Arhiva ‘Vesti’

Spojili se Banat i Bačka – Proradio most preko Tise u Adi vredan 2,2 milijarde dinara

Most preko reke Tise u vojvođanskoj opštini Ada, koji spaja severni Banat i severnu Bačku, vredan 2,2 milijarde dinara, pušten je u saobraćaj u petak 24. decembra.

Gvozdena konstrukcija mosta je poklon Nemačke Srbiji. Most je dugačak 245 metara, njegova širina je 11 metara, a visina pilona je 75 metara. Pored mosta, izgrađeno je i 20 kilometara pristupnih puteva.

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić rekao je da više od 200 godina postoji potreba žitelja severnog Banata i severne Bačke da se premosti Tisa.

On je naveo da je novi most jedan od najvećih i najmodernijih mostova izgrađenih u Srbiji u proteklih nekoliko decenija. Dodao je da most omogućava pristup severnog Banata koridoru 10, dok severnu Bačku približava Rumuniji i prepolovljava razdaljinu između građana ovog dela Vojvodine.

– Most je zamajac daljeg privrednog razvoja, a njegov ekonomski, privredni i infrastrukturni značaj je neprocenjiv – ocenio je Pajtić.

Predsednik opštine Ada Zoltan Bilicki podsetio je da je izgradnja mosta počela još 2007. godine i naveo da je reč o najvećoj investiciji u Adi u proteklih više desetina godina.

Podsetio je da je pre dve godine potpisan protokol sa predstavnicima Osijeka i Temišvara o izgradnji horizontalnog koridora kroz Vojvodinu, koji bi spajao Hrvatsku sa Rumunijom i ocenio da time most na Tisi dobija izuzetan privredni, kulturni i turistički značaj, na međunarodnom i na lokalnom nivou.

– Puštanjem mosta u saobraćaj stvoren je još povoljniji ambijent za nove investicije, kao i za poboljšanje životnog standarda svih građana ovog dela Vojvodine – rekao je Bilicki.

Investitor mosta bila je opština Ada, a izgradnja je finansirana preko Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine.

DINKIĆ: Subvencionisani krediti i u 2011.

Preduzeća i građani će i u 2011. moći da dobijaju subvencionisane kredite, ali će za to biti izdvojeno manje novca nego ove godine, izjavio je ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić.

“Već smo smanjili stopu subvencija u novembru, sa takvom stopom nastavljamo i u narednoj godini”, rekao je on u intervjuu agenciji Beta i portalu Euraktiv(www.euractiv.rs).

Kako je naveo Dinkić, naredne godine biće subvencionisanih kredita za likvidnost, koji su najtraženiji, za investicije i potrošačkih kredite za kupovinu domaće robe.

– Ove godine je (uz subvenciju) odobreno 1,7 milijardi evra kredita za privredu, oko 600 miliona više nego prethodne godine. Sledeće godine će taj iznos verovatno biti manji u odnosu na ovu godinu jer 2010. završavamo ipak sa blagim rastom – rekao je on.

– Ako se taj rast nastavi i ubrza što očekujemo u sledećoj godini onda ćemo lagano smanjivati subvencije i u jednom trenutku kada stopa rasta pređe tri odsto godišnje ukinućemo subvencionisane kredite jer su bili antikrizna mera – dodao je Dinkić.

Kako je naveo, ove godine je povećana tražnja za kreditima za investicije, pa je odobreno 200 mil EUR, dok je prošle godine odobreno oko 10 mil EUR.

Dinkić je kazao da će u 2011. biti zamrznute investicije za sva preduzeća čiji je država vlasnik osim za “Železnice Srbije” i “Rudnik Resavica”. Samo u tim preduzećima se subvencije koriste za plate, pa će i izdvajanja biti povećana jer se plate u javnom sektoru odrmzavaju, dodao je on.

Izgradnja graničnog prelaza na Tisi

Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju Boris Barjaktarović, učestvovao je u radu godišnje Skupštine evroregionalne saradnje DKMT (Dunav – Kriš – Moriš – Tisa) koja je održana u Segedinu. Prema rečima Barjaktarovića, na sednici je usvojen budžet Javnog društva DKMT za 2011. godinu.

