Arhiva ‘Vesti’

Fantomskim firmama odzvonilo

Izbegavanje plaćanja poreza na dobit preduzeća, dohodak, imovinu ili PDV bilo je moguće prethodnih godina, ali će praksa neplatiša teško moći da se nastavi i ubuduće, poručuju iz Poreske uprave.
– Porez će morati da plate svi, a mi ćemo pomoći svakome da izmiri obaveze – kaže za “Blic” direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević.
Građani i privreda obaveze mogu izmiriti u ratama, garantovati nepokretnostima, davanjem menica ili bankarskom garancijom. Sve informacije od Poreske uprave moguće je dobiti telefonom ili mejlom. Poreska uprava je završila registar poreskih obveznika, pa će od februara podatke o stanju duga i naplati moći da šalje i elektronski. Privredni subjekti svoje prijave više neće morati da nose u poreske filijale, što bi im, prema procenama uprave, godišnje smanjilo troškove za 600 mil EUR.
– Smanjićemo sivu ekonomiju i sve to u saradnji sa MUP, lokalnim samoupravama i agencijama koje sarađuju sa privredom. Mogućnost nastajanja fantomskih firmi koje se formiraju namenski za jedan posao u 2011. biće naučna fantastika – kaže Radosavljević.
Naplata javnih prihoda prošle godine je iznosila 559,9 milijardi dinara, što je 5 mlrd iznad plana.

Vlada donela program mera za ublažavanje krize u 2011.

Vlada Srbije je danas donela Program mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize u 2011. godini.
Za taj program je iz budžeta Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja izdvojeno sedam milijardi dinara.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva ekonomije, Program podrazumeva nastavak odobravanja kredita privredi i građanima sa subvencionisanim kamatnim stopama, i to: za likvidnost, finansiranje trajnih obrtnih sredstava i za izvozne poslove.
Program obuhvata kredite za investicije, potrošačke kredite, subvencije za podsticanje proizvodnje i remonta šinskih vozila za potrebe JP “Železnice Srbije”.
Program obuhvata i nastavak subvencionisane prodaje automobila proizvedenih u Srbiji zamenom “staro za novo”, mere podrške građevinskoj industriji kroz subvencionisanje kamate za stambene kredite, podsticanje proizvodnje, remonta i prodaje građevinskih
mašina, kamiona, specijalnih nadgradnji na kamionskim šasijama, proizvodnje i prodaje traktora i priključnih mašina proizvdenih u Srbiji.
Usvojen je i Program o kreditnoj podršci privredi preko Fonda za razvoj.
Na današnjoj sednici Vlade, na predlog Ministarstva ekonomije, utvrđen je i program za zapošljavanje: subvencije za preduzeća i organizacije i dotacije za organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, a sve za potrebe profesionalne rehabilitacije i
zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
U oblasti turizma doneta je Uredba o kreditima za podsticanje kvaliteta ugostiteljske ponude, kao i Program subvencija za razvoj turizma u ovoj godini.

Za legalizaciju bespravne gradnje 99% popusta

Legalizacija bespravno podignutih objekata za domaćinstva koja po članu nemaju više od 25 m2 biće skoro besplatna, zapravo uz popust od 99%, nezvanično saznaje “Press” u Ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje.

Dogovori sa predstavnicima opština i gradova su još uvek u toku i zasad je u igri nekoliko modela. Svi idu ka tome da se dodatno umanji naknada za legalizaciju.

Umanjenje će se odnositi na osobe koje spadaju u socijalnu kategoriju. To znači da će iz grupe povlašćenih biti izuzeti vlasnici objekata koji su sagrađeni u ekstra i prvoj zoni u Beogradu, kao što su Senjak ili Dedinje.

Uslov za popust jeste i da podnosilac zahteva za legalizaciju nema drugu nepokretnost. Kako saznajemo, neke opštine su predložile i da se uvede i kriterijum ličnih prihoda, odnosno primanja na mesečnom nivou.

Predsednik Stalne konferencije gradova i opština Saša Paunović kaže za “Press” da je cilj ubrzati legalizaciju i učiniti je pristupačnom tako da građanima ne stvara finansijski problem.

