Arhiva ‘Vesti’

Prosečna zaduženost po stanovniku u Srbiji 749 EUR

Svaki građanin Srbije bio je na kraju 2010. godine u proseku zadužen 749 EUR, što je najmanja zaduženost u Evropi, ali su i plate u Srbiji među najnižima, izjavio je danas Veroljub Dugalić generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

On je precizirao da je zaduženost po bankarskim kreditima na kraju prošle godine bila 668 EUR po stanovniku, zaduženost po osnovu kreditnih kartica 49 EUR, po osnovu minusa po tekućim računima 24 EUR i po osnovu lizing ugovora 8 EUR.

Zaduženost građana u našoj zemlji na kraju 2009. u proseku je bila 661 EUR.

Dugalić je napomenuo i da je tokom prošle godine zaduženost građana Srbije po osnovu bankarskih kredita porasla za 29,7% i dostigla vrednost od 514,9 milijardi dinara, a najveći rast su imali potrošački, gotovinski i stambeni krediti.

Prva šansa treći put – Nove mogućnosti za zapošljavanje u 2011. godini

Mladi u Srbiji koji nemaju posao moći će i ove godine da računaju na značajnu podršku u zapošljavanju kroz “start ap” kredite i program “Prva šansa”.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja naime i ove godine priprema programe koji su ranijih godina izazvali veliko interesovanje kod mladih koji traže posao.

U spisku Programa mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize, koji je Vlada Srbije usvojila protekle sedmice, ovih programa nema, ali kako je kažu u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, usvajanje programa za realizaciju “start-up” kredita za početnike može se očekivati uskoro, odnosno u prvom kvartalu ove godine.

U Ministarstvu ekonomije za sada ne mogu da kažu koliki iznos će biti opredeljen za te namene i da li će biti izmena u odnosu na prethodni program.

Kada je reč o programu “Prva šansa”, javni pozivi će biti objavljeni najkasnije do sredine februara, najavio je predstavnik za medije Nacionalne službe za zapošljavanje Srđan Andrijanić, dodajući da je ove godine novina to što su lokalne samouprave iskazale interes da izdvoje sredstva iz svojih budžeta, da se potraži odgovarajuća mlada radna snaga, a u skladu sa potrebama poslodavaca na lokalu.

– Lokalna samouprava će verovatno, u saradnji sa NSZ na lokalnom nivou, utvrđivati i objavljivati konkurse i javne pozive poslodavcima da se prijave – objasnio je on, uz napomenu da ne može da iznosi više detalja, jer je izrada tog programa u toku.

U ovoj godini, 121 lokalna samouprava je podnela zahtev za sufinasiranje lokalnih akcionih planova zapošljavanja, ukupne vrednosti 772 miliona dinara. To bi, sa dodatnim sredstvima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, trebalo da obezbedi posao za više od 7.000 građana.

Lokalne samouprave su najviše izdvojile za subvencije zapošljavanja na novootvorenim radnim mestima, 329 miliona dinara, zatim za sufinansiranje programa pripravnika, 226 miliona dinara, za subvencije za samozapošljavanje 192 miliona dinara, kao i za programe obuka nezaposlenih lica 25 miliona dinara.

Najviše sredstava za programe zapošljavanja izdvojili su gradovi Niš, 52 miliona dinara, Leskovac 40 miliona dinara, Kruševac 30 i Novi Sad 22 miliona dinara.

Vlada je protekle sedmice, na predlog Ministarstva ekonomije, usvojila programe u oblasti zapošljavanja – subvencije za preduzeća i organizacije i dotacije za organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, a sve za potrebe profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

“Start-up” kredite mogao je do sada da dobije svako ko je želeo da počne proizvodnju, a izuzeti iz programa su bili oni koje žele da pokrenu trgovinu, da se bave primarnom poljoprivrednom proizvodnjom ili taksi uslugama. Krediti su odobravani u visini 500.000 do 1,3 miliona dinara uz kamatnu stopu od jedan odsto godišnje i valutnu klauzulu i otplatu od tri do pet godina. Takođe, odobravan je i grejs period od 12 meseci. Ovo su do sada bili najpovoljniji krediti za početnike na našem tržištu.

