Arhiva ‘Vesti’

Efikasnije i fleksibilnije elektronsko bankarstvo – WEB SME nova usluga ProCredit banke

ProCredit banka unapredila je svoje poslovanje uvođenjem WEB SME usluge, koja je namenjena malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima.

– Usluga je nastala u saradnji sa kompanijom “Halcom” i namenjena je pravnim licima koja obavljaju dinarski platni promet i za razliku od postojećih rešenja za elektronsko bankarstvo, koja podrazumevaju postojanje kartice i čitača, jedinstvena je po tome što se koristi uz pomoć sertifikata koji se nalazi na USB memoriji – saopšteno je iz ProCredit banke.

Takođe, korisnicima pruža značajno veću fleksibilnost i olakšava pristup računima i vršenje transakcija nezavisno od lokacije i računara koji koriste jer za korišćenje WEB SME nije potrebna instalacija posebne aplikacije na računar. Jedini uslov je postojanje internet veze i instalacija sigurnosne komponente koja se može pronaći na veb sajtovima preduzeća “Halcom” i ProCredit banke.

– U promotivnom periodu, u sklopu specijalne ponude ProCredit banke koja važi do kraja februara 2011. godine, klijenti koji se odluče za WEB SME aplikaciju za pravna lica biće oslobođeni plaćanja mesečne naknade za internet bankarstvo u prvih 6 meseci korišćenja. Provizije za naloge koji se realizuju kroz aplikacije za internet bankarstvo su 30% niže u odnosu na provizije za naloge koji se donesu u ekspozituru – navodi se u saopštenju ProCredit banke.

Od 1. januara 2011. najniže penzije uvećane za 1%

Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić izjavio je da će od 1. januara sledeće godine najniže penzije biti uvećane za 1%, dok će penzije poljoprivrednika porasti za 8%, saopšteno je na sajtu Vlade.

Krkobabić je istakao da je to povećanje predviđeno osim tri redovna usklađivanja koja sve penzionere u Srbiji očekuju tokom 2011. godine – u januru, aprilu i oktobru.

Usklađivanje plata u javnom sektoru i penzija izvršiće se u istom iznosu, a koliko će to procenata biti znaće se do kraja godine, rekao je on i ukazao na to da je potrebno usvojiti izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju što će, kako je naveo, biti učinjeno pre zasedanja Borda direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) 22. decembra.

Potpredsednik Vlade je najavio da će kretanja plata i penzija naredne godine zavisiti od brzine ekonomskog oporavka, rasta privrede i bruto nacionalnog proizvoda.

On je podsetio i na to da dogovor sa MMF-om podrazumeva da najmanje penzije ne budu niže od 27% prosečne plate, kao i da je postignut dogovor da povećanje potrebnih godina staža za odlazak žena u penziju bude odloženo do 2013. godine.

Prema njegovim rečima, reforme penzijskog sistema sprovode se svuda u Evropi, a stručnjaci ocenjuju da je reforma koja se sprovodi u Srbiji među najblažim i najmanje restriktivnim.

Subotička “Mlekara” dobila izvoznu dozvolu za Evropsku uniju

Subotička “Mlekara”, koja posluje u sastavu “Danube Foods Group”, dobila je pozitivnu ocenu Evropske komisije i od sada se nalazi na listi privrednih subjekata koji mogu da izvoze na tržište Evropske unije. Osim već postojećih međunarodnih standarda koje ova mlekara ispunjava: ISO 9001, HACCP, BRC i Halal, za ovu odluku bilo je potrebno usaglašavanje kompletnog sistema otkupa, dovoza, prijema i prerade sirovog mleka sa regulativama Evropskog saveta i parlamenta.

– Da bi mleko sa neke farme moglo da se prerađuje u proizvode za izvoz na tržište EU, ta farma pre svega mora da ima rešenje Veterinarske inspekcije, da objekti za uzgoj mlečnih krava ispunjavaju propisane veterinarsko-sanitarne uslove. U ovom momentu od 185 farmi, preko 25% farmi su tzv. registrovane farme, tako da je preko 20% ulaza mleka zadovoljava standarde kvaliteta Evropske unije – navedeno je u saopštenju “Mlekare”.

Kako je saopšteno, svi parametri bitni za kvalitet finalnog proizvoda podvrgnuti su kontrolama koje su u saglasnosti pre svega sa dobrom proizvođačkom praksom, dobrom higijenskom praksom, specifikacijama proizvoda, tehnološkim procesima, planovima kvaliteta i kontrolisanja, radnim instrukcijama, HACCP planovima i drugim internim standardima kao i prema odgovarajućim regulativama EU. U toku je finalizacija priprema za izvoz u zemlje EU, koji se očekuje u 2011. godini.

Kanjiža planira izgradnju sportsko-rekreacionog centra na 9,69 hektara

Stanovnici Kanjiže dobiće moderan sportsko-rekreacioni centar, koji će biti izgrađen u neposrednoj blizini postojećeg fudbalskog stadiona, a izradu idejnog rešenja opština je poverila preduzeću “Kvent”.

Kako je planirano, budući kompleks prostiraće se na 9,69 hekatra, između ulica Zeleni venac i Nušićeve. Na tom prostoru, uz postojeći kompleks fudbalskog terena sa tribinama i pomoćnim objektima, biće izgrađena sportska hala površine 3.000 m2 i atletska staza. Postojeći stambeni objekat sa pratećim objektima biće u funkciju fudbalskog kluba.

Budući centar imaće otvorene sportske terene, pomoćni fudbalski teren, četiri teniska terena, univerzalni teren za male sportove i po jedan teren za rukomet, košarku i odbojku sa pratećim pomoćnim objektima

Kompleks će imati i trg, pešačke površine, platoe i dosta zelenih površina. U budućem centru planiran je i turističko-ugostiteljski objekat koji bi bio u funkciji poslovnih delatnosti centra.

“Srbijagas” kupio imovinu “Agroživa” za 11,33 mil EUR

Javno preduzeće “Srbijagas” postalo je vlasnik “Agroživa”, pančevačkog proizvođača živinskog mesa.

Ugovor o kupovini vredan 11,33 mil EUR potpisali su generalni direktor “Srbijagasa” Dušan Bajatović i stečajni upravnik “Agroživa” Stevan Moldovan, objavio je u petak na svom sajtu “Srbijagas”.

Bajatović je nakon potpisivanja ugovora rekao da je kupovina “Agroživa” realizovana u skladu sa zaključkom Vlade i da je “Srbijagas” bio jedini koji je dao ponudu.

– “Srbijagas” se uključio u kupovinu “Agroživa” jer bi u suprotnom to preduzeće koje je bilo u stečaju, a koje ipak predstavlja brend, potpuno propalo, što bi omogućilo monopol stranih kompanija na srpskom tržištu – istakao je direktor Srbijagasa.

Bajatović je dodao i da bi u slučaju propasti “Agroživa” bez posla ostalo oko 1.000 radnika i 2.000 kooperanata.

– Iako je “Agroživ” pod stečajem, to preduzeće već sada radi sa profitom, tako da će sva ulaganja “Srbijagasa” biti vraćena, a socijalno-ekonomski efekti veliki – naglasio je Bajatović.

Govoreći o razlozima preuzimanja preduzeća-dužnika, Bajatović je naveo da su strateški ciljevi nacionalne gasne kompanije da te fabrike oporavi i sačuva ih kao svoje velike potrošače, da naplati najveći deo svojih potraživanja i očuva socijalni mir.

Prema procenama, udeo “Agroživa” na domaćem tržištu živinskog mesa je oko 30%.

Preduzeće “Agroživ”, koje je u stečajnom postupku već dve godine, u 2008. je imalo poslovni prihod od 53 mil EUR a u 2007. godini više od 120 miliona.

Dugovi “Agroživa” danas dostižu 1,5 milijardi dinara (gotovo 14 mil EUR).

Prema proceni stečajnog upravnika, aktiva “Agroživa” vredi oko 3,7 milijardi dinara (35,4 mil EUR).

“PayPal” u 2011. verovatno u Srbiji

Građani Srbije bi trebalo da sledeće godine dobiju mogućnost da plaćaju preko bezbednog sistema za plaćanje preko Interneta “PayPal”, izjavila je ministarka za telekomunikacije Srbije Jasna Matić.

– Mi smo s njima u stalnoj komunikaciji i “PayPal” tvrdi da će biti prisutan na našem tržištu, ali se to nikako ne dešava. Sada imamo neka relativno čvrsta obećanja da će sledeće godine Srbija biti uvrštena među zemlje gde “PayPal” funkcioniše, ali to ne zavisi od nas nego od same firme i njihove poslovne politike – rekla je Matić u intervjuu portalu EurActiv.rs.

Na pitanje zašto “PayPal” toliko okleva sa dolaskom u Srbiju, Matić je rekla da srpsko tržište nije veliko, kupovna moć je relativno mala, a ulazak na tržište iziskuje ulaganja. Prema njenim rečima, “PayPal” će građanima omogućiti pouzdan i bezbedan sistem plaćanja, a firmama otvoriti vrata za izvoz robe u inostranstvo.

Kako je dodala, da bi taj mehanizam dobro funkcionisao, potrebno je da carinski sistem bude efikasan, a troškovi carinjenja, špedicije i transporta niski, što u Srbiji nije slučaj.

– Ministarstvo za telekomunikacije je osnovalo radnu grupu za identifikaciju svih tih prepreka, pozvali smo i dobili članove iz svih relevantnih institucija – ministarstava finansija, trgovine i ekonomije i Narodne banke Srbije, kako bismo u jednom trajnom procesu pokušali da unapredimo elektronsku trgovinu – rekla je ona.

Za “Telekom Srbije” zainteresovano sedam kompanija

Ukupno sedam kompanija prijavilo se u roku za učešće na tenderu za kupovinu 51 odsto akcija “Telekoma Srbije”, saopštilo je 10. decembra Ministarstvo finansija Srbije.

Kako se precizira u saopštenju, to su kompanije “Deutsche Telekom”, “France telekom”, “Telekom Austrija”, “America movil”, “Weather investments”, “Turkcell” i “Vimpelcom”.

Uvidom u podnetu dokumentaciju, tenderska komisija je zaključila da je svih sedam kompanija kvalifikovano za učešće na tenderu, ističese u saopštenju.

“Ikea” želi da otvori četiri šoping centra u Srbiji – Švedska kompanija zaposliće 6 do 8.000 radnika

Švedska kompanija “Ikea” zainteresovana je da otvori četiri velika šoping centra u Srbiji i na toj investiciji se intenzivno radi, izjavio je juče šef ekonomsko-trgovinskog odeljenja Ambasade Švedske u Srbiji Dimitrije Ivanović.

Ivanović je na skupu “Znanjem do investicija” u Inđiji rekao da “Ikea” planira da otvori dva šoping centra u Beogradu i po jedan u Novom Sadu i u Nišu.

– U svaki od njih trebalo bi da bude uloženo 200 mil EUR i zaposleno od 1.500 do 2.000 radnika – naveo je Ivanović.

Samozapošljavanje i “zelene” tehnologije – Glavni poslovni trendovi za 2011. godinu

Stvaranje mikropreduzeća, investicije u “zelene” tehnologije i ubrzan tempo promena u svim segmentima tržišta predstavljaju glavne svetske poslovne trendove za 2011. godinu, prezentovano je na jučerašnjoj 5. sednici Skupštine Privredne komore Beograda.

U izjavi za “eKapiju” Nebojša Carić, izvršni direktor “Adizes Business Consuting”, je konstatovao da je samozapošljavanje veliki trend u visoko razvijenim zemljama poput Rusije, Kine i zemalja EU.

– Mikropreduzetnici stvaraju strateške alijanse, kako na regionalnom, tako i na međunarodnom nivou i na taj način pokušavaju da obezbede investicije za svoje projekte – izjavio je Carić.

Carić je naglasio da su investicije u “zelenu” ekonomiju i eko ekonomiju trend koji će se nastaviti u i budućnosti, zahvaljujući finansijskoj podršci svetskih ekonomskih institucija.

– Neinformisanost o svetskim tokovima je veliki problem za Srbiju kao i nedostatak kvalitetnih projekta – rekao je za “eKapiju” Nebojša Carić, izvršni direktor “Adizes Business Consuting” i dodao da je “naša zemlja propustila da aplicira za investicije u vrednosti između 400 i 500 mil EUR”.

Dr Milan Janković, predsednik Privredne komore Beograda, je u izjavi za “eKapiju” rekao da će mali i srednji preduzetnici u Srbiji u 2011. godini najviše investirati u proizvodnju i u obnovu zastarelih mašina za rad.

– Mala i mikro preduzeća, koja imaju samo jednog zaposlenog, čine 17% preduzeća u Srbiji. Njih bi trebalo da podrže i banke i fondovi i lokalna samouprava – rekao je Janković i naglasio da razvoj jedne države počiva na razvoju lokalne samouprave.

Konferencija o unapređenju kapaciteta lokalnih samouprava za reagovanje u vanrednim situacijama

Novi Sad – Pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju mr sci. dr Tomislav Stantić otvoriće u četvrtak, 09. decembra 2010. godine, sa početkom u 11.00 sati, Regionalnu Konferenciju o unapređenju kapaciteta lokalnih samouprava za reagovanje u vanrednim situacijama, u Velikoj sali Skupštine grada Novog Sada (Žarka Zrenjanina 2).

Učesnicima iz 45 vojvođanskih opština  će se obratiti i predstavnik MUPa i Sektora za vanredne situacije Dragan Savković, ispred USAID Programa PPES Olivera Kostić, kao i pomoćnik predsednika opštine Kanjiža Laslo Čikoš.

Na Konferenciji će se predstavnici 45 vojvođanskih opština upoznati sa novim odgovornostima i ulogom lokalnih samouprava u sistemu reagovanja u vanrednim situacijama koje proiѕilaze iz odredaba novog Zakona o vanrednim situacijama.