Arhiva ‘Vesti’

Poziv na prezentaciju

MODELI I ALATI LOKALNOG I REGIONALNOG RAZVOJA i ELEKTRONSKE UPRAVE

Prezentaciju će održati Deloitte, Beograd sa saradnicima.

Prezentacija će u najkraćim crtama prikazati poslovna rešenja koje ovaj globalni lider na polju savetodavnih usluga primenju u saradnji sa javnim i korporativnim sektorom i prikazati regonalno prihvaćana rešenja:

•    kako optimalno iskoristiti razvojni potencijal
•    kako struktuirati priritete i pratiti realizaciju projekata
•    kako obezbediti neophodna sredstva
•    kako uspostaviti efikasnu i pristupačnu e-opštinu

Kome preporučujemo prezentaciju:
–    predsednicima opštine,
–    načelnicima opštine,
–    načelnicima finansije,
–    osobama zadužene za razvoj opštine/grada i
–    IT osobama.

Prezentacija će se održati u Velikoj sali Gradske kuće u Kanjiži (Glavni trg 1.), sa početkom u 9.00 časova, dana 18 januara 2011. godine (utorak), sa sledećom agendom:

09.00   Prikaz prezentacije
10.30   Pitanja i odgovori

Državni revizor najavio kontrolu socijalnih fondova

Predsednik Državne revizorske institucije (DRI) Radoslav Sretenović izjavio je u subotu da očekuje da će najkasnije do sredine februara biti završena revizija poslovanja tri javna preduzeća – “Transnafte Pančevo”, “Elektromreže” i “Javnih skloništa Srbije”. On je najavio i kontrolu fondova socijalnih osiguranja, ali nije rekao da li su u pitanju PIO fond, Republički zavod za zdravstveno osiguranje ili Nacionalna služba za zapošljavanje.

On je najavio i reviziju trošenja budžetskih sredstava u pojedinim lokalnim samoupravama, ali i drugim javnim preduzećima, čija imena nije želeo da navede.

U skladu sa Programom rada Državne revizorske institucije za 2011. godinu, i u skladu sa Zakonom o DRI, u obavezi smo da izvršimo reviziju završnog budžeta, reviziju dela poslovanja NBS sa budžetskim sredstvima, kao i fondova obaveznog socijalnog osiguranja, određenog broja lokalnih samouprava i određenog broja javnih preduzeća, precizirao je Sretenović.

On je naglasio da je DRI već utvrdila i propisala kriterijume na osnovu kojih će odabrati korisnike fondova socijalnog osiguranja koji će biti obuhvaćeni revizijom.

– Sada ne mogu da kažem o kom se fondu socijalnog osiguranja radi, odnosno da li će konkretno biti kontrolisan rad Fonda PIO, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje ili Nacionalne službe za zapošljavanje, sve dok se ne izda zaključak o reviziji- objasnio je Sretenović, napominjući da nije uputno ali ni korisno unapred obavestiti subjekte da će revizori kontrolisati njihov rad.

Državni revizor je podsetio da Republika Srbija ima oko 8.000 budžetskih korisnika i da DRI nema kapacitate da obavi reviziju svih korisnika sredstava poreskih obveznika, već da ta institucija pravi svoj program rada i pravi odabir u skladu sa raspoloživim kadrovskim potencijalima.

Kriza će nas tek udariti

Predsednik “MK grupe” Miodrag Kostić kaže da će privreda najveći udar krize osetiti u 2011. godini i dodao da je privrednicima potrebna pomoć države.

On ističe da ekonomski i politički lideri Srbije moraju biti na istoj strani ako žele da se stvori pozitivan privredni ambijent.

– Država treba da ima kriterijume selekcije na osnovu kojih će intervenisati i pomoći kompanijama koje su u krizi, bilo kroz subvencionisanje kredita za održavanje likvidnosti ili metodama direktne pomoći kompanijama- kazao je on.

Srbija će najveću šansu u ovoj godini, kako je istakao predsednik “MK grupe”, imati u “okretanju izvozu, a prvenstveno u agraru i agrarnoj industriji”.

Kostić je dodao da će 2011. godine socijalna stabilnost biti veliki izazov pred poslodavcima i Vladom.

– Zato je neminovno socijalno partnerstvo i ostvarivanje zajedničkih interesa, koji mogu doći samo bliskom saradnjom na relaciji Vlada, sindikati i poslodavci, jer oni imaju zajedničku odgovornost- kazao je on.

On je kazao i da nepredvidljivost kursa nije u značajnoj meri otežala poslovanje, jer je kompanija uglavnom izvozno orjentisana.

– Većina domaćih kompanija okrenuta je ka domaćem tržištu. Kurs će biti dugoročan problem sve dok Srbija ima mesečno 250 mil EUR više uvoza nego izvoza, jer je trgovinski bilans jedan od glavnih generatora nestabilnog kursa- rekao je Kostić.