Subvencionisani krediti privredi i građanima do kraja januara

Subvencionisani krediti privredi i građanima Srbije biće dostupni najkasnije za desetak dana, najavio je danas državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Nebojša Ćirić.

Programom mera podrške države za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize u Srbiji predviđeno je da se iz ovogodišnjeg budžeta izdvoji sedam milijardi dinara za subvencije kredita za likvidnost, investicije, kupovinu stanova i robe domaćeg porekla, kao i za podsticanje proizvodnje vagona, traktora, autobusa, kamiona i građevinskih mašina.

– Uslovi za subvencionisane kredite uglavnom su isti kao i u 2010. godini, s tim što su povećani limiti za kredite za likvidnost, dok se učešće države u kreditiranju kupovine novoizgrađenih stanova smanjilo sa 20 na 15% – rekao je Ćirić na konferenciji za novinare.

Maksimalni iznos kredita za likvidnost za preduzetnike povećan je sa dva na tri miliona dinara, za mala preduzeća sa pet na deset miliona, za srednja sa 50 na 80 miliona, odnosno za izvozne poslove do 200 miliona, dok je za velika preduzeća gornja granica pozajmice uvećana sa 200 na 300 miliona a za izvoznike do 800 miliona dinara.

Krediti za kupovinu automobila “punto” proizvedenog u Kragujevcu biće subvencionisani u 2011. godini sa ukupno 550 milion dinara, dok će zamena starog automobila za novi pojedinačno biti dotirana sa 600 EUR, što je za 400 EUR manje nego u 2010. godini.

Za subvencionisanje potrošačkih kredita iz budžeta će ove godine biti obezbeđeno 1,4 milijarde dinara, koliko i za kredite preduzećima za likvidnost. Za investicione kredite subvencije će ukupno biti 700 miliona dinara.

Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita, prema rečima Ćirića, tek treba da precizira uslove za korišćenje subvencija države za kupovinu stanova, ali je izvesno da će zbog smanjenog učešća države sa 20 na 15% učešće građana biti povećano sa 5 na 10% ukupnog iznosa kredita.

Dosadašnji uslov da je stan koji se kupuje subvencionisanim kreditom izgrađen najmanje 80% biće ukinut u slučaju da investitor ima ugovor sa državom ili bankom o projektnom finansiranju.

Ćirić je naveo da su u 2010. godini uz subvencije države odobreni krediti u ukupnom iznosu od 1,9 mlrd EUR. Najviše kredita odobreno je preduzećima za likvidnost, u iznosu od skoro 1,2 mlrd EUR.

Ta vrsta pozajmica, kako je istakao, doprinela je rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) i izvoza, pokretanju investicija i smanjenju nezaposlenosti.

Program stručne podrške za unapređenje poslovanja socijalnih preduzeća

Koalicija za razvoj socijalnog preduzetništva raspisala je poziv socijalnim preduzećima u Srbiji za stručnu podršku u unapređenju poslovanja. Konkurs je deo projekta pod nazivom Program stručne podrške za unapređenje poslovanja socijalnih preduzeća koji finansijski podržava španski Fond za dostizanje milenijumskih ciljeva razvoja (MDG F) u okviru programa “Zapošljavanje i migracije mladih”.

Polazeći od stanovišta da je model socijalnog preduzeća značajan u društvenim, ekološkim i ekonomskim promenama, odnosno verovanja da korišćenjem principa tržišta socijalna preduzeća mogu umnogome doprineti rešavanju aktuelnih društvenih problema, organizovan je program stručne podrške za unapređenje poslovanja socijalnih preduzeća.

Ideja programa je da se već pokrenutim socijalnim preduzećima obezbedi stručna podrška i tako unapredi njihovo poslovanje, kao i da se primeri dobre prakse prepoznaju, promovišu i posluže kao podsticaj drugima za pokretanje sličnih inicijativa.

Konkurs je namenjen socijalnim preduzećima (programima socijalnog preduzetništva) sa područja Srbije bez obzira na vrstu registracije (udruženja građana, privatna preduzeća, zadruge, konzorcijumi itd.).

