Arhiva ‘Vesti’

Beograd dobio sedmog pobratima – Ljubljanu

Gradonačelnici Beograda i Ljubljane Dragan Đilas i Zoran Janković potpisali su juče u prestonici Slovenije sporazum o bratimljenju dva glavna grada. Istorija bratskih odnosa Beograda sa drugim gradovima datira još od 1957. godine, kada su Beograd i britanski Koventri postali gradovi blizanci, a pozorište u tom gradu još nosi ime naše prestonice.

Za protekle 53 godine Beograd se pobratimio sa samo šest gradova, ali je sa mnogima potpisao sporazume o prijateljstvu, koji predstavljaju svojevrsno predvorje bratimljenju, što se pokazalo u slučaju Ljubljane, grada koji je juče postao novi, sedmi pobratim Beograda.

Koventri je bio jedini pobratim Beogradu sve do 1990, kada se Beograd pobratimio sa Tel Avivom. U međuvremenu je potpisano nekoliko sporazuma o prijateljstvu (Atina, Rim, Berlin, Peking), ali bratimljenja nije bilo. U poslednjih deset godina usledio je pravi bum bratimljenja. Beograd se 2003. godine pobratimio sa Bečom, 2005. sa Čikagom, 2007. sa Lahorom u Pakistanu, a početkom ove godine i sa Krfom. Sa nekim gradovima veze su simbolične, najčešće zbog udaljenosti, a sa drugima su najsnažnije u kulturi.

Beograd u Ljubljani

U organizaciji Doma omladine Beograda, u partnerskom gradu Ljubljani predstaviće se neki od umetnika iz multimedijalne umetničke grupe “Škart”, kao i Ana Pejović, Lidija Kusovac i Vladimir Arsenijević, predstavnici Udruženja “Krokodil”. U Muzeju grada Ljubljane susrešće se pet ljubljanskih i pet beogradskih mladih producenata, a nastupiće i mladi bendovi “Zemlja gruva”, “Sevdah Bejbi” i “Svi na pod”, sa kojima će kao specijalni gost nastupiti Vlada Divljan.

Poziv za prikupljanje predloga projekata za zajednički razvoj prekogranične saradnje

NACIONALNA AGENCIJA ZA RAZVOJ REPUBLIKE MAĐARSKE I KANCELARIJA ZA EVROPSKE INTEGRACIJE VLADE REPUBLIKE SRBIJE

Poziv za prikupljanje predloga projekata za zajednički razvoj prekogranične saradnje između Mađarske i Srbije (HUSRB/1002)

Nacionalna agencija za razvoj Republike Mađarske i Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije objavljuju drugi javni Poziv za prikupljanje predloga projekata u okviru IPA programa prekogranične saradnje između Mađarske i Srbije.

Šta je predmet Poziva?
Na teritoriji obuhvaćenoj Programom finansiraće se projekti usmereni na jačanje ekonomske i socijalne kohezije, zaštite životne sredine, zajedničkih aktivnosti istraživanja i razvoja, uspostavljanje prekograničnih tematskih puteva kulturnog nasleđa, kao i na uspostavljanje poslovnih veza.

Ko može da prijavljuje predloge projekata?
Neprofitne organizacije, između ostalih lokalne samouprave, udruženja lokalnih samouprava, fondacije, udruženja, neprofitna društva sa ograničenom odgovornošću, obrazovne institucije, komore. U projektu moraju da budu zastupljene najmanje po jedna organizacija iz Mađarske i Srbije, sa teritorije obuhvaćene programom.

Koliki je ukupni iznos finansiranja?
U okviru ovog Poziva za prijavljivanje predloga projekata ukupno je na raspolaganju 12.359.230 evra iz IPA fondova Zajednice. U Republici Mađarskoj projekti će biti finansirani putem Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) i Republike Mađarske, au Republici Srbiji putem Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA).

Korisna informacija:
Dodatne informacije o sadržaju prijavnog paketa potencijalni aplikanti mogu da saznaju na Informativnim Danima, koji će biti organizovani po sledećem rasporedu:

  • 29. novembra 2010. u Subotici
  • 30. novembra 2010. u Segedinu
  • 01. decembra 2010. u Baji
  • 6. decembra 2010. u Novom Sadu
  • 7. decembra 2010. u Zrenjaninu

Za detalje pogledati na www.hu-srb-ipa.com.

Kako prijaviti predlog projekta?
Sve prijave na engleskom jeziku treba da budu podnete Zajedničkom tehničkom sekretarijatu u Budimpešti. Rok za podnošenje prijava je 14. februar 2011. godine. Prijave podnete posle roka neće se razmatrati.

