Arhiva ‘Vesti’

Od 2011. eko-taksa za nova vozila

U prvoj polovini 2011. država uvodi još jedan namet, pa će svi proizvođači i uvoznici motornih vozila biti obavezni da plaćaju ekološku taksu na nova vozila. U toku je završna verzija Pravilnika o motornim vozilima koja bi trebalo da uvede red u prometu raubovanih, polovnih, putničkih automobila, autobusa, kamiona i poljoprivrednih mašina.

– Država će dati licence preduzećima koja će reciklirati polovna vozila, a na ime toga, svi proizvođači i uvoznici motornih vozila će biti obavezni da državi plaćaju ekološku taksu na nova vozila – kaže Siniša Mitrović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.

On dodaje da će se “ekološka taksa plaćati po težini, a koliko će ona iznositi, to će biti predmet dogovora između proizvođača, uvoznika i države u narednom periodu. Očekujem da Pravilnik o motornim vozilima zaživi već u provoj polovini iduće godine”.

Sav novac koji se slije od naplate “zelene takse” ići će u Fond za zaštitu životne sredine, odakle će se prenositi reciklerima za potrebe razgradnje reciklibilnih delova automobila i drugih motornih vozila.

– Pravilnik, koji je predložilo Ministarstvo zaštite životne sredine, ima dva cilja. Jedan je da se spreči dosadašnje zagađenje prirode, jer su školjke od automobila bacane u reke i potoke, a antifriz i otpadno ulje prosipani u kanalizaciju – kaže on.

Mitrović navodi da je drugi razlog “da se spreči prodaja rezervnih delova koji se vade iz oštećenih vozila, smanji mogućnost njihove ugradnje i preprodaje po pijacama i naravno, pobošljava bezbednost svih učesnika u saobraćaju”.

Inače, ne postoje pouzdani podaci o broju auto-otpada u Srbiji, ali sa pravilnikom će biti precizirano koliko ima operatera za rastavljanje automobila, kao i prodavaca rezervnih delova.

Solarna energija za grejanje vode u devet srednjoškolskih domova

Potpisani ugovori o finansiranju vojvođanskih projekata

Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Radoslav Striković potpisao je, danas u Vladi Vojvodine ugovore sa direktorima devet srednjoškoskih domova i deset privatnih preduzeća o dodeli bespovratnih sredstava za realizaciju projekta “Korišćenje solarne energije za pripremu tople potrošne vode u sportsko-rekreativnim i turističkim objektima, kao i centrima za edukaciju u kombinaciji sa primenom toplotnih pumpi za grejanje i klimatizaciju.”

Sredstva za korišćenje solarne energije za pripremu toplotne potrošne vode dobili su: Tehnička škola sa domom učenika Apatin (2,2 milona dinara), Poljoprivredna škola sa domom učenika Futog (2,3 milona dinara), Dom učenika srednjih škola “Nikola Vojvodić” Kikinda (2.305.200)dinara, Dom učenika srednjih škola Novi Sad (2.078.480 dinara), Gimnazija sa domom učenika za talentovane učenike “Boljai” Senta (1.509.360 dinara), Dom učenika srednjih škola Sombor (1.500,800 dinara), Dom učenika srednjih škola Sremska Mitrovica (1.594.800 dinara), Dom učenika srednjih škola Subotica (311.360 dinara) i Dom učenika srednjih škola “Angelina Kojić-Gina” Zenjanin (1.2 milona dinara).

Privatnim preduzećima za ove namene odobrena su, po projektu, sredstva od 1.577.136 dinara a Vinarija “Đurić” iz Sremskih Karlovaca je dobila 902.200 dinara.

– Putem konkursa na najbolji način promovišemo korišćenje energije iz obnovljivih izvora i energetsku efikasnost i nastojimo da stavke za ove namene u budžetu budu mnogo veće – rekao je Striković i dodao da se nada da će uskoro biti moguće reći da su svi srednjoškolski domovi u Vojvodini raspolažu solarnim kolektorima.

– Poslednji konkurs ove godine, u vrednosti od deset miliona dinara, planiran je za poljoprivredne škole, koje raspolažu zemljištem i velikom količinom otpadne biomase, te bi gradnjom kotlova koji koriste alternativno gorivo, bila ostvarena konkretna primena goriva iz obnovljivih izvora. Onako kao što deca i uče u školskoj nastavi – rekao je Striković i dodao da je planirani i novi projekti energetske efikasnosti za sve škole u Vojvodini.

Povećanje plata u januaru 2011. godine 2%

Vlada Srbije usvojila je na sednici 26. januara Zaključak o osnovnim elementima dogovora između Vlade Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u okviru šeste revizije stend-baj aranžmana.

Osnovni elementi dogovora su sledeći: budžetski deficit u 2011. godini iznosiće 4,1% BDP-a; budžetom za 2011. biće predviđeno usklađivanje penzija i plata u javnom sektoru u januaru 2011. godine za 2%, pri čemu će se dva sledeća usklađivanja odnositi na aprilske i oktobarske plate i penzije, saopšteno je na sajtu Vlade Srbije.

Pomenuti dogovor predviđa i zamrzavanje subvencija na nivou iz 2010. godine, povećanje transfera lokalnim samoupravama od oko 25% u odnosu na nivo utvrđen budžetom za 2010. godinu.

Takođe, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji će Vlada uputiti u skupštinsku proceduru, sadržaće dve izmene – jedna podrazumeva da će granica minimalne penzije biti 27% od prosečne zarade, a druga je odlaganje primene postepenog povećanja broja godina staža za odlazak u penziju za žene sa 2011. na 2013. godinu.

Cilj Srbije i Mađarske robna razmena od 2 mlrd EUR

Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević pozvao je danas mađarske firme da investiraju u Srbiju i da iskoriste sporazume o slobodnoj trgovini koje naša zemlja ima u cilju zajedničkog plasmana robe na treća tržišta.

Milosavljević je na Poslovnom forumu privrednika Mađarske i Srbije, koji je organizovan u okviru zvanične posete predsednika Vlade Mađarske Viktora Orbana našoj zemlji, istakao da je cilj privredne saradnje dveju zemalja dostizanje robne razmene od dve milijarde dolara.

On je naveo da je do sada osnovano 500 mešovitih preduzeća i da mađarske investicije u Srbiju iznose 400 mil EUR i ukazao na to da su srpskoj privredi potrebni finansijski i tehnološki partneri, pre svega u drvno-prerađivačkoj i mašinskoj industriji, kao i u sektorima energetike i saobraćaja.

Ministar ekonomije Mađarske Đerđ Matolči izrazio je očekivanje da će Vlada Mađarske preko Razvojne banke pokrenuti kredite u vrednosti od 100 mili EUR za zajedničke projekte sa Srbijom.

Prema njegovim rečima, ti krediti bi se koristili u oblastima poljoprivrede i saobraćaja, a pre svega za železničku prugu Istanbul–Beograd–Beč–Budimpešta, kojom bi vozovi trebalo da se kreću brzinom od 200 kilometara na čas.

Sredstva Evropske unije već su dostupna za programe prekogranične saradnje u oblasti ekologije i gazdovanja vodama, rekao je Matolči i naglasio da je cilj da dve zemlje zajednički učestvuju u evropskim investicionim projektima.

On je izrazio spremnost Mađarske da sa Srbijom podeli iskustva u procesu evropskih integracija i ukazao na to da, međutim, ne treba insistirati na brzom priključivanju evrozoni, koja je sada najviše pogođena finansijskom krizom.

Prema njegovoj oceni, kriza u EU će trajati još 10 do 15 godina, pre svega u “starim” članicama, što je prilika da do izražaja dođu ekonomije centralne i jugoistočne Evrope.

Pokrajina dodelila 128 miliona dinara za ribnjake u Vojvodini

Vojvođanski sekretarijat za poljoprivredu uručio je u petak (26. novembar 2010. godine) predstavnicima 25 ribnjaka, ugovore ukupne vrednosti 128 miliona dinara, namenjenih za rekonstrukciju i izgradnju ribnjaka u Vojvodini.

Kako je saopšteno, ovo je druga godina da se raspisuje konkurs u ovoj privrednoj grani, a tokom prošle godine izdvojeno je 106,6 miliona dinara za 22 projekta, koji su doprineli zaustavljanju pada proizvodnje na ribnjacima.

Resorni skretar Daniel Petrović rekao je da najveći uspeh beleži Ribnjak “Ečka” koji je dobio dozvolu za izvoz ribe na tržište Evropske unije.

– Ribarstvo u Srbiji je nedovoljno razvijena i do sada, u velikoj meri zapostavljena poljoprivredna delatnost uprkos činjenici da se radi o veoma profitabilnoj proizvodnji za koju u Vojvodini postoje izuzetni prirodni uslovi – rekao je Petrović.

On je naveo da se nakon drastičnog smanjenja proizvodnje u ribarskoj delatnoti beleži blagi porast, koji još uvek nije na nivou kao od pre 10 godina.

Na teritoriji Vojvodine nalazi se oko 13.500 hektara ribnjaka, od čega je oko 12.500 hektara u funkciji, a ukupna godišnja proizvodnja ribe u njima iznosi oko 11.000 tona.

Dodatni krediti za mala i srednja preduzeća

EFSE i ProCredit banka zaključili novi ugovor vredan 15 mil EUR

Evropski fond za jugoistočnu Evropu (EFSE) obezbedio je ProCredit banci još jedan kredit u vrednosti od 15 mil EUR, tako da će ProCredit banka dodatno unaprediti svoje aktivnosti u oblasti kreditiranja malih i srednjih preduzeća (MSP).

Do danas, EFSE je obezbedio 50 mil EUR za ProCredit banku u Srbiji. Novi kreditni aranžman će ojačati postojeći odnos između EFSE i ProCredit banke.

ProCredit je banka srednje veličine u Srbiji koja je stekla jaku ekspertizu u kreditiranju malih i srednjih preduzeća i poljoprivrednog sektora. Banka je investirala više od 2,4 mlrd EUR u srpsku privredu od početka svog poslovanja u 2001. i jedna je od vodećih banka u pružanju finansijskih usluga za mala i srednja preduzeća i preduzetnike.

– Naša saradnja sa EFSE do sada je imala značajan uticaj na razvoj naših klijenata, malih i srednjih preduzeća. Novi kreditni aranžman će svakako dodatno povećati naše kapacitete za podršku sektoru malih i srednjih preduzeća, ali je takođe još jedna međunarodna potvrda naše razvojne orijentacije i ekspertize u podršci malim i srednjim preduzećima i unapređenju njihove stabilnosti – rekao je Borislav Kostadinov, predsednik Upravnog odbora ProCredit banke u Srbiji.

Klaus Glaubitt, predsednik Upravnog odbora EFSE, kazao je da Ugovor o kreditiranju pojačava dugoročni odnos između ProCredit banke i EFSE.

– Štaviše, to potvrđuje posvećenost EFSE u pružanju podrške maloj privredi, koja predstavlja jedan od najvažnijih delova privrede u Srbiji. Ovo je od posebnog značaja za podsticanje rasta domaće privrede, koja se oporavlja od posledica svetske krize.

EFSE je postao jedan od najvećih kreditora mikro i malih preduzeća u Srbiji. Od osnivanja u decembru 2005. ukupno je ponudio 162 mil EUR sredstava lokalnim finansijskim institucijama. Ove pozajmice partnerske institucije, obuhvataju više od 34.000 poslovnih kredita za lokalna mikro i mala preduzeća i stambenih kredita za domaćinstva. Podrška EFSE srpskom finansijskom sektoru ne obuhvata samo finansijska ulaganja, već i tehničku pomoć, konsalting i obuku kadrova partnerskih institucija.

Porast primanja u Srbiji – Prosečna zarada u oktobru 47.822 dinara

Prosečna zarada u Srbiji u oktobru bila je 47.822 dinara i manja je nominalno za 0,4%, a realno za 1,6% od prosečne zarade isplaćene u septembru, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Kako se navodi, prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Srbiji isplaćena u oktobru 2010. godine bila je 34.422 dinara, a to je u odnosu na septembar nominalno manje za 0,4%, a realno je manje za 1,6%.

Prosečna zarada u Srbiji u oktobru 2010. godine nominalno je bila veća za 8,3%, a realno je bila manja za 0,3%, nego zarada u oktobru 2009. godine, dodaje se.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Srbiji, isplaćena u oktobru 2010. godine, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa u istom mesecu 2009. godine, nominalno je veća za 8,5%, a realno je manja za 0,1%.

Prema podacima Zavoda za statistiku prosečna zarada u Srbiji isplaćena u periodu januar – oktobar 2010. godine, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u istom periodu 2009. godine, nominalno bila veća za 7,3%, a realno veća za 2,1%.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u periodu januar – oktobar 2010. godine, u odnosu na periodu januar – oktobar prošle godine, nominalno je veća za 7,4%, a realno je veća za 2,2%, dodaje se u saopštenju.

Beograd dobio sedmog pobratima – Ljubljanu

Gradonačelnici Beograda i Ljubljane Dragan Đilas i Zoran Janković potpisali su juče u prestonici Slovenije sporazum o bratimljenju dva glavna grada. Istorija bratskih odnosa Beograda sa drugim gradovima datira još od 1957. godine, kada su Beograd i britanski Koventri postali gradovi blizanci, a pozorište u tom gradu još nosi ime naše prestonice.

Za protekle 53 godine Beograd se pobratimio sa samo šest gradova, ali je sa mnogima potpisao sporazume o prijateljstvu, koji predstavljaju svojevrsno predvorje bratimljenju, što se pokazalo u slučaju Ljubljane, grada koji je juče postao novi, sedmi pobratim Beograda.

Koventri je bio jedini pobratim Beogradu sve do 1990, kada se Beograd pobratimio sa Tel Avivom. U međuvremenu je potpisano nekoliko sporazuma o prijateljstvu (Atina, Rim, Berlin, Peking), ali bratimljenja nije bilo. U poslednjih deset godina usledio je pravi bum bratimljenja. Beograd se 2003. godine pobratimio sa Bečom, 2005. sa Čikagom, 2007. sa Lahorom u Pakistanu, a početkom ove godine i sa Krfom. Sa nekim gradovima veze su simbolične, najčešće zbog udaljenosti, a sa drugima su najsnažnije u kulturi.

Beograd u Ljubljani

U organizaciji Doma omladine Beograda, u partnerskom gradu Ljubljani predstaviće se neki od umetnika iz multimedijalne umetničke grupe “Škart”, kao i Ana Pejović, Lidija Kusovac i Vladimir Arsenijević, predstavnici Udruženja “Krokodil”. U Muzeju grada Ljubljane susrešće se pet ljubljanskih i pet beogradskih mladih producenata, a nastupiće i mladi bendovi “Zemlja gruva”, “Sevdah Bejbi” i “Svi na pod”, sa kojima će kao specijalni gost nastupiti Vlada Divljan.

Poziv za prikupljanje predloga projekata za zajednički razvoj prekogranične saradnje

NACIONALNA AGENCIJA ZA RAZVOJ REPUBLIKE MAĐARSKE I KANCELARIJA ZA EVROPSKE INTEGRACIJE VLADE REPUBLIKE SRBIJE

Poziv za prikupljanje predloga projekata za zajednički razvoj prekogranične saradnje između Mađarske i Srbije (HUSRB/1002)

Nacionalna agencija za razvoj Republike Mađarske i Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije objavljuju drugi javni Poziv za prikupljanje predloga projekata u okviru IPA programa prekogranične saradnje između Mađarske i Srbije.

Šta je predmet Poziva?
Na teritoriji obuhvaćenoj Programom finansiraće se projekti usmereni na jačanje ekonomske i socijalne kohezije, zaštite životne sredine, zajedničkih aktivnosti istraživanja i razvoja, uspostavljanje prekograničnih tematskih puteva kulturnog nasleđa, kao i na uspostavljanje poslovnih veza.

Ko može da prijavljuje predloge projekata?
Neprofitne organizacije, između ostalih lokalne samouprave, udruženja lokalnih samouprava, fondacije, udruženja, neprofitna društva sa ograničenom odgovornošću, obrazovne institucije, komore. U projektu moraju da budu zastupljene najmanje po jedna organizacija iz Mađarske i Srbije, sa teritorije obuhvaćene programom.

Koliki je ukupni iznos finansiranja?
U okviru ovog Poziva za prijavljivanje predloga projekata ukupno je na raspolaganju 12.359.230 evra iz IPA fondova Zajednice. U Republici Mađarskoj projekti će biti finansirani putem Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) i Republike Mađarske, au Republici Srbiji putem Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA).

Korisna informacija:
Dodatne informacije o sadržaju prijavnog paketa potencijalni aplikanti mogu da saznaju na Informativnim Danima, koji će biti organizovani po sledećem rasporedu:

  • 29. novembra 2010. u Subotici
  • 30. novembra 2010. u Segedinu
  • 01. decembra 2010. u Baji
  • 6. decembra 2010. u Novom Sadu
  • 7. decembra 2010. u Zrenjaninu

Za detalje pogledati na www.hu-srb-ipa.com.

Kako prijaviti predlog projekta?
Sve prijave na engleskom jeziku treba da budu podnete Zajedničkom tehničkom sekretarijatu u Budimpešti. Rok za podnošenje prijava je 14. februar 2011. godine. Prijave podnete posle roka neće se razmatrati.

Dokumentacija poziva za prikupljanje predloga projekata, procedure za podnošenje prijava i dodatne infomacije mogu se naći na Intenet stranici Programa: www.hu-srb-ipa.com.

Javni poziv za realizaciju projekata energetske efikasnosti u školama u Vojvodini

Tri pokrajinska sekretara, za obrazovanje dr Zotan Jegeš, arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo Dušanka D. Sremački, i energetiku i mineralne sirovine Radoslav Striković predstavili su javni poziv za značajan projekat “Adaptacija, dogradnja, rekonstrukcija i revitalizacija škole u cilju poboljšanja uslova rada i energetske efikasnosti.”

Rečeno je da pravo učešća imaju timovi učenika završnog razreda građevinskih, elektrotehničkih, mašinskih i saobraćajnih škola u Vojvodini, koje se prijave do 4. decembra ove godine. Ove škole svoje timove treba da formiraju do 17. decembra, kada će biti raspisan nagradni konkurs. Radovi treba da posluže razvijanju aktivnih metoda učenja i nastave, sposobnosti za timski rad učenika i razvijanju njihovog takmičarskog duha, pravne i moralne odgovornosti.

Takođe treba i da ujednače kriterijume za ocenjivanje učenika, podstiču primenu sofrverskih paketa. Radovi su posebno važni, jer uključuju učenike u neposredan istraživački rad i simuliranju uslova iz svakodnevnog života zajednice. Projektnim zadatkom obuhvaćene su školske zgrade i prostori na otvorenom, dok energetsko rešenje kompleksa obezbeđuje vodu i kanalizaciju, osvetljenje unutrašnjih i spoljašnjih delova kompleksa i grejanje.