Arhiva ‘Vesti’

Proradila Temerinska petlja

Otvorena obilaznica na autoputu Beograd-Horgoš

Temerinska petlja, deo obilaznice oko Novog Sada, na autoputu E-75, čija je izgradnja koštala 40 mil EUR, otvorena je danas za saobraćaj.

Saobraćajnicu su otvorili ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić i predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić.

Dužina deonice autoputa E-75 koja je danas puštena u saobraćaj iznosi 8,5 kilometara, a dužina servisnih saobraćajnica 15 kilometara.

Na toj deonici autoputa izgrađeno je pet mostova i šest propusta, a rekonstruisani su i postojeći mostovi i propusti.

Kako su saopštili predstavnici kompanija “Energoprojekt niskogradnja” i “Interkop”, kompletna obilaznica oko Novog Sada, koja obuhvata i izgradnju petlje Sever i rekonstrukciju Zrenjaninske petlje, trebao bi da bude završen do maja 2011. godine.

Izvođači radova su rekli da je Zrenjaninska petlja pod punim saobraćajem i radovi na njoj su zato otežani, a u toku su i radovi na izmeštanju kolovoza ispod Zrenjaninskog mosta, što dodatno usporava dinamiku radova.

Ditrektor preduzeća “Putevi Srbije” Zoran Drobnjak rekao je da je preostalo da se uradi i još dva kilometra na Temerinskoj petlji, jer se javio problem sa postojećim naftovodom i gasovodom, za čije izmeštanje je potrebno dodatnih 15 mil EUR.

– Gledaćemo da se gasovod i naftovod izmeste sa trase i da napravimo neku privremu zaštitu da bismo na proleće uradili i preostala dva kilometra. Da bismo ceo ovaj posao završili potrebno nam je još oko 10 mil EUR – rekao je Drobnjak.

Ministar Mrkonjić rekao je da će izgradnja autoputa E-75 biti završena u planiranim rokovima i pohvalio sve građevinske firme koje učestvuju u njegovoj izgradnji i rade punim kapacitetom.

EU donira 1,4 mil EUR za unapređenje carinske kontrole

Uprava carina Francuske pomoćiće unapređenje carinske kontrole u Srbiji za šta je Evropska unija izdvojila 1,4 mil EUR, saopštila je danas Uprava carina Srbije.

Projekat će trajati 18 meseci, a deo je programa pretpristupne pomoći (IPA) Evropske unije Upravi carina Srbije, vrednosti 8,9 mil EUR.

Namera je, kako se navodi u saopštenju, da Uprava carina Francuske prenese iskustva i pomogne Upravi carina Srbije u osposobljavanju i usklađivanju sa standardima EU, pre svega u analizi rizika i kontroli da bi se sprečila zloupotreba na granici i povećali prihodi od carine.

Carina država EU godišnje proveri 20% svetskog uvoza, odnosno više od dve milijarde tona robe.

Obeležavanju početka primene projekta unapređenja carinske kontrole danas su Upravi carina prisustvovali ambasador Francuske u Srbiji Fransoa-Gzavije Denio, državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Miodrag Đidić, zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Adrijano Martins, zamenik generalnog direktora Uprave carina Francuske Francis Bonet i pomoćnik direktora Uprave carina Srbije Slobodan Nikolić.

Puna primena sporazuma Srbije i EFTA 2011. godine

Puna primena Sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije sa zemljama EFTA trebalo bi da počne iduće, 2011. godine, pošto ga ratifikuju parlamenti Norveške i Islanda, saopšteno je danas u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Sporazum su za sada ratifikovali Švajcarska i Lihtenštajn.

Pomoćnik ministra ekonomije Srbije Bojana Todorović kazala je da bi sporazum zemljama EFTA trebalo da dovede do povećanja robne razmene i stranih ulaganja iz Norveške, Švajcarske, Islanda i Lihtenštajna u Srbiju, ali i da stvori mogućnost da se zajedno ulaže na treća tržišta.