Dokumentacija poziva za prikupljanje predloga projekata, procedure za podnošenje prijava i dodatne infomacije mogu se naći na Intenet stranici Programa: www.hu-srb-ipa.com.

Javni poziv za realizaciju projekata energetske efikasnosti u školama u Vojvodini

Tri pokrajinska sekretara, za obrazovanje dr Zotan Jegeš, arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo Dušanka D. Sremački, i energetiku i mineralne sirovine Radoslav Striković predstavili su javni poziv za značajan projekat “Adaptacija, dogradnja, rekonstrukcija i revitalizacija škole u cilju poboljšanja uslova rada i energetske efikasnosti.”

Rečeno je da pravo učešća imaju timovi učenika završnog razreda građevinskih, elektrotehničkih, mašinskih i saobraćajnih škola u Vojvodini, koje se prijave do 4. decembra ove godine. Ove škole svoje timove treba da formiraju do 17. decembra, kada će biti raspisan nagradni konkurs. Radovi treba da posluže razvijanju aktivnih metoda učenja i nastave, sposobnosti za timski rad učenika i razvijanju njihovog takmičarskog duha, pravne i moralne odgovornosti.

Takođe treba i da ujednače kriterijume za ocenjivanje učenika, podstiču primenu sofrverskih paketa. Radovi su posebno važni, jer uključuju učenike u neposredan istraživački rad i simuliranju uslova iz svakodnevnog života zajednice. Projektnim zadatkom obuhvaćene su školske zgrade i prostori na otvorenom, dok energetsko rešenje kompleksa obezbeđuje vodu i kanalizaciju, osvetljenje unutrašnjih i spoljašnjih delova kompleksa i grejanje.

Dinkić najavio više novca za zapošljavanje pripravnika

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mlađan Dinkić rekao je danas da će za program zapošljavanja mladih pripravnika “Prva šansa” u narednoj godini biti izdvojeno više novca i da će prvi put gradovi i opštine učestvovati u tom programu.

Dinkić je u Nišu uručio ugovore o radu pripravnicima iz Niša, Prokuplja, Leskovca, Kruševca, Vranja i Pirota, koji su kroz ovogodišnji program Ministarstva ekonomije “Prva šansa” dobili posao.

– Ove godine obezbedili smo sredstva i zaposlili 10.000 pripravnika a sledeće godine planiramo zapošljavanje 20.000. Imaćemo veći budžet, prokrajinska vlada je najavila da će obezbediti nešto veća sredstva, a prvi put uključićemo i opštine i gradove da i oni
participiraju u ovim programima- rekao je Dinkić.

Ministarstvo ekonomije, kako je najavio, planira da više novca za zapošljavanje pripavnika izdvoji za opštine i gradove u kojima je stopa nezaposlenosti veća.

– Omogućićemo mladima da dobiju posao i ostanu da žive u manjim mestima kako se ne bi iseljavali u neka veća mesta- rekao je Dinkić.

Ministar ekonomije je kazao da je grad Kruševac već obavestio Ministarstvo da želi da učestvuje u programu “Prva šansa”, a da je i gradonačelnik Niša danas pristao da i taj grad participira u tom programu.

Dinkić je rekao da je stopa nezaposlenosti u Nišu deset puta veća nego u opštini Vračar u Beogradu i da osim zapošljavanja pripravnika Ministarstvo ekonomije kroz subvencije investitorima želi da smanji nezaposlenost u Nišu.

Nekoliko miliona evra stipendija čeka studente iz Srbije

Studenti iz Srbije imaju želju da deo svog obrazovanja provedu u inostranstvu, ali ih u tome najčešće sprečavaju finansije. Neznajući za mogućnosti stipendiranja koje im stoje na raspolaganju, studenti često odustaju od školovanja van Srbije.

Drugi problem sa kojim se studenti najčešće suočavaju je nedostatak informacija o stipendijama za studije u Srbiji. Iako je ponuda za stipendiranje studija u zemlji i inostranstvu raznolika, od opštinskih stipendija, do stipendija koje se dodeljuju na pokrajinskom, nacionalnom, i nivou čitave Evrope i sveta, domaći studenti imaju veliki problem da dođu do pravih informacija o mogućnostima stipendiranja svojih studija.

