uniji podsećaju da “Gradska čistoća” naplaćuje odnošenje smeća po zastarelim propisima iz stare Jugoslavije i to po metru kvadratnom prostorija preduzeća, a ne po kubikaži smeća. Tako srednje preduzeće “M-Prointex” iz Mladenovca ima oko 20.000 m2 i za odvoženje smeća mesečno plaća čak 150.000 dinara iako mesečno ima kao otpad samo jednu veliku crnu najlon kesu kancelarijskog papira. “Ne napune ni pola kontejnera biorazgradivog otpada mesečno, ali ih to godišnje košta 1.800.000 dinara”, navodi se u saopštenju.

Takođe, preduzeće “Tihos” iz Borče, koje zauzima 5.000 kvadrata, za odnošenje smeća plaća više od 36.000 dinara iako otpad reciklira i vraća u proizvodnju, a ostalo smeće spaljuje u ložionici koja greje čitav kompleks. U fabričkom krugu ne postoji nijedan kontejner, ali “Gradska čistoća” godišnje naplati “Tihosu” 432.000 dinara za odnošenje smeća. Vlasnik Branislav Cvetković tužio je “Gradsku čistoću” i već četiri godine vodi sudski spor tokom koga je uz pomoć veštaka i svedoka dokazao da vozila i zaposleni u JKP “Gradska čistoća” nikad nisu ušli u fabrički krug “Tihosa”. Međutim, ovo gradsko preduzeće ga tuži i traži skoro 40.000 EUR nadoknade za smeće koje nikad nije odneto i zatezne kamate, navodi se u saopštenju.

POZIVNICA

POZIVNICA

Samouprava opštine Reske kao vodeći korisnik i njen partner opština Kanjiža Vas s poštovanjem pozivaju na okrugli sto koji će ujedno označiti i manifestaciju otvaranja projekta sa identifikacionim brojem HU-SRB/0901/2.1.3/086. Ovom prilikom će prisutni imati mogućnost da se upoznaju sa ciljevima projekta, glavnim koracima potrebnim za njegovo ostvarivanje i da daju svoje viđenje o mogućnostima rehabilitacije mrtvaje.

Mesto: Centar za konferencije i edukaciju, Reske
Felszabadulás u. 84.
Vreme: 23. novembar 2010.,  10 sati

PROGRAM

10:00 – 10:10 – Dobrodošlica

10:10 – 10:40 – Upoznavanje sa  IPA programom, uloga Mađarske neprofitne kompanije sa ograničenom odgovornošću za regionalni razvoj i urbanizam u sprovođenju projekata (VÁTI Nonprofit Kft.)

10:40 – 11:05 – Situacija koja je prethodila nastanku projekta, opravdanost rehabilitacije mrtvaje – stav opštine Reske (Samouprava opštine Reske)

11:05 – 11:25 – Značaj ostvarenja projekta sa tačke gledišta partnera, opštine Kanjiža (Samouprava opštine Kanjiža)

11:25 – 12:00 – Upoznavanje sa koracima ostvarenja projekta, kao i sa finansijskom dinamikom, i dinamikom aktivnosti (INNOV Hungaricum Kft.)

12:00 – 12:40 – Koktel ručak

12:40 – 15:00 – Okrugli sto sa učešćem opštinskih predstavnika o mogućnostima opravdanost rehabilitacije mrtvaje i sadržaju studije koja će se izraditi u vezi promovisanja održivog razvoja lokalnih prirodnih vrednosti

IZLOŽBA: lokalne vrednosti županije Čongrad i opštine Reske – Peter Beretzk, Klub Zaštite Prirode Reske

Sledeće godine od besplatnih akcija dobićemo po 300 EUR

Do kraja 2011. godine oko pet miliona građana Srbije bi moglo da dobije po 300 EUR na osnovu podele besplatnih akcija “Telekoma”, EPS-a i Aerodroma, s tim da na tu sumu treba dodati i novac od tenderske prodaje preduzeća. Naravno, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i ekonomisti ne žele da daju procene o tome koliko će građani dobiti od besplatnih akcija, ali su “Blicu” u Agenciji za privatizaciju rekli da će se taj iznos znati pre privatizacije tih preduzeća.

