Arhiva ‘Vesti’

Odlaže se popis stanovništva jer nema novca u budžetu

Popis stanovništva i popis poljoprivrede u Srbiji, koji su planirani za 2011. godinu, biće odloženi zbog nedostatka novca u budžetu, izjavio je danas direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović.

– Suočeni sa nedostatkom sredstava, bili smo prinuđeni da predložimo odlaganje terenske realizacije popisa stanovništva za šest meseci, odnosno za period od 1. do 15. oktobra 2011. godine, a popis poljoprivrede za 2012. godinu u periodu od 1. oktobra do 15. decembra – rekao je on na konferenciji za novinare u Beogradu.

Vukmirović je podsetio da je zakonom bilo predviđeno se popis stanovništva obavi od 1. do 15. aprila, a popis poljoprivrede od 1. do 15. novembra 2011. godine.

Prema njegovvim rečima, “za popis stanovništva je trebalo oko 32 mil EUR, a u budžetu je obezbeđeno 10 mil EUR, a za popis poljoprivrede bilo je predviđeno 16 mil EUR, dok budžetom za tu namenu nisu predviđena sredstva”.

Napomenuo je da je kroz pretpristupne fondove Evropske unije obećana podrška za popis poljoprivrede od 9 mil EUR, a za popis stanovništva 10 mil EUR i to je jedan od dodatnih razloga zbog čega se pomera popis, jer bi ta sredstva trebalo da budu na raspolaganju u avgustu 2011.

Za popis poljoprivrede, kako je dodao, biće verovatno potrebna dodatna sredstva koja će se dobiti rebalansom budžeta.

Vukmirović je istakao da odlaganje popisa neće uticati na kvalitet prikupljenih podataka.

Kasarnu u Kanjiži preuzela opština – Vojni kompleks ponovo u funkciji privrede

Opština Kanjiža je kupila kompleks kasarne u Kanjiži i preuzima na korišćenje oko pet hektara zemljišta i objekte površine oko 9.000 kvadratnih metara, koje namerava da ulagačima ponudi za privrednu delatnost. Predsednik kanjiške opštine Mihalj Njilaš i predstavnik Ministarstva odbrane Srbije pukovnik Aleksandar Ilić na konferenciji za novinare juče u SO Kanjiža, povodom primopredaje kasarne, istakli su da je time okončan jedan prilično dug proces.

Ovaj kompleks nekada je pripadao građevinskom preduzeću GIK “Budućnost” pa ga je JNA kupila u vreme raspada bivše Jugoslavije, kada je ova firma otišla u stečaj. Kanjiška opština je za kupovinu kasarne zadužila bankarskim kreditom od 80 miliona dinara, ali kako je najavio predsednik opštine Njilaš, izvršiće se preparcelacija kompleksa, koji će na proleće biti ponuđeni za četiri-pet ulagača.

On je podsetio da je aktuelna opštinska vlast zacrtala da se kompleks kasarne ponovo stavi u privrednu funkciju, što je jedino moglo da se ostvari tako da opština kupi kompleks.

– Za prilike u slučaju ovakvih poslova sve je urađeno vrlo brzo, imajući u vidu da je na ovom poslu bila angažovana Direkcija za imovinu Republike Srbije i da je odluku trebalo da donese i Vlada Republike Srbije. Nadam se da će naši ciljevi biti ostvareni, prvenstveno da se kompleks vrati u privrednu funkciju i da se zaposli što više ljudi. Potrebno je da se to uradi što brže, kako bi mogli što brže vratiti kredit uzet za kupovinu kasarne – ukazao je Njilaš.

Gorivo po slobodnim cenama od 2011.

Vlada Srbije sutra će doneti odluku o slobodnom formiranju cene naftnih derivata na srpskom tržištu, najavio je ministar energetike Srbije Petar Škundrić.

On je agenciji Beta kazao da to znači da će od 1. janura 2011. godine biti slobodan uvoz nafte i naftnih derivata i slobodno formiranje cena naftnih derivata na tržištu Srbije.

Škundrić je kazao da očekuje da će nakon liberalizacije tržišta cene naftnih derivata u Srbiji biti ispod proseka u regionu.

Omogućavanje slobodnog uvoza i formiranja cena nafte i naftnih derivata uvešće konkurenciju jakih kompanija na srpskom tržištu, i dati mogućnost da se u slobodnoj utakmici testira snaga “Naftne industrije Srbije” (NIS).