Kako bi povećao informisanost o mogućnostima dobijanja i apliciranja za stipendije, Infostudov sajt za celoživotnu obuku i usavršavanje znanje.infostud.com posvetio je poseban odeljak studentskim stipendijama na stranici www.znanje.infostud.com/stipendije. Na njemu se u svakom trenutku mogu pronaći stipendije i konkursi koje su na raspolaganju domaćim studentima za studiranje na univerzitetima u Srbiji, kao i širom Evrope i sveta. Godišnje se na sajtu znanje.infostud.com postavi oko 750 različitih konkursa za stipendije u vrednosti od više miliona eura, a više od 22.000 studenata iz Srbije koristi mogućnost da informacije svake nedelje dobije putem imejla.

Svim zainteresovanim studentima u potrazi za stipendijom na raspolaganju je pretraga koja omogućava pregled stipendija po nivou studija, oblasti studija, zemlji studiranja, kao i jeziku na kome bi se studiralo. Svim posetiocima na raspolaganju je i spisak fondacija koji im može pomoći u samostalnoj potrazi za stipendijom za školovanje u zemlji i inostranstvu.

Dobijanje stipendije za studije je značajan podstrek studentima i velika olakšica za već (pre)opterećeni studentski džep. Neki od studenata koji završe studije u inostranstvu nakon studija odluče da se vrate u zemlju i svoje znanje iskoriste za profesionalni napredak u Srbiji.

Najžena u biznisu direktorka subotičkog DDOR-a

Dodeljene nagrade najuspešnijim privrednicima Severobačkog regiona

Jelena Šavanja, direktorka subotičkog DDOR-a, ponela je u petak, 19. decembra, titulu “najžene u biznisu”, dok je Gojko Muhedinović, direktor Bačko-topolske klanice, proglašen najuspešnijim menadžerom Severnobačkog regiona.

Nagrade najuspešnijim privrednicima i preduzećima Severobačkog regiona i plakete “Kapetan Miša Anastasijević” dodeljene su na svečanoj sednici, posvećenoj 160. godišnjici formiranja Trgovinsko-industrijske i zanatske komore i 35. godišnjici rada Regionalne privredne komore u Subotici.

Najistaknutiji preduzetnik regiona je Predrag Petričević, vlasnik “SMB gradnje”, dok su za najuspešnija preduzeća proglašeni Šećerana i Industrija brusnih alata iz Sente i “Elzet certa” iz Subotice.

Najbolje javno preduzeće je “Potiski vodovod” iz Horgoša.

Za PIO fond rebalansom budžeta predviđeno 7 milijardi dinara

Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) će dobiti 7 milijardi dinara, rebalansom budžeta za ovu godinu, za redovnu isplatu penzija do kraja 2010, rečeno je 19. novmbra Tanjugu u Ministarstvu finansija.

Izvor u Ministarstvu finansija je objasnio da je reč o posebnoj sumi novca koja nema nikakve veze sa sredstvima koja su isplaćena u oktobru, na ime jednokratne pomoći penzionerima, a prema Zakonu o budžetskom sistemu.

U PIO fondu rečeno je Tanjugu da je svakog meseca za penzije potrebno isplatiti oko 37 milijardi dinara u bruto iznosu, kao i da su računice koje je sproveo fond pokazale da je bilo potrebno rebalansom obezbediti dodatni iznos.

Vlada usvojila reblans budžeta za 2010.

Deficit 120 milijardi dinara

Vlada Srbije usvojila je danas rebalans budžeta za 2010. godinu kojim su predviđeni prihodi od 660 milijardi i rashodi od 780 milijardi dinara, tako da će budžetski deficit iznositi 120 milijardi dinara.

Ministarka finansija Diana Dragutinović kazala je na konferenciji za novinare nakon sednice Vlade da su u odnosu na prvobitni budžet prihodi veći za 3,5 milijardi, rashodi su povećani za 16,5 milijardi, pa je deficit veći za 13 milijardi dinara.

– Ovo je šesti budžet Srbije za 28 meseci rada aktuelne vlade, što žnaci da je budžet usvajan svaka četiri meseca – naglasila je Dragutinovićeva i dodala da je rebalans bužeta za 2010. pravljen po principu “štedimo koliko možemo, a trošimo koliko moramo”.

Najveći deo uvećanih izdataka budžeta, prema njenim rečima, namenjen je najugroženijim građanima, zatim najsiromašnijim opštinama, a deo će biti isplaćen za subvencije privredi.

Ministarka finansija je navela da je za obrazovanje rebalansom dodatno obezbeđeno 892 miliona dinara, dok su za subvencije kreditiranja privrede izdaci povećani za 2,1 milijardu, a za uvećanje premija za mleko dodatno je obezbeđeno 650 miliona dinara.