Prostom računicom na osnovu vrednosti preduzeća, najviše će se dobiti od Elektroprivrede Srbije – po 200 EUR, od “Telekoma” 80 EUR, a od Aerodroma ne više od 10 EUR. Građani od ukupne sume za koju se privatizuje preduzeće dobijaju 15% koje treba podeliti na oko pet miliona ravnih časti.

– Građani će akcije “Telekoma” dobiti istovremeno sa privatizacijom, ali će informaciju o broju i nominalnoj vrednosti akcija koje im pripadaju dobiti pre privatizacije. Trgovanje akcijama “Telekoma” pre nego što se ustanovi cena postignuta za većinski paket oštetilo bi građane, jer će ostvarena cena po pravilu biti veća nego kada se prodaje manji broj pojedinačnih akcija. Strateški investitor koji bude kupovao većinski paket “Telekoma”, ugovorom će biti obavezan da po minimalno istoj ceni po kojoj je platio državni paket, a u nekom razumnom budućem periodu, otkupi i sve ostale akcije od malih akcionara, slično kao što i ruski “Gazprom2 ima obavezu da otkupi sve akcije Naftne industrije Srbije po garantovanoj ceni koja je plaćena i državi, i to u februaru 2011. godine – objašnjavaju za “Blic” u Republičkoj agenciji za za privatizaciju.

U Agenciji kažu da će u slučaju drugih velikih preduzeća, gde privatizacija nije planirana u skorijem roku, kakav je slučaj sa Aerodromom Beograd, akcije biti podeljene pre privatizacije, tj. do kraja godine, i njima će biti moguće slobodno trgovati.

– Slično će biti i sa akcijama Elektroprivrede Srbije, nakon što se sprovede korporatizacija preduzeća u 2011. godini – zaključuju u Agenciji za privatizaciju.

Vrednost akcija koje smo dobili

NIS – 25 EUR
Privatizacioni registar – 17 EUR

Očekivana vrednost akcija koje treba da dobijemo do 2012.

Telekom – 80 EUR
EPS – 200 EUR
Aerodrom – do 10 EUR

Preduzmi nešto

Konkurs za mlade preduzetnike za besplatnu podršku iskusnih menadžera

“Smart Kolektiv” i Forum poslovnih lidera pozvali su mlade preduzetnike i preduzetnice sa teritorije Srbije da se prijave za besplatnu podršku iskusnih menadžera – biznis mentora koji će im volonterski pomoći da razviju poslovanje i preduzetnički potencijal radeći sa njima tokom godinu dana, dva do četiri sata mesečno.

Konkurs se realizuje u okviru projekta “Preduzmi nešto! – Biznis mentorstva za mlade preduzetinke”, i namenjen je mladim ljudima (uzrasta do 30 godina) koji su najranije 2008. godine registrovali preduzeće/preduzetničku radnju i potrebna im je podrška da unaprede svoje poslovanje. Konkurs će biti otvoren do 15. decembra.

Projekat realizuju “Smart Kolektiv” i Forum poslovnih lidera, a finansira Ministarstvo omladine i sporta u okviru konkursa za realizaciju ključnih smernica Nacionalne strategije za mlade 2009. i 2010. godine. Vreme i veštine svojih zaposlenih za program doniraju kompanije “Holcim”, “Državna lutrija Srbije”, “Droga Kolinska”, KPMG, “Coca-Cola Hellenic”, “PricewaterhouseCoopers” i “VIP mobile”.

Sve informacije o uslovima konkursa i potrebnoj dokumentaciji dostupne su na internet stranama www.smartkolektiv.org i www.fpl.rs

Subotica završava pilot projekat prečišćavanje mulja

Javno preduzeće “Vodovod i kanalizacija” u Subotici završava pilot projekat, kojim će biti testirano više sistema prečišćavanja mulja koji ostaje nakon prerade vode na vodozahvatu.