– Želimo da građanima zakonom omogućimo da sa opštinama mogu da sklope ugovor kad hoće da legalizuju objekat. Tako će u njihovo ime opština moći da angažuje geometre, projektante, da im opštinski radnici pribave sve neophodne potvrde. Početni izdaci se kreću između 250 i 300 EUR po stambenom objektu, i moći će da se plaćaju odloženo na dve do tri godine. Ukoliko bespravni graditelji ne potpišu ugovore do juna ili ne završe to u svojoj režiji, sleduje im duplo veći račun za naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta. Opštine će moći da zaračunaju naknadu za priključenje na vodovod i kanalizaciju – navodi Paunović.

Za stan u Beogradu u drugoj zoni, gde je legalizacija 10.000 dinara po kvadratu, što je izuzetno skupo, trebalo bi da se plati 500.000 dinara. Kada se oduzme 99%, legalizacija će koštati 5.000 dinara ukupno, pojašnjava sagovornik “Pressa”.

Kada je reč o kući od 300 m2, za prvih 100 m2 četvoročlana porodica će legalizaciju dobiti besplatno, dok će za drugih 100 m2 imati popust od 60%.

– Lokalnim samoupravama je ponuđena mogućnost da odobre plaćanje naknade za uređenje zemljišta na rate od 10 do 20 godina – zaključuje Paunović.

Javni dug će u 2011. probiti kritičnu zonu

Javni dug će verovatno već u ovoj godini premašiti propisanih 45% bruto domaćeg proizvoda, upozorio je ekonomista Stojan Stamenković predstavljajući najnovije izdanje biltena “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT).
Stamenković je dodao da ne veruje da će inflacija u ovoj godini biti ispod granice od 6% i ukazao na veliki disparitet cena pojedinih proizvoda, što je, recimo, slučaj sa strujom, dodajući da se može dogoditi da zbog forsiranja potrošnje u predizbornoj godini rastu cene.
– Razlozi za rast inflacije su postojanje monopola i kartela u Srbiji, kao i rast cena zbog rasta vrednosti evra – istakao je Stamenković.
Prema njegovim rečima, inflacija je u drugoj polovini ove godine bila ubrzana preko očekivanja i za čitavu prošlu godinu iznosiće oko 10,5%. Kada je reč o budžetu za ovu godinu, on je naveo da će najveći rizik predstavljati sklonost ka potrošnji u predizbornom periodu.
– Ne smemo i ovu godinu da propustimo kada je reč o investicijama – rekao je Stamenković.
On je napomenuo da će zaduživanje države u ovoj godini i prodaja “Telekoma” smanjiti pritisak na slabljenje dinara, ali samo na kratak rok. Međutim, dok se ne postigne trajna ravnoteža priliva i odliva u platnom bilansu, stalno će se obnavljati pritisak na kurs.

Nova infrastruktura kod stare kasarne u Subotici

Tehnološko-industrijski park u Subotici čeka nove investitore
U ovoj godini u okviru projekta tehnoloških parkova trebalo bi da počnu s radom firme dva nemačka investitora – “Dunker motoren” i “Norma grupe”, a očekuje se dolazak još dva velika investitora, saopštio je Branko Guslov, direktor JP “Industrijsko-tehnološki park” u Subotici.
– Konkretni radovi na formiranju ove industrijske zone počeli su kupovinom bivše kasarne, kada je grad dobio ukupno 144 hektara sopstvene površine, što je uz slobodnu zonu u naselju Mali Bajmok važan uslov za privlačenje stranog kapitala. Ove godine se planira dovršenje infrastrukturnih radova na tom prostoru, i time je praktično obavljena priprema za nove investicione projekte – kaže Guslov.
– Kada je reč o “Dunker motoren”, direktor “Tehnološkog parka” je napomenuo da će ova firma uskoro preneti svoja postrojenja za proizvodnju metalnih zastora u Suboticu, što će otvoriti mogućnost za zapošljavanje oko 50 radnika, dok bi sledeće godine posao našlo još toliko. Drugi investitor, “Norma grupa”, trenutno radi na izgradnji proizvodne hale, u kojoj će se proizvoditi komponente za automobilsku industriju. Već početkom juna očekuje se prvi izvozni kontingent – kaže Guslov.

PKS postala član Evropske mreže preduzetništva (EEN)

Privredna komora Strbije (PKS) saopštila je danas da je postala član Konzorcijuma Evropske mreže preduzetništva (EEN) u Srbiji, koja povezuje kompanije u 40 zemalja.

Kako se navodi u saopštenju, EEN mreža kompanijama omogućava da ostvare poslovne kontakte i pronađu partnere u 40 zemalja i 83 konzorcijuma.

Usluge EEN mreže, kako se navodi u saopštenju, namenjene su svim firmama, posebno malim i srednjim preduzećima i klasterima, a dostupne su i istraživačkim centrima i univerzitetima širom Evrope.

EEN mreža je projekat Evropske unije (EU) koji preduzećima pruža usluge poslovnog povezivanja i saradnje, informisanja o dostupnim programima EU, edukacije o sektorskim politikama i zakonodavstvu Evropske unije, saopšteno je u PKS.

Konzorcijum u Srbiji koji realizuje projekat EEN mreže čine Nacionalna agencija za regionalni razvoj (NARR), SIEPA, univerziteti u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, Institut Mihailo Pupin i PKS.

Kako je saopšteno, PKS je član EEN mreže od prvog januara 2011. godine.

U okviru komorskog sistema, Biro za saradnju sa EU PKS koordinira projekat, u saradnji sa ostalim stručnim službama PKS i regionalnim i privrednim komorama, navodi se u saopštenju PKS.

Svi dobijaju markicu

Overa zdravstvenih knjižica za 2011. i bez dokaza o uplati doprinosa

Zdravstvene knjižice za 2011. godinu moći će da se overe i bez dokaza o uplati doprinosa za zdravstvo, a produženi su i rokovi važenja zdravstvenih isprava.

To je omogućeno izmenama Pravilnika, koje je Upravni odbor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje usvojio 31. 12. 2010. godine.

Za najveći broj osiguranika rok važenja zdravstvene knjižice je produžen sa šest na 12 meseci.

– Pravilnikom je propisano da se zdravstvene knjižice koje su bile overene do 31. 12. 2010. godine, sada overavaju po produženim rokovima i bez dostavljanja novih dokaza o uplati doprinosa – kaže Sanja Mirosavljević, portparol RZZO.

– Zdravstvene knjižice se po izmenjenom pravilniku overavaju na šest, 12 i 24 meseca.

Zaposlenima u državnim organima i vojsci recimo, kao i članovima njihovih porodica, knjižice će se overavati na dve godine. U toj grupi su i zaposleni kod stranog poslodavca, zaposleni roditelji, usvojitelji, hranitelji, odnosno staratelji koji odsustvuju sa rada dok dete ne napuni tri godine…

Poljoprivrednicima će se knjižice overavati ubuduće na 12 meseci.

Zaposleni po ugovoru o delu ili autorskom ugovoru dobiće markicu u zdravstvenoj knjižici za šest meseci. Isto važi i za povremeno zaposlene posredstvom omladinske, odnosno studenske zadruge, koji su napunili 26 godina života.

Ekološko gorivo u Srbiji od 2012. godine

Završetkom rekonstrukcije postojećih i ugradnjom novih postrojenja u “Rafineriji nafte Pančevo”, ovaj grad će, kako najavljuju nadležni, od 2013. biti znatno čistiji sa višestruko manjim stepenom aerozagađenja. Rafinerija će tokom sledeće godine početi sa proizvodnjom ekološkog goriva evro 5 koje će sadržati znatno manju količinu sumpora. Rekonstrukcija je započeta prošle godine a trebalo bi da bude završena do kraja 2012. Investitor je “Gazpromneft”, a za procenu studija uticaja na životnu sredinu, konsultantske usluge i stručni nadzor zadužena je kompanija “Projmetal”.

– Modernizacija “Rafinerije nafte Pančevo” jedan je od najvećih projekata ne samo naše kompanije, već i u Srbiji generalno. Činjenica da će se nakon završetka ovog projekta sadržaj sumpora u proizvodima naftnih derivata sa postojećih 650 miligrama po kilogramu goriva smanjiti na 10 miligrama po kilogramu dokazuje koliko je veliki taj projekat – kaže za “Danas” Srđan Čimburović, šef biroa za mašinstvo u “Projmetalu”.

On dodaje da će se osim smanjenja emisije štetnih gasova u atmosferu, modernizacijom Rafinerije u Pančevu osavremeniti proces proizvodnje i proizvoditi veće količine naftnih derivata. Proizvodnjom ekološkog goriva od naredne godine smanjiće se aerozagađenje i u drugim gradovima Srbije, jer će se evro 5 naći u prodaji na pumpama širom Srbije.

Novi porez na imovinu od aprila

Vlasnici nekretnina u Srbiji znaće koliki će porez na imovinu platiti u 2011. godini tek kad lokalne samouprave odrede poresku stopu, za šta imaju rok do kraja marta.

Dok ne dobiju nova rešenja građani su dužni da plaćaju porez na imovinu na osnovu prošlogodišnje poreske obaveze. Prva rata se plaća do 15. februara u iznosu četvrtine poreza za 2010. godinu.

Izmenama Zakona o porezu na imovinu, koje su u primeni od 1. januara, predviđena je maksimalna stopa poreza na nepokretnosti od 0,4 odsto, a na zemljište 0,3 odsto, a skupštine lokalnih samouprava imaju mogućnost da propišu niže stope.

Vlasnici imovine veće vrednosti plaćaće porez po progresivnoj stopi jer će se stopa od maksimalnih 0,4 odsto obračunavati samo na nepokretnost procenjenu do 10 miliona dinara.

LAGANIN: Oko 100 stranih kompanija želi da ulaže u Srbiju

Direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije Božidar Laganin izjavio je da je trenutno oko 100 stranih kompanija zainteresovano za ulaganje u Srbiji.

On je u intervjuu agenciji Beta kazao da je oko 30 odsto investitora razmatara ulaganje u automobilsku industriju, a među veoma aktivnim saogovornicima za investicije su tri južnokorejske kompanije, koje su u decembru posetile Srbiju.

– SIEPA će u 2011. godini da stavi akcenat na privlačenje ulagača u sektorima automobilske i elektronske industrije i informaciono komunikacionih tehnologija – kazao je Laganin.

Najveće interesovanje za investicije u Srbiji pokazuju kompanije iz Italije i Nemačke, istakao je on i dodao da je najzanimljiviji region za ulaganje jug Srbije.

– “Fiat” je magnet za investitore automobilske industrije. Strane kompanije koje su počele da rade u Srbiji privleče druge da vide šta je ono što Srbije nudi – kazao je Laganin.

On je istakao da do sada nije izgubljen ni jedan od potencijalnih projekata za investicije, ali da je primećen efekat “odloženog dejstva”, odnosno da kompanije teže donose odluke i da je realizacija usporenija, ali da su “svi projekti živi”.

Pred kraj 2010. godine, istakao je, primećeno je da veliko interesovanje za sektor tekstilne industrije i turizma, gde se očekuje ulazak jedne od vodećih turističkih kompanija u banjskom turizmu u prvim mesecima ove godine.

On je ocenio da je kvalitetna radna snaga sa kojom strane kompanije imaju dobro iskustvo najveća prednost Srbije u privlačenjuje novih ulagača.

Dodatna prednost je veliki broj ugovora o slobodnoj trgovini, istakao je Laganin dodajući da SIEPA promovišemo Srbiju kao idealnu proizvodnu platformu za izvozno orjentisana preduzeća.

Laganin je kazao da je prema proceni SIEPA realno očekivati četiiri milijarde dolara direktnih stranih investicija u Srbiji u 2011. godini imajući u vidu prodaju dela akcija “Telekoma Srbije” i planove “Fiata”.

– Grinfild projekti se realizuje u intervalu od devet meseci, a građevinska sezona kreće od marta, tako da Srbiju vidim kao veliko gradilište u 2011. godini – kazao je on.