Regulisanjem starog duga, kako je kazala, obezbeđeno je redovno grejanje u gradovima i opštinama, odnosno nabavka mazuta i gasa za toplane.

Prema njenim rečima, rebalansom budžeta dodatno je za Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) obezbeđena 1 milijarda dinara, kako bi se isplatili bonusi policajcima.

Dragutinovićeva je istakla da su uvećani rashodi budžeta usaglašeni sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i da očekuje da će u narednih nekoliko dana sa tom finansijskom institucijom biti usaglašen i predlog budžeta za iduću godinu.

Najveće uštede iz kojih su obezbeđeni dodatni rashodi budžeta postignute su u Ministarstvu finansija, uglavnom na ime neisplaćenih troškova za eksproprijaciju zemljišta, dok su u Ministarstvu za NIP rashodi bili 1,2 milijadre dinara manji nego što je prvobitno bilo predviđeno.

Iz budžeta Srbije će za saniranje posledica zemljotresa u Kraljevu, kako je kazala prema trenutnim procenama, biti potrebno izdvojiti oko milijarda dinara.

Ministarka finansija je istakla da su ukupni godišnji troškovi Vlade Srbije 150 miliona dinara, dok su dugovi budžetskih korisnika po osnovu raznih komunalnih obaveza 3,1 milijardu dinara i da je rebalansom predviđena njihova isplata.

Na konkursu za sredstva iz NIP-a najviše projekata za putnu infrastrukturu

Ministar za Nacionalni investicioni plan (NIP) Verica Kalanović saopštila je juče da je na konkurs tog ministarstva za finansiranje projekata u 2011. godini prijavljeno 1.446 projekata, čija je ukupna vrednost 115 milijardi dinara.

Kalanović je na konferenciji za novinare, održanoj povodom završetka tog konkursa, navela da će budžet od 30 milijardi dinara koji je resorno ministarstvo zatražilo za narednu godinu biti dovoljan za finansiranje tek trećine prijavljenih projekata.

Ona je istakla da su 20% ukupne sume za realizaciju predloženih projekata za 2011. godinu obezbedile opštine, dok bi 92 milijarde dinara trebalo da opredeli država.

– Najviše zahteva pristiglih na konkurs odnosi se na izgradnju puteva, što potvrđuje da je saobraćajna infrastruktura i dalje slaba tačka u našoj zemlji – ocenila je Kalanović i ponovila da je izgradnja autoputeva šansa za razvoj Srbije.

Takođe, ona je precizirala da je 12,3 milijarde dinara zatraženo za izgradnju vodovoda i kanalizacije i napomenula da su za sredstva iz NIP-a konkurisali i projekti izgradnje bolnica, škola, vrtića i institucija kulture.

Dvanaest opština u Srbiji nije predložilo projekte na ovom konkursu, rekla je Kalanović i dodala da su najviše novca zatražili veliki gradovi – Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac.

Na ovogodišnji konkurs prijavljen je manji broj projekata nego prethodnih godina, ukazala je ona i ocenila da to pokazuje da su kandidovani samo najznačajniji projekti, čijom se realizacijom rešavaju suštinski problemi lokalnih zajednica.

– Najverovatnije početkom februara biće poznato koji će od predloženih projekata biti odabrani za finansiranje u narednoj godini – zaključila je Kalanović.

Za podizanje poljozaštitnih pojaseva u Vojvodini izdvojeno 34 miliona dinara

Predstavnici petnaest vojvođanskih opština potpisali su juče ugovore o dodeli sredstava za podizanje poljozaštitnih pojaseva, koje dodeljuje Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Sredstva u ukupnom iznosu od 34 miliona dinara usmerena su u opštine: Žitište, Kovin, Vrbas, Bečej, Srbobran, Novi Bečej, Senta, Mali Iđoš, Plandište, Inđija, Nova Crnja, Kula, Stara Pazova, Bela Crkva i Grad Pančevo.

Prema uslovima konkursa, koji je raspisan u oktobru, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo učestvuje sa 65 odsto u projektu podizanja poljozaštitnih pojaseva, dok ostatak sredstava obezbeđuju vojvođanske lokalne samouprave.

Kako je još istaknuto, za podizanje poljozaštitnih pojaseva, agrošumskih proizvodnih sistema i lovnih remiza u 2010. godini planirana su sredstva u ukupnom iznosu od 45 miliona dinara. S obzirom na to da od 22 opštine koje su konkurisale za sredstva, sedam nije dostavilo kompletnu dokumentaciju, u ovom konkursnom krugu ostalo je neraspodeljeno 11 miliona dinara.