-Pored usvojenog izveštaja o projektnim aktivnostima društva, koje trenutno u programima prekogranične saradnje sprovodi više od 10 projekata, usvojena je i lista projektnih ideja koje treba razraditi u projekte kako bi se apliciralo kod aktuelnih i nastupajućih konkursa Evropske unije. Od budućih projekata istakao bih izgradnju graničnog prelaza između Srbije i Mađarske na Tisi i izradu studije za industrijski park na srpsko-rumunsko-mađarskoj tromeđi, koji bi doneo razvoj i nova radna mesta za sve članice DKMT-a – rekao je nakon sednice Barjaktarović.

Barjaktarović je podsetio da Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju trenutno sprovodi dva projekta gde mu je partner DKMT. To su Common preparation for floods (DKMT floods) i Egészségedre, Živeli (Tasty DKMT) vrednosti blizu 540.000 evra, a odobreni su u okviru programa prekogranične saradnje (IPA) Mađarska-Srbija. Prvi projekat je nastavak projekta «Formiranje  akcione grupe  za prevazilaženje  izazova nastalih zbog poplava», kojeg je inače Ministarstvo finansija Republike Srbije izabralo među 10 primera dobre prakse, u okviru programa prekogranične saradnje u Srbiji. Drugi projekat Živeli, ima za cilj povećanje turističke konkurentnosti pograničnih regija i njihovo uključivanje u međunarodni turistički krvotok, a nastoji da poveže gastronomiju Evroregije DKMT, festivale i manifestacije u okviru tri teme pivo, kadarka i rakija.

Legalizacija će biti besplatna?

Legalizacija bespravno sagrađenih objekata trebalo bi da bude omogućena po novom zakonu potpuno besplatno, potvrđeno je za B92 u Vladi Srbije.

Vlada Srbije bi trebalo da legalizuje divlju gradnju donošenjem posebnog zakona, koji priprema Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja.

Na taj način rešiće se status više od 600.000 divljih objekata.

Vlada se na ovaj potez, kako saznaje B92, odlučila jer je procena da će od poreza na imovinu legalizovanih objekata dobiti više novca nego od same legalizacije, odnosno oko milijardu evra.

Građani koji su legalizaciju već platili, država će uplaćeni iznos odbijati kroz porez na imovinu narednih godina.

Takođe, dozvoliće se i konverzija izgrađenog zemljišta, tako da će korist za državu i za građane biti nemerljiva.

Otvoreni prvi digitalni kabineti u školama u Kikindi i Molu

Ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić otvorila je danas, u osnovnim školama u Kikindi i Molu u Adi, prve digitalne kabinete u okviru programa “Digitalna škola”, navedeno je u saopštenju.

Do kraja decembra biće otvoreno 17 digitalnih kabineta, a do kraja tekuće školske godine i preostali digitalni kabineti biće opremljeni najsavremenijom računarskom opremom. Ovo su prva radna mesta koja su opremljena računarima od ukupno 30.000 radnih mesta koje ćemo ovim programom obuhvatiti.

Inače, program “Digitalna škola” obuhvata opremanje računarima 2.910 školskih objekata, što čini preko 95% od ukupnog broja osnovnih škola na teritoriji Republike Srbije, od čega će 1.589 školskih objekata biti opremljeno digitalnim kabinetima, a 1.321 lap-top računarima i projektorima.

Digitalni kabinet uključuje do 30 mesta za rad učenika na savremenim računarima, prateću opremu potrebnu nastavniku, odgovarajući softver i povezanost računara u kabinetu. U programu “Digitalna škola” učestvovale su osnovne škole čiji su osnivači Republika Srbija, Autonomna Pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

U 2011. godini 4,7 milijarde dinara preko Fonda za razvoj Vojvodine

Naredne godine Vojvodina će preko Fonda za razvoj investirati 4,7 milijardi dinara u izvozne i programe koji otvaraju nova radna mesta, izjavio je juče u Novom Sadu predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić.

Pajtić je na prezentaciji poslovanja Fonda za razvoj rekao da je od posebnog značaja to što će Fond s Razvojnom bankom Vojvodine objediniti sredstva, “pa će pomenuti iznos biti dvostruko ili trostruko veći za podsticanje privrede ili poljoprivrede u Vojvodini”.

– Podatak da smo do sada 235 mil EUR uložili u preko 5.000 kredita kako bismo otvorili 20.000 radnih mesta, dovoljan je da pokaže svrsishodnost Fonda – naveo je Pajtić i dodao da je polovina sredstava od privatizacije uložena u Fond za razvoj.

Direktorka Fonda Snežana Repac rekla je da je tokom 2010. godine odobreno 4,7 milijardi dinara kredita, što je značajno više u odnosu na 2009. godinu.

Ona je rekla da je danas uplaćena i poslednja rata od dve milijarde dinara za dokapitalizaciju Razvojne banke Vojvodine, čime je otvorena nova mogućnost za udruživanje sredstava i njihov plasman po najpovoljnijim kreditnim uslovima ka vojvođanskim privrednicima i poljoprivrednicima.

Prema rečima Snežane Repac, zbog udruživanja sredstava sa Razvojnom bankom Vojvodine ove godine su korisnici kredita dobili ukupno 6 milijardi dinara.

– Ovo je prilika da pozovem strane i domaće investitore koji žele da posluju, otvaraju nova radna mesta ili šire poslovanje, da lakše, brže i ekonomičnije to urade preko nas, jer ćemo im mi u tome pomoći – kazala je Snežana Repac.

Za infrastrukturne projekte 22 milijarde dinara iz budžeta za 2011.

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić izjavio je danas da će to ministarstvo u 2011. godini raspolagati sa više od 22 milijarde dinara iz budžeta i da će to biti dovoljno za realizaciju infrastrukturnih projekata.

Mrkonjić je, na godišnjoj konferenciji za novinare u Klubu poslanika, kazao da će od te sume 16 milijardi dinara otići na subvencije železnicama, a oko pet milijardi dinara za finansiranje izgradnje saobraćajne infrastrukture, pre svega na Koridoru 10 i Koridoru 11.

Ministar je kazao da će oko 1,5 milijardi dinara biti izdvojeno za male projekte, koji će biti realizovani u lokalnim samoupravama, i ostatak za plate zaposlenih u ministarstvu.

Mrkonjić je istakao da je finansijska konstrukcija za izgradnju Koridora 10 u Srbiji kompletno obezbeđena iz sredstava Svetske banke, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, u ukupnom iznosu od oko 1,1 mlrd EUR.

Od februara bez papirnih prijava – Potpuna elektronska komunikacija Poreske uprave i obveznika

Svi građani, odnosno poreski obveznici, moći će od februara da saznaju stanje svojih obaveza i dobiju odgovarajuće potvrde i elektronskim putem, najavio je u Kragujevcu direktor Poreske uprave Srbije Dragutin Radosavljević.

On je rekao da će naredne godine biti uspostavljena potpuna elektronska kominikacija Poreske uprave sa građanima i privredom.

– Neće više biti papirnih poreskih prijava, u 2011. godini ćemo potpuno zaboraviti takav način komuniciranja, što će privredi Republike Srbije uštedeti od 600 mil EUR- rekao je Radosavljević.

On je naveo da će sledeće godine građani moći da dobiju obaveštenja u vezi sa porezima i u Kontakt centru Poreske uprave Srbije koji je počeo da radi u aprilu ove godine.

Kontakt centar će pružati informacije o stanju poreskog duga i budućim poreskim obavezama, kao i obaveštenja u vezi sa računovodstvenim sistemom.

Svi pozivi sa fiksnog telefona iz Srbije na broj 0700-700 007 naplaćuju se po ceni lokalnog poziva. Sa mobilnog telefona ili iz inostranstva može da se pozove broj 011 33 10 111 uz plaćanje pune cene u skladu sa ugovorom sa telefonskim operaterom.

Pitanja u vezi sa zakonskim uslovima i postupcima poreskog sistema mogu da se šalju i elektronskom poštom preko ikonice “Kontakt centar” na veb sajtu Uprave (www.poreskauprava.gov.rs).

Pripremljen je, kako je rečeno, poseban veb obrazac koji usmerava pitanja u Kontakt centar.

Od početka rada do 30. novembra zaposleni u Kontakt centru Poreske uprave Srbije obavili su 21.398 razgovora sa klijentima i obradili 1.673 mejla.

Lizing kompanije traže ukidanje PDV-a za lizing nepokretnosti

Asocijacija lizing kompanija Srbije (ALCS) predložila je danas da se na naknadu za lizing nepokretnosti ne plaća porez na dodatu vrednost (PDV), što je praksa i zemalja u okruženju.

“Potrebno je regulisati i porez na prenos apsolutnih prava, kako bi se u poslovima lizinga nepokretnosti izbeglo dvostruko oporezivanje, kao i da budu precizirana plaćanja poreza na imovinu tokom trajanja ugovora o lizingu i naknade za korišćenje građevinskog zemljišta i komunalnih usluga”, navodi se u saopštenju ALCS-a.

Finansiranje nepokretnosti putem finansijskog lizinga predviđeno je izmenama Zakona o finansijskom lizingu koje je pripremilo Ministarstvo finansija.

Taj vid finansiranja, kako je ocenio ALCS, predstavljaće dodatnu konkurenciju na finansijskom tržištu, što će se pozitivno odraziti na uslove finansiranja kao i na rast investicija u građevinarstvo.

Lizing nekretnina, kako je navedeno, mogao bi da bude posebno privlačan za mala i srednja preduzeća koja bi uz minimalna startna ulaganja mogla da uđu u nove investicije.

Najmanji osnivački kapital za kompanije koje se bave lizingom pokretnosti, kako je predloženo izmenama Zakona o finansijskim lizingom, bio bi pola miliona evra, dok bi za one koji se bave lizingom nepokretnosti minimum bio 5 mil EUR.

Zakon o finansijskom lizingu donet je 2003. i menjan je je 2005. godine, a o novim izmenama Vlada bi trebalo da se izjasni do kraja ove godine i uputi ih Skupštini na usvajanje.

Korišćenje biomase u pet poljoprivrednih škola u Vojvodini

Pet poljoprivrednih škola u Vojvodini dobiće ukupno 10 miliona dinara za korišćenje biomase u energetske svrhe. Ugovor o dodeli bespovratnih sredstava potpisali su Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Radoslav Striković i direktori poljoprivrednih škola. Sredstva su raspoređena za školske projekte na konkursu na temu “Korišćenje sopstvene biomase u energetske svrhe u poljoprivrednim školama” i to poljoprivrednim školama u Futogu, Baču, Bačkoj Topoli, Zrenjaninu i Somboru.

Direktorka Poljoprivredne škole sa domom učenika u Futogu Željka Miličić zahvalila se Vladi AP Vojvodine na dodeljenim podsticajnim i bespovratnim sredstvima, koja je ova škola dobila. Novac će se usmeriti za zagrevanje školskog objekta i doma za učenike na biomasu, a tome prethodi nabavka i montaža nove kotlarnice i postrojenja za centralno grejanje, tako da će se ovaj iznos od 2,36 miliona dinara uložiti u to.

Poljoprivredna škola u Baču dobila je sredstva u iznosu od 2,239 miliona dinara, koje će iskoristiti za adaptaciju i sanaciju postojeće kotlarnice na biomasu, kao i za instalaciju za grejanje plastenika i staklenika. Srednja poljoprivredno prehrambena škola u Somboru će iznos od 1,92 miliona dinara iskoristiti za nabavku i montažu nove kotlarnice na biomasu sa instalacijom, dok će škola u Bačkoj Topoli iznos od 1,68 miliona dinara upotrebiti za sređivanje postojeće kotlarnice na biomasu i sistema centralnog grejanja sa akumulatorom toplote. Srednja poljoprivredna škola u Zrenjaninu sredstva od 1,79 miliona dinara upotrebiće za kupovinu kotla na biomasu sa akumulatorom toplote.

Sekretar Striković je tim povodom objasnio značaj korišćenja obnovljivih izvora energije, naročito za one objekte kao što su poljoprivredne srednje škole, koje imaju i zemlju iz koje se može crpeti biomasa i sa njom zagrevati kako objekat škole, tako i druge školske prostorije. Sledeće godine u planu ovog Sekretarijata je opremanje studentskih domova u Vojvodini sa sistemima solarnih kolektora, koji su još jedan vid korišćenja energije sunčeve svetlosti, pa samim tim i to je obnovljiv izvor energije.