– Uslovi za uvoznike nafte ostaće nepromenjeni. Svima koji su imali licencu za uvoz, važiće i dalje, a kompanije koje žele da dobiju licencu moraće da je dobiju po novim propisima- kazao je on.

Škundrić je naveo da je za one koji imaju licence predviđen period usaglašavanja sa tehničkim uslovima u trajanju od šest meseci do godinu dana.

– Novi tehnički uslovi podrazuvmevaju da kompaije koja će uvoziti benzin i evrodizel imaju skladišta od dva puta po 500 kubnih metara zapremihne, a za tečni naftni gas potrebno je skladište od 1.000 kubnih metara – kazao je on.

Škundrić je naveo da oni koji se bave trgovinom derivatima moraju da imaju skladišta kapaciteta od 5.000 kubnih metara za benzine i evordizel, a 3.000 kubnih metara za tečni naftnih gas i dodao da je predviđeno vreme za koje kompanije mogu da završe gradnju
skladišta, udruže kapacitete ili iznajme skladišta.

– Svi pravilnici su doneti i kompletna reglativa (za liberalizaciju trzišta) je utvrđena. Poslednje što bi trebalo da se uradi je donošenje odluke o slobodnom formiranju cena na sutrašnjoj sednici Vlade – kazao je Škundrić.

Prodati viškovi pšenice, Srbija će morati da uvozi

Prema procenama stručnjaka, već je izvezeno više od 400 hiljada tona pšenice, od pola miliona tona koliko je iznosio srpski tržišni višak nakon žetve.

Zbog potencijalno ugroženog domaćeg bilansa Ministarstvo trgovine će verovatno uvesti taksu na izvoz pšenice, saznaje “Press”.

– Jedino Mađarska i Srbija u regionu imaju viškove pšenice, a sve ostale zemlje su u bilansnom deficitu. Ovakva mera bi zaštitila domaće tržište da ne bismo došli u situaciju da budemo uvozni zavisnik. Ovo je zakasnela i iznuđena mera, pošto država nema rezerve, budući da nije na vreme otkupila pšenicu po ceni prihvatljivoj za seljaka – kaže Žarko Galetin, direktor Produktne berze u Novom Sadu.

Cena otkupa pšenice najpre je bila 9-10 dinara po kilogramu, zbog čega su poljoprivrednici letos nekoliko puta blokirali puteve, a “veliki igrači” su iskoristili priliku i najveći deo ovogodišnjeg roda otkupili po ceni od 13 do 15 dinara. Čak 80% viška je izvezen, a sadašnja cena pšenice je, zahvaljujući visokim taksama za uvoz, 25,5 dinara.

Narodna banka Srbije planira zapošljavanje pripravnika

Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da planira prijem pripravnika.

U narednom periodu, kako je najavila centralna banka, biće objavljen oglas za prijem pripravnika.

Svi zainteresovani za sticanje pripravničkog staža u NBS pozvani su da prate veb sajt www.nbs.rs, rubriku “Zaposlite se u Narodnoj banci Srbije”.

Broj zaposlenih u NBS u prethodnih šest godina smanjen je sa više od 5.000 na oko 2.200.

Obuka za vozački 50.000 dinara – Uz nova pravila u saobraćaju u 2011. dolaze i nove cene

Cene novih registracionih tablica, vozačkih i saobraćajnih dozvola čije izdavanje počinje od Nove godine biće poznate ove nedelje. U MUP Republike Srbije su najavili da će biti neznatnog poskupljenja, a ako se uzme u obzir da se očekuje usvajanje pravilnika o auto-školama i tehničkim pregledima koje će takođe podići cenu obuke i registracije, obavezan novi komplet prve pomoći i druge dodatne opreme, jasno je da je novi sistem u saobraćaju, ozbiljan udarac po džepu građana.

Činjenica je da će zbog brojnih poskupljenja, uz cenu goriva i servisiranja automobila mnogi poželeti da se reše svojih metalnih ljubimaca.

Poseban teret za građane biće pravilnici o novom načinu obuke budućih vozača i polaganja vozačkih ispita. Podsetimo, uz dodatnih 40 časova vožnje, polaznici će morati da odslušaju i 40 časova teorijske nastave, kao i da polažu test iz prve pomoći.