Na početku seminara o mogućnostima izvoza u EFTA, ona je kazala da sporazum, potpisan u decembru 2009. godine, podrazumeva liberalizaciju trgovine industrijskim i poljoprivrednim proizvodaima, bavi se zaštitom intelektualne svojine, ulaganjima i javnim nabavkama, ali ne ne obuhvata trgovinu uslugama.

Od početka primene sporazuma industrijska roba iz Srbije će se izvoziti u EFTA bez carina, dok će se carina za uvoz industrijske robe iz tih zemlja u Srbiju ukidati postepeno do 2014. godine.

Prema njenim rečima, od 2005. do sada zemlje EFTA su u Srbiju uložila 2 mlrd EUR, a najveća su bila norveškog “Telenora”, islandski “Sktavis” i švajcarski “Holcim”.

Ambasador Norveške u Srbiji Nils Ragnar Kamsvag ocenio je da će se zbog komplementarnosti, privreda Srbije brže razvijati, otvoriće se nova radna mesta i novi poslovi.

EFTA je 10. najveći trgovac na svetu po robnoj razmeni, a u sektoru usluga na petom mestu.

Prema podacima PKS, za devet meseci ove godine ukupna robna razmena zemalja EFTA sa Srbijom bila je 215,6 mil USD, dok je u isto vreme lane iznosila 271,8 mil USD.

Novi model odlaganja smeća

Izgrađena nova kaseta na deponiji u Staroj Pazovi

U Staroj Pazovi je na postojećoj deponiji izgrađena nova kaseta za odlaganje smeća osposobljena po najvišim evropskim standardima na površini od preko 6.000 m2. To je prva takva deponija u Sremu dok se u Vojvodini takav model odlaganja smeća korsti u Kikindi i Pančevu. Za tu namenu iz opštinskog budžeta izdvojeno je 15 milliona dinara.

– Građani Stare Pazove više ne treba da brinu jer neće biti paljenja deponije, dima i neprijatnog mirisa. Ovim je za duži period rešen višedecenijski problem naše opštine – istakao je predsednik Goran Jović.

Deponiju su obišli i predstavnici JP “Čistoća” kao i predsednik Skupštine opštine Miloš Crnomarković koji je pohvalio jedinstveni model deponije u regionu Srema koji je primenjen upravo u njihovoj opštini. Glavni projektant deponije prof. dr Milorad Miloradov naglasio je da su prilikom izgradnje deponije primenjeni svi savremeni ekološki uslovi.

Rukovodilac odeljenja za stambeno komunalne poslove, zaštitu životne sredine i inspekcijske poslove Milenko Bubonja istakao je da će ta deponija biti u funkciji do otvaranja regionalne deponije namenjene svim sremskim opštinama.

Srbija zatražila linearno povećanje sredstava iz IPA fondova

Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić juče je u Briselu u vezi sa budućnošću zapadnog Balkana i EU predložio da finansiranje iz evropskih fondova zemalja koje teže članstvu u Uniji počne linearno da se povećava i da EU pruži garancije za budžete ovih država, saopšteno je na sajtu Vlade Srbije.

Đelić, koji učestvuje na regionalnoj IPA konferenciji “Održivi rezultati i uticaji”, rekao je da Evropa počinje da razmišlja o načinima finansiranja zapadnog Balkana i Turske u predstojećih osam godina i ocenio da je zbog toga bitno da su dve ideje koje su iznete naišle na dobar prijem.

Potpredsednik Vlade je objasnio da je ideja da se finansijska podrška zemljama koje teže članstvu u Uniji linearno povećava i pre samog članstva, a ne da kada postanu članice odjednom dobiju velika sredstva koja nisu u stanju da utroše.

To bi značilo, kako je objasnio, da bi Srbija iz IPA fondova umesto zvaničnih 200 mil EUR u godinama koje dolaze mogla da dobija 300, 500, 600, 800 mil EUR kako bi se bolje pripremila za ulazak u EU.