Pojedinci, međunarodne organizacije, državne institucije i vladina tela ne odgovaraju uslovima ovog konkursa.

Prijave se primaju do 31. januara 2011. godine (do 17:00h).

Više informacija o uslovima konkursa kao i prijavni formular možete naći na sajtu www.bcif.org

b2fair SME Forum 2011.

U Luksemburgu u periodu 10-11. februara 2011. godine, u organizaciji Privredne komore Luksemburga, održati poslovni susreti preduzeća pod nazivom b2fair SME Forum 2011. Ova manifestacija je posvećena uspostavljanju kontakata i stimulisanju saradnje između preduzeća iz Velike evropske regije (koju čine Rhineland-Palatinate (Nemačka), Saarland (Nemačka), Lorraine (Francuska), Wallonia (Belgija) i Luksemburg) i preduzeća drugih zainteresovanih zemalja (za sada su učešće privrednih subjekata najavile Poljska, Rumunija, Italija, Turska, Belgija, Francuska, Slovačka, Kina, Češka Republika, Nemačka, Ruska Federacija, kao i Srbija).

Poslovni forum okuplja preduzeća iz sledećih sektora:
–    mašinogradnja i metalurgija
–    građevinarstvo
–    prehrambena industrija
–    poslovne usluge (konsultantske, marketinške, IT usluge, finansije i osiguranje, edukacija, nekretnine, itd.)
–    ekologija i zaštita životne sredine

a sektor transporta i logistike je ove godine u fokusu foruma, pa se očekuje naročito veliki broj preduzeća koja se bave ovom aktivnošću. Ujedno, biće održani i seminari na temu ”Upravljanje transportom i logistikom”.

Manifestacija b2fair SME Forum 2011 za cilj ima realizaciju što većeg broja bilateralnih poslovnih sastanaka preduzeća. Listu do sada prijavljenih učesnika možete videti na  www.b2fair.com/smeforum2011.

Kotizacija za učešće u manifestaciji iznosi 175€ i uključuje ugovaranje bilateralnih sastanaka i asistenciju pri njihovoj realizaciji, upis u elektronski i štampani katalog privrednih susreta b2fair, učešće na konferencijama i okruglim stolovima, učešće na ceremoniji otvaranja i zatvaranja poslovnog foruma (kokteli), osveženje tokom bilateralnih susreta.

Uplata kotizacije je uslov za on-line registraciju i dobijanje username i password za zakazivanje bilateralnih razgovora. Instrukcije za uplatu kotizacije ćete dobiti po dostavljanju prijavnog lista. Uplaćena kotizacija se ne vraća u slučaju odustajanja od učešća. Takođe, uspešna realizacija poslovnih sastanaka zahteva znanje barem engleskog jezika.

Privredna komora Srbije će se potruditi da put i smeštaj delegacije organizuje pod najpovoljnijim uslovima (avionski prevoz, noćenje sa doručkom u hotelu sa 3 zvezdice). Prema preliminarnoj proceni, troškovi puta i smeštaja na bazi tri noćenja sa doručkom bi trebalo da iznose oko 600 €.

Ukoliko ste zainteresovani da uzmete učešće u ovoj manifestaciji, molimo Vas da nam što pre pošaljete na faks: 011/3248-060 ili na e-mail: mirjana.kovacevic@pks.rs, odnosno olivera.kominac@pks.rs godine popunjen Prijavni list koji Vam dostavljamo u prilogu. Sve dodatne informacije o prijavi učešća možete dobiti na telefone 011/3300-959 i 011/3300-900 lokal 310, od Mirjane Kovačević ili Olivere Kominac.

Link

Poziv na prezentaciju

MODELI I ALATI LOKALNOG I REGIONALNOG RAZVOJA i ELEKTRONSKE UPRAVE

Prezentaciju će održati Deloitte, Beograd sa saradnicima.