Zakonom o bezbednosti u saobraćaju propisan je visok nivo kvaliteta u pogledu vozila, kadrova i odgovarajuće tehničke opreme.

Milenko Jezdimirović, predsednik Udruženja auto-škola Beograda, objašnjava za “Blic” da se zbog strožih uslova za poslovanje škola, cena obuke mora povećati.

– Sadašnja cena obuke za B kategoriju iznosi od 20.000 do 35.000 dinara, što je nerealno. Policija je poslala predlog Vladi Srbije da cena jednog časa vožnje bude 1.000 dinara sa PDVom, dok bi cena teorijskog časa iznosila 250 dinara. To znači da bi kompletna obuka koštala najmanje 50.000 dinara – objašnjava Jezdimirović.

Nove registarske tablice važiće 7 godina i urađene su po evropskim standardima. Dimenzija su 51 x 11 centimetara, a po specijalnom zahtevu vozači će moći da imaju i manje oznake, ali samo ako ne mogu da postave regularne veličine. Nezvanično se pominje da će cena novih tablica sa dosadašnjih 1.200 dinara porasti na 2.000, a na to treba dodati i republičku administrativnu taksu.

Vozači će tablice menjati po isteku registracije, a novinu predstavlja i uvođenje vinjeta koju će vozači lepiti na prednje vetrobransko staklo. Nalepnice će biti dokaz da je vozilo registrovano i da je automobil prošao tehnički pregled, ali i da ima obavezno osiguranje.

Srbija od EU dobila 50 mil EUR za podršku budžeta

Srbija je od Evropske unije dobila drugu tranšu direktne bespovratne pomoći za budžet od 50 mil EUR, saopštila je u petak, 24. decembra Delegacija EU u Srbiji.

Sredstva su odobrena nakon što je Međunarodni monetarni fond (MMF) pozitivno ocenio sprovođenje “stend-baj” aranžmana Srbije sa tom finansijskom institucijom.

U julu prošle godine EU je odlučila da Srbiji da ukupno 100 mil EUR za podršku budžetu kako bi pomogla stabilizaciju zemlje i ublažila ekonomske i socijalne efekte krize.

U saopštenju se navodi da je, kako bi se usporio osetan rast budžetskog deficita Srbije prouzrokovan globalnom krizom, uspostavljen program makroekonomske stabilnosti uz podršku MMF i Svetske banke.

Tu inicijativu upotpunila je podrška srpskom budžetu Evropske komisije a kako bi se pomoglo Srbiji da sprovodi reforme važne za približavanje EU koje bi, u vreme krize, morale da budu odložene.

Najvažniji ciljevi evropske podrške srpskom budžetu su pomoć ekonomskom oporavku Srbije i ublažavanje posledica po građane.

Puno poštovanje porgrama MMF bio je važan uslov za dodelu pomoći, navodi se u saopštenju i dodaje da je u saradnji sa srpskom vladom Komisija utvrdila da je ispunjen i niz specifičnih uslova.

Ti uslovi se odnose na reformu upravljanja javnim finansijama i integraciju sa EU.

Spojili se Banat i Bačka – Proradio most preko Tise u Adi vredan 2,2 milijarde dinara

Most preko reke Tise u vojvođanskoj opštini Ada, koji spaja severni Banat i severnu Bačku, vredan 2,2 milijarde dinara, pušten je u saobraćaj u petak 24. decembra.

Gvozdena konstrukcija mosta je poklon Nemačke Srbiji. Most je dugačak 245 metara, njegova širina je 11 metara, a visina pilona je 75 metara. Pored mosta, izgrađeno je i 20 kilometara pristupnih puteva.

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić rekao je da više od 200 godina postoji potreba žitelja severnog Banata i severne Bačke da se premosti Tisa.

On je naveo da je novi most jedan od najvećih i najmodernijih mostova izgrađenih u Srbiji u proteklih nekoliko decenija. Dodao je da most omogućava pristup severnog Banata koridoru 10, dok severnu Bačku približava Rumuniji i prepolovljava razdaljinu između građana ovog dela Vojvodine.

– Most je zamajac daljeg privrednog razvoja, a njegov ekonomski, privredni i infrastrukturni značaj je neprocenjiv – ocenio je Pajtić.

Predsednik opštine Ada Zoltan Bilicki podsetio je da je izgradnja mosta počela još 2007. godine i naveo da je reč o najvećoj investiciji u Adi u proteklih više desetina godina.