Ministarstva će predložiti rešenje za povezivanje staža

Vlada razmatra slučaj 300.000 zaposlenih
Predstavnici ministarstava finansija, ekonomije i regionalnog razvoja, za rad i zapošljavanje, trebalo bi da na zajedničkom sastanku sačine predlog za povezivanje staža za oko 300.000 zaposlenih, koji će uputiti Vladi Srbije na odlučivanje, rečeno je u Ministarstvu finansija.
Predstavnici resornih ministarstava će po završetku sastanka vladi uputiti predlog zaključka, na osnovu kojeg će taj problem biti rešen, odnosno, povezan staž ljudima, rečeno je u Ministarstvu finansija. Povezivanje staža već je sprovođeno u prethodne dve godine.
Predstavnici resornih ministarstava trebalo bi, pre odluke vlade, da utvrde koliki je broj ljudi kojima nisu uplaćivani doprinosi, o kolikoj sumi novca se radi i da ustanove zbog čega nisu izmirivane te zakonske obaveze.
Prema zvaničnim podacima, preduzeća u Srbiji duguju Fondu PIO oko 170 milijardi dinara za doprinose, a među neplatišama je najviše privatnih firmi.
Više od 300.000 građana Srbije nema uplaćene doprinose u Fondu PIO, a za oko 600.000 zaposlenih se ne uplaćuje redovno ili im se uplaćuje minimalac.
Prema statističkim podacima, u Srbiji ima oko 1,8 miliona zaposlenih.

NALED širi “kalkulator”

U planu novi projekti za podsticaj razvoja opština

Nacionalna asocijacija za lokalni ekonomski razvoj (NALED) namerava da u 2011. bazu podataka o taksama i naknadama lokalnih samouprava nazvanu “kalkulator” poveća sa 20 na 50 opština, izjavila je izvršna direktorka NALED-a Viloleta Jovanović.
Ona je agenciji Beta kazala da bi taj projekat, koji je počeo da se primenjuje u 2010, a koji se bavi izračunavanjem problematičnih taksi i naknada lokalnih samouprava, trebalo da se proširi na još oko 15 taksi koje čine oko 0,3% budžeta opština.
– Cilj je da se baza “kalkulatora”, koji automatski izračunava troškove firmarina i naknada za zemljište, proširi na nove takse i i cene komunalnih usluga, kako bi se na taj način privrednicima pružila informaciju koliko košta poslovanje u određenim opštinama u Srbiji, a stranim investitorima da lako i transparentno dođu do informacija koje su relevantne za odluku o ulaganju – rekla je ona.
Kako je Jovanović objasnila, opštine bi na taj način mogle da izračunaju budžetske prihode, “što znači da prilikom odlučivanja o podsticajima za privredu, opštine mogu da izračunaju koliko će od davanja te privrede ostvariti i tako vide da li su te njihove odluke utemeljene”.
Pomoću baze “kalulatora”, predstavnici opština mogu da se porede sa drugim lokalnim samoupravama i vide da koliko su konkurentne.
– Baza je dostupna na sajtu NALED-a (www.naled-serbia.org), lako se koristi i zahteva nekoliko informacija o veličini preduzeća, vrsti delatnosti i o zoni u kojoj bi firma radila – rekla je ona i dodala da tamo može da se vidi “koliko košta da otvorite pekaru u centru Zaječara, Novog Sada ili Leskovca ili da pokrenete posao u industrijskoj zoni”.
Jovanovićeva je navela da NALED, pored sertifikovanja opština sa dobrom poslovnom klimom, radi i na uvođenju ruralne sertifikacije opština. Prema njenim rečima, “za sada je u taj program ušlo šest opština u pilot fazi”, a projekat se sprovodi uz podršku Nemačke razvojne agencije GTZ. Jovanovićeva je izrazila nadu da će u 2011. biti izdati prvi ruralni sertifikati za opštine.

NALED

Fantomskim firmama odzvonilo

Izbegavanje plaćanja poreza na dobit preduzeća, dohodak, imovinu ili PDV bilo je moguće prethodnih godina, ali će praksa neplatiša teško moći da se nastavi i ubuduće, poručuju iz Poreske uprave.
– Porez će morati da plate svi, a mi ćemo pomoći svakome da izmiri obaveze – kaže za “Blic” direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević.
Građani i privreda obaveze mogu izmiriti u ratama, garantovati nepokretnostima, davanjem menica ili bankarskom garancijom. Sve informacije od Poreske uprave moguće je dobiti telefonom ili mejlom. Poreska uprava je završila registar poreskih obveznika, pa će od februara podatke o stanju duga i naplati moći da šalje i elektronski. Privredni subjekti svoje prijave više neće morati da nose u poreske filijale, što bi im, prema procenama