Prezentacija će u najkraćim crtama prikazati poslovna rešenja koje ovaj globalni lider na polju savetodavnih usluga primenju u saradnji sa javnim i korporativnim sektorom i prikazati regonalno prihvaćana rešenja:

•    kako optimalno iskoristiti razvojni potencijal
•    kako struktuirati priritete i pratiti realizaciju projekata
•    kako obezbediti neophodna sredstva
•    kako uspostaviti efikasnu i pristupačnu e-opštinu

Kome preporučujemo prezentaciju:
–    predsednicima opštine,
–    načelnicima opštine,
–    načelnicima finansije,
–    osobama zadužene za razvoj opštine/grada i
–    IT osobama.

Prezentacija će se održati u Velikoj sali Gradske kuće u Kanjiži (Glavni trg 1.), sa početkom u 9.00 časova, dana 18 januara 2011. godine (utorak), sa sledećom agendom:

09.00   Prikaz prezentacije
10.30   Pitanja i odgovori

Državni revizor najavio kontrolu socijalnih fondova

Predsednik Državne revizorske institucije (DRI) Radoslav Sretenović izjavio je u subotu da očekuje da će najkasnije do sredine februara biti završena revizija poslovanja tri javna preduzeća – “Transnafte Pančevo”, “Elektromreže” i “Javnih skloništa Srbije”. On je najavio i kontrolu fondova socijalnih osiguranja, ali nije rekao da li su u pitanju PIO fond, Republički zavod za zdravstveno osiguranje ili Nacionalna služba za zapošljavanje.

On je najavio i reviziju trošenja budžetskih sredstava u pojedinim lokalnim samoupravama, ali i drugim javnim preduzećima, čija imena nije želeo da navede.

U skladu sa Programom rada Državne revizorske institucije za 2011. godinu, i u skladu sa Zakonom o DRI, u obavezi smo da izvršimo reviziju završnog budžeta, reviziju dela poslovanja NBS sa budžetskim sredstvima, kao i fondova obaveznog socijalnog osiguranja, određenog broja lokalnih samouprava i određenog broja javnih preduzeća, precizirao je Sretenović.

On je naglasio da je DRI već utvrdila i propisala kriterijume na osnovu kojih će odabrati korisnike fondova socijalnog osiguranja koji će biti obuhvaćeni revizijom.

– Sada ne mogu da kažem o kom se fondu socijalnog osiguranja radi, odnosno da li će konkretno biti kontrolisan rad Fonda PIO, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje ili Nacionalne službe za zapošljavanje, sve dok se ne izda zaključak o reviziji- objasnio je Sretenović, napominjući da nije uputno ali ni korisno unapred obavestiti subjekte da će revizori kontrolisati njihov rad.

Državni revizor je podsetio da Republika Srbija ima oko 8.000 budžetskih korisnika i da DRI nema kapacitate da obavi reviziju svih korisnika sredstava poreskih obveznika, već da ta institucija pravi svoj program rada i pravi odabir u skladu sa raspoloživim kadrovskim potencijalima.

Kriza će nas tek udariti

Predsednik “MK grupe” Miodrag Kostić kaže da će privreda najveći udar krize osetiti u 2011. godini i dodao da je privrednicima potrebna pomoć države.

On ističe da ekonomski i politički lideri Srbije moraju biti na istoj strani ako žele da se stvori pozitivan privredni ambijent.

– Država treba da ima kriterijume selekcije na osnovu kojih će intervenisati i pomoći kompanijama koje su u krizi, bilo kroz subvencionisanje kredita za održavanje likvidnosti ili metodama direktne pomoći kompanijama- kazao je on.

Srbija će najveću šansu u ovoj godini, kako je istakao predsednik “MK grupe”, imati u “okretanju izvozu, a prvenstveno u agraru i agrarnoj industriji”.

Kostić je dodao da će 2011. godine socijalna stabilnost biti veliki izazov pred poslodavcima i Vladom.

– Zato je neminovno socijalno partnerstvo i ostvarivanje zajedničkih interesa, koji mogu doći samo bliskom saradnjom na relaciji Vlada, sindikati i poslodavci, jer oni imaju zajedničku odgovornost- kazao je on.

On je kazao i da nepredvidljivost kursa nije u značajnoj meri otežala poslovanje, jer je kompanija uglavnom izvozno orjentisana.