Mulj je, naime, pun arsena, gvožđa i amonijaka i do sada je puštan u kanalizaciju, što je, međutim, zabranjeno najnovijim ekološkim propisima.

Posle izveštaja Gradskog zavoda za zdravlje, u vodovodu će odlučiti koji će sistem prerađivanja mulja na vodozahvatu biti korišćen.

Subotički vodovod dobio je od holandske vlade specijalno postrojenje za proveru kvaliteta kondicioniranja vode na vodozahvatima.

U 2011. moguć državni otkup poljoprivrednog zemljišta

Direktor Uprave za zemljište Zoran Jeličić izjavio je 14. novembra da bi Ministarstvo poljoprivrede u januaru naredne godine moglo da donese uredbu o otkupu poljoprivrednog zemljišta od staračkih domaćinsatva.

– To je specifična mera koju je Ministarstvo poljoprivrede i ove godine planiralo budžetom u iznosu od milion evra, ali nije došlo do njene realizacije- rekao je Jeličić.

Kako je dodao, ukoliko bi ta uredba bila usvojena, kasnije bi mogla da se “ustanovi i dodatna apanaža ljudima koji su zemljište prodali državi”.

Jeličić je kazao da je, uz prosečnu cenu zemljišta od 2.500 do 2.600 EUR po hektaru, sa iznosom od milion evra koji nije realizovan budžetom, ove godine moglo da se kupi oko 400 hektara.

Podsetio je da se trenutno sprovodi druga mera za učešće staračkih domaćinstava u tržištu zemlje, jer država podstiče starije od 65 godina, koja ne mogu da obrađuju zemlju, da je daju u zakup.

Ukoliko su zakupci mlađi od 40 godina staračka domaćinstva dobijaju 12.000 dinara po hektaru, a u svim ostalim slučajevima dobijaju 8.000 dinara.

– Ovogodišnja investicija u poljoprivredno zemljište u Srbiji iznosi ukupno 600 miliona dinara i predstavlja najveće ulaganje u tu oblast od 2000. godine- kazao je on.

Jeličić je rekao da je taj novac korišćen za uređenje poljskih puteva, kontrolu plodnosti i poboljšanje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta, istakavši da sledeće godine očekuje investiranje od najmanje 1,2 milijarde dinara.

BAJATOVIĆ: Razmatra se mogućnost da gas ne poskupi za građane

Preduzeće “Srbijagas” i Vlada Srbije razmatraju mogućnosti da gas za domaćinstva ne poskupi u toku ove grejne sezone, dok će industrijski potrošači morati da plaćaju tržišnu cenu tog energenta, izjavio je generalni direktor “Srbijagasa” Dušan Bajatović.

On je demantovao špekulacije u domaćoj javnosti da Srbija plaća najskuplji gas u regionu i naveo da je taj energent jeftiniji jedino u Rumuniji.

Prilikom puštanja u rad merno regulacione stanice (MRS) “Branko Krsmanović” u Paraćinu, Bajatović je rekao da su trenutni dugovi “Srbijagasa” oko 50 milijardi dinara, ili približno 500 mil EUR, od čega su kursne razlike obuhvatile oko 140 mil EUR u proteklih godinu dana.

Bajatović je naveo da privreda duguje oko 30 milijardi, daljinski sistemi grejanja oko osam milijardi dinara, distribucije gasa oko dve milijarde, zdravstvene ustanove oko 272 miliona, mala privreda oko 100 miliona, Vojska Srbije oko 70 miliona, prosveta oko 50 miliona dinara, a ostatak drugi potrošači.

U Srbiji je do kraja oktobra potrošeno gasa, koliko u celoj 2009. godini, što je dobar znak, jer znači da je privreda trošila više, ocenio je Bajatović, naglašavajući da su za našu zemlju obezebeđene dovoljne količine gasa.

On je najvio da će sa ruskim partnerom uskoro pregovarati o nešto nižoj ceni za industrijske potrošače, ali nije želeo da iznosi detalje dok taj dogovor ne bude postignut.

“Srbijagas” očekuje da će u budžetu za 2011. godinu biti obezbeđene određene garancije za dugovanja tog pareduzeća prema ruskom dobavljaču gasa i označio kao neosnovane kalkulacije da bi od drugih dobvaljača mogao da se kupi jeftiniji gas, jer bi transportni troškovi na kraju poskupeli taj energent na nivo koj sada plaćamo.

Bajatović je u krugu fabrike “Štofara” u Parćinu pustio u rad MRS, u koji je investirano oko 1,4 miliona dinara, za oko 3.000 priključaka za potrošače.

Srbija predložila zajedničko investiciono tržište CEFTA

Održan ministarski sastanak zemalja potpisnica sporazuma

Na sednici Zajedničkog komiteta CEFTA 12. novembra razmatrane su pripreme za liberalizaciju u trgovini nekim poljoprivrednim proizvodima od 2011. godine, dogovoreno je da se više pažnje posveti liberalizaciji u sektoru usluga i da se više radi na stvaranju regionalnog investicionog tržišta, izjavio je ministar ekonomije Mlađan Dinkić.

Na ministarskom sastanku zemalja potpisnica regionalnog sporazuma o slobodnoj trgovini razmenjena su iskustva u prevazilaženju efekata svetske krize, rekao je Dinkić novinarima posle sednice Komiteta CEFTA i ocenio da će stvaranje zajedničkog investicionog tržišta poboljšati imidž regiona i privući više stranih investicija.

Na sednici Komiteta CEFTA Srbija je predložila da se, kao jedan korak u tom smeru, uspostavi saradnja agencija za promociju izvoza. Prvi korak je već učinjen pre dva dana, uspostavljanjem – uz pomoć nemačke vlade – zajedničkog portala na Inernetu, na kome se mogu videti prednosti ulaganja u region, kakvi su uslovi trgovine, bescarinski režim i druge pogodnosti, rekao je Dinkić i izrazio uverenje da će strani investitori doprineti da se u regionu grade pogoni za izradu proizvoda više dodate proizvodnje.

Dinkić je rekao da je na sastanku CEFTA komiteta Srbija ostalim zemljama-članicama ponudila saradnju na projektu “Fiata”, koji će našoj zemlji obezbediti izvoz od 2,3 mlrd EUR u 2013. godini.

Za taj izvoz potrebna je neka luka, a da li će to biti luka Bar ili Rijeka i kojom će železničkom trasom ili auto putem izvoz ići, to su logistički problemi, na kojima možemo svi zajedno da radimo, objasnio je Dinkić.

Srbija izvozi 32 odsto robe upravo u zemlje CEFTA i sa tim zemljama imala je ove godine suficit u trgovinskoj razmeni od oko 1,3 mlrd EUR, podsetio je Dinkić i ocenio da Srbija, kao i ostale zemlje CEFTA sporazuma, može da ostvari mnogo veći obim trgovinske razmene.

Ono što nije dobro u sadašnjoj razmeni je što njome dominiraju poljoprivredni proizvodi, sirovine, poluproizvodi, odnosno roba niske vrednosti, ukazao je Dinkić, ocenjujući da je to generalno veliki problem zemalja CEFTA sporazuma, ne samo u okviru te asocijacije, nego i u trgovinskoj razmeni sa trećim državama.

Od 20. novembra skuplji mleko i mlečni proizvodi

Dugotrajno mleko “Imleka” od 20. novembra biće skuplje za 1,8 dinara, a mlečni proizvodi za 3,2 dinara, zbog povećanja otkupne cene mleka, saopštila je ta beogradska mlekara.

“Imlek” se u četvrtak sa svojim dobavljačima dogovorio da će otkupnu cenu najboljeg kvaliteta mleka povećati sa 28,5 dinara na 32 dinara po litru. U saopštenju se navodi da će ta kompanija nastaviti da ulaže u osavremenjivanja mlekarstva u skladu sa standardima Evropske unije.

Do sada je “Imlek”, koji je u vlasništvu investicionog fonda “Salford”, uložio 50 mil EUR u primarnu proizvodnju mleka.