Podsetio je da je pre dve godine potpisan protokol sa predstavnicima Osijeka i Temišvara o izgradnji horizontalnog koridora kroz Vojvodinu, koji bi spajao Hrvatsku sa Rumunijom i ocenio da time most na Tisi dobija izuzetan privredni, kulturni i turistički značaj, na međunarodnom i na lokalnom nivou.

– Puštanjem mosta u saobraćaj stvoren je još povoljniji ambijent za nove investicije, kao i za poboljšanje životnog standarda svih građana ovog dela Vojvodine – rekao je Bilicki.

Investitor mosta bila je opština Ada, a izgradnja je finansirana preko Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine.

DINKIĆ: Subvencionisani krediti i u 2011.

Preduzeća i građani će i u 2011. moći da dobijaju subvencionisane kredite, ali će za to biti izdvojeno manje novca nego ove godine, izjavio je ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić.

“Već smo smanjili stopu subvencija u novembru, sa takvom stopom nastavljamo i u narednoj godini”, rekao je on u intervjuu agenciji Beta i portalu Euraktiv(www.euractiv.rs).

Kako je naveo Dinkić, naredne godine biće subvencionisanih kredita za likvidnost, koji su najtraženiji, za investicije i potrošačkih kredite za kupovinu domaće robe.

– Ove godine je (uz subvenciju) odobreno 1,7 milijardi evra kredita za privredu, oko 600 miliona više nego prethodne godine. Sledeće godine će taj iznos verovatno biti manji u odnosu na ovu godinu jer 2010. završavamo ipak sa blagim rastom – rekao je on.

– Ako se taj rast nastavi i ubrza što očekujemo u sledećoj godini onda ćemo lagano smanjivati subvencije i u jednom trenutku kada stopa rasta pređe tri odsto godišnje ukinućemo subvencionisane kredite jer su bili antikrizna mera – dodao je Dinkić.

Kako je naveo, ove godine je povećana tražnja za kreditima za investicije, pa je odobreno 200 mil EUR, dok je prošle godine odobreno oko 10 mil EUR.

Dinkić je kazao da će u 2011. biti zamrznute investicije za sva preduzeća čiji je država vlasnik osim za “Železnice Srbije” i “Rudnik Resavica”. Samo u tim preduzećima se subvencije koriste za plate, pa će i izdvajanja biti povećana jer se plate u javnom sektoru odrmzavaju, dodao je on.

Izgradnja graničnog prelaza na Tisi

Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju Boris Barjaktarović, učestvovao je u radu godišnje Skupštine evroregionalne saradnje DKMT (Dunav – Kriš – Moriš – Tisa) koja je održana u Segedinu. Prema rečima Barjaktarovića, na sednici je usvojen budžet Javnog društva DKMT za 2011. godinu.

-Pored usvojenog izveštaja o projektnim aktivnostima društva, koje trenutno u programima prekogranične saradnje sprovodi više od 10 projekata, usvojena je i lista projektnih ideja koje treba razraditi u projekte kako bi se apliciralo kod aktuelnih i nastupajućih konkursa Evropske unije. Od budućih projekata istakao bih izgradnju graničnog prelaza između Srbije i Mađarske na Tisi i izradu studije za industrijski park na srpsko-rumunsko-mađarskoj tromeđi, koji bi doneo razvoj i nova radna mesta za sve članice DKMT-a – rekao je nakon sednice Barjaktarović.

Barjaktarović je podsetio da Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju trenutno sprovodi dva projekta gde mu je partner DKMT. To su Common preparation for floods (DKMT floods) i Egészségedre, Živeli (Tasty DKMT) vrednosti blizu 540.000 evra, a odobreni su u okviru programa prekogranične saradnje (IPA) Mađarska-Srbija. Prvi projekat je nastavak projekta «Formiranje  akcione grupe  za prevazilaženje  izazova nastalih zbog poplava», kojeg je inače Ministarstvo finansija Republike Srbije izabralo među 10 primera dobre prakse, u okviru programa prekogranične saradnje u Srbiji. Drugi projekat Živeli, ima za cilj povećanje turističke konkurentnosti pograničnih regija i njihovo uključivanje u međunarodni turistički krvotok, a nastoji da poveže gastronomiju Evroregije DKMT, festivale i manifestacije u okviru tri teme pivo, kadarka i rakija.