– Većina domaćih kompanija okrenuta je ka domaćem tržištu. Kurs će biti dugoročan problem sve dok Srbija ima mesečno 250 mil EUR više uvoza nego izvoza, jer je trgovinski bilans jedan od glavnih generatora nestabilnog kursa- rekao je Kostić.

Ministarstva će predložiti rešenje za povezivanje staža

Vlada razmatra slučaj 300.000 zaposlenih
Predstavnici ministarstava finansija, ekonomije i regionalnog razvoja, za rad i zapošljavanje, trebalo bi da na zajedničkom sastanku sačine predlog za povezivanje staža za oko 300.000 zaposlenih, koji će uputiti Vladi Srbije na odlučivanje, rečeno je u Ministarstvu finansija.
Predstavnici resornih ministarstava će po završetku sastanka vladi uputiti predlog zaključka, na osnovu kojeg će taj problem biti rešen, odnosno, povezan staž ljudima, rečeno je u Ministarstvu finansija. Povezivanje staža već je sprovođeno u prethodne dve godine.
Predstavnici resornih ministarstava trebalo bi, pre odluke vlade, da utvrde koliki je broj ljudi kojima nisu uplaćivani doprinosi, o kolikoj sumi novca se radi i da ustanove zbog čega nisu izmirivane te zakonske obaveze.
Prema zvaničnim podacima, preduzeća u Srbiji duguju Fondu PIO oko 170 milijardi dinara za doprinose, a među neplatišama je najviše privatnih firmi.
Više od 300.000 građana Srbije nema uplaćene doprinose u Fondu PIO, a za oko 600.000 zaposlenih se ne uplaćuje redovno ili im se uplaćuje minimalac.
Prema statističkim podacima, u Srbiji ima oko 1,8 miliona zaposlenih.

NALED širi “kalkulator”

U planu novi projekti za podsticaj razvoja opština

Nacionalna asocijacija za lokalni ekonomski razvoj (NALED) namerava da u 2011. bazu podataka o taksama i naknadama lokalnih samouprava nazvanu “kalkulator” poveća sa 20 na 50 opština, izjavila je izvršna direktorka NALED-a Viloleta Jovanović.
Ona je agenciji Beta kazala da bi taj projekat, koji je počeo da se primenjuje u 2010, a koji se bavi izračunavanjem problematičnih taksi i naknada lokalnih samouprava, trebalo da se proširi na još oko 15 taksi koje čine oko 0,3% budžeta opština.
– Cilj je da se baza “kalkulatora”, koji automatski izračunava troškove firmarina i naknada za zemljište, proširi na nove takse i i cene komunalnih usluga, kako bi se na taj način privrednicima pružila informaciju koliko košta poslovanje u određenim opštinama u Srbiji, a stranim investitorima da lako i transparentno dođu do informacija koje su relevantne za odluku o ulaganju – rekla je ona.
Kako je Jovanović objasnila, opštine bi na taj način mogle da izračunaju budžetske prihode, “što znači da prilikom odlučivanja o podsticajima za privredu, opštine mogu da izračunaju koliko će od davanja te privrede ostvariti i tako vide da li su te njihove odluke utemeljene”.
Pomoću baze “kalulatora”, predstavnici opština mogu da se porede sa drugim lokalnim samoupravama i vide da koliko su konkurentne.
– Baza je dostupna na sajtu NALED-a (www.naled-serbia.org), lako se koristi i zahteva nekoliko informacija o veličini preduzeća, vrsti delatnosti i o zoni u kojoj bi firma radila – rekla je ona i dodala da tamo može da se vidi “koliko košta da otvorite pekaru u centru Zaječara, Novog Sada ili Leskovca ili da pokrenete posao u industrijskoj zoni”.
Jovanovićeva je navela da NALED, pored sertifikovanja opština sa dobrom poslovnom klimom, radi i na uvođenju ruralne sertifikacije opština. Prema njenim rečima, “za sada je u taj program ušlo šest opština u pilot fazi”, a projekat se sprovodi uz podršku Nemačke razvojne agencije GTZ. Jovanovićeva je izrazila nadu da će u 2011. biti izdati prvi ruralni sertifikati za opštine.

NALED