– Druga ideja jeste davanje garancija EU za naš budžet da bismo mogli da se zadužimo na tržištu kapitala pod uslovima koje dobija sama Unija, a to je kamata od oko jedan odsto na godišnjem nivou – dodao je on.

Prema njegovim rečima, ovakvo povećanje podrške Unije i davanje garancija su sada prvi put dobile podršku i evropskih zvaničnika.

Đelić je napomenuo da je preduslov i za jedno i za drugo finansijski sistem koji je transparentan, nekorumpiran i gde evropski poreski obveznici znaju na šta se troši novac.

Izmene Zakona o porezu na dobit preduzeća naredne godine

Izmene Zakona o porezu na dobit preduzeća biće pripremljene u prvoj polovini iduće, 2011. godine, izjavila je ministarka finansija Diana Dragutinović.

Dragutinović je novinarima na skupu o finansiranju lokalne samouprave kazala da izmene zakona o porezu na dobit preduzeća neće biti prosleđene Skupštini zajedno sa predlogom državnog budžeta koji će Vlada utvrditi iduće sedmice.

Te izmene, kako je objasnila ministarka, obezbediće da se više oporezuju kompanije registovane u “of šor destinacijama”, a posluju u Srbiji.

Objašnjavajući izmene zakona o porezu na imovinu koje će se primenjivati od početka iduće godine, ministarka je kazala da će biti uvedena jedinstvena stopa tog poreza od 0,4% vrednosti imovine.

Kako je dodala, taj porez se sada naplaćuju po različitim stopama u zavisnosti od vrednosti imovine, koja je podcenjena.

Dragutinović je kazala da će se, prema procenama, u državnom budžetu za 2011. godinu, po osnovu drugačijeg obračuna poreza na imovinu, prikupiti 3 milijarde dinara više nego ove godine.

Subotica poklonila zemljište “Norma” grupi

Nemačka kompanija gradi fabriku za proizvodnju autokomponenti

Subotica je krajem novembra, uz saglasnost Vlade Srbije, ustupila zemljište nemačkoj kompaniji “Norma Group” koja će izgraditi fabriku za proizvodnju komponenti za autoindustriju, saopšteno je na sajtu Subotice.

Lokacija, koja je pripala “Norma Group”, je površine oko 3,13 ha i nalazi se u privrednoj zoni Mali Bajmok. Zemljište vredi 305.000 EUR, a na taj iznos investitor će dati bankarsku garanciju.

Do 1. juna sledeće godine grad Subotica bi trebalo da komunalno opremi zemljište, a “Norma Group” da izgradi fabriku u kojoj će se već tokom prve godine zaposliti 140 radnika. Nemački investitor se takođe obavezao da parcelu ne može da proda do 2015. godine.

Kako je ranije najavljeno, “Norma Group” planira da uloži oko 12 mil EUR u fabriku u Subotici, a pogon bi trebalo da se prostire na oko 12.000 m2.

Finansijska injekcija za privredu

Kredit EBRD od 100 mil EUR za Vojvođansku banku

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) potpisala je danas sa Vojvođanskom bankom ugovor o kreditnoj liniji od 100 mil EUR, namenjenoj finansiranju privrede.

Kako je navedeno u saopštenju EBRD, ugovor je potpisan u okviru kreditne linije, ukupne vrednosti 350 mil EUR, za ćerke-banke Nacionalne banke Grčke u Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj.

Precizirano je da će United Bulgarian Bank dobiti 150 mil EUR, dok će Banca Romaneasca dobiti 100 mil EUR.

Time će EBRD obezbediti trima bankama srednjeročno finansiranje, produžiti dospeće njihovih obaveza i proširiti davanje pozajmica privredi, navedeno je u saopštenju.

Nacionalna banka Grčke kupila je Vojvođanku banku u septembru 2006. godine za 385 mil EUR.

Direktor EBRD za finansijske institucije Nik Tesejman (Nick Tesseyman) kazao je da je podrška ćerkama-bankama Nacionalne banke Grčke u regionu i ekonomijama u Bugarskoj, Rumuniji i Srbiji važna za jačanje privrednog oporavka.

– Taj projekat će pomoći da se obezbedi stalni priliv kredita privatnim kompanijama koje posluju u regionu, što je od suštinskog značaja za negovanje razvoja u teškim makroekonomskim uslovima – rekao je Nik Tesejman.

Paket zajmova koji će novac za tri banke obezbediti u dve jednake rate, deo je zajedničkog akcionog plana međunarodnih finansijskih institucija iz februara 2009.

Tim planom su se EBRD, Svetska banka i Evropska investiciona banka (EIB) obavezale da obezbede 24,5 mlrd EUR tokom dve godine kao podršku privredama istočne Evrope kroz bankarski sektor.

Da se zna ko radi iz ljubavi

Od danas počinje primena pravilnika kojima će biti obezbeđena evidencija volontera i organizatora volonterskih aktivnosti u Srbiji, izjavila je u nedelju pomoćnica ministra rada i socijalne politike Radmila Bukumirić-Katić.

– Znaćemo tačno ko su organizatori volonterskih aktivnosti u Srbiji i ko su njihovi učesnici. Sada nemamo precizne podatke o tome. Jedino znamo da je najveći broj volontera učestvovao u organizaciji Univerzijade u Beogradu – rekla je Bukumirić-Katić agenciji Beta.

Pomoćnica ministra rada je navela da će organizatori volontiranja biti obavezni da jednom godišnje ministarstvu podnose izveštaje o radu.

Povodom 5. decembra, Međunarodnog dana volontera, ona je podsetila da je Srbija u maju ove godine dobila novi Zakon o volontiranju.

Bukumirić-Katić je rekla i da je 2011. proglašena godinom volonterstva navodeći da narednih dana Ministarstvo rada saopštiti aktivnosti u vezi sa tim.

Spoljni dug Srbije na kraju septembra 23,1 mlrd EUR

Ukupan spoljni dug Srbije na kraju septembra ove godine iznosio je 23,1 mlrd EUR i u bruto domaćem proizvodu (BDP) je imao udeo od 77,1 % što je neznatno ispod granice visoke zaduženosti, objavila je Narodna banka Srbije (NBS). Prema međunarodnim standardima zemlja je visoko zadužena kad učešće spoljnog duga premaši 80% BDP-a.

Udeo spoljnog duga privatnog sektora u Srbiji u BDP-u je bilo 47,5%, dok je učešće duga javnog sektora iznosilo 29,6%.

U trećem tromesečju spoljni dug je smanjen za 1,5% ili za 342 mil EUR, od čega je 382 mil EUR smanjenje po osnovu jačanja evra u odnosu na druge valute koje su zastupljene u spoljnjem dugu.

Privatni sektor je na kraju septembra bio zadužen u inostranstvu u iznosu od 14,2 mlrd EUR, od čega je dug banaka 31,1% a preduzeća 68,9%.

Uslovi zaduženja privatnog sektora su, kako je navedno u analizi NBS, bili bolji u trećem tromesečju jer je prosečna godišnja kamatna stopa iznosla 3,7% dok je u drugom tromesečju iznosila 4,1%.

Javni dug Srbije na kraju septembra bio je 11,6 mlrd EUR, ili 38,8% BDP-a.

Zaduživanje države je u trećem tromesečju i dalje ubrzano, ukazuje NBS, navodeći da je udeo javnog duga u BDP-u 2,3 procentna poena veće nego u drugom tromesečju i 5,9 procentnih poena nego na početku godine.

Izmenjenim Zakonom o budžetskom sistemu propisana je granica od 45% učešća javnog duga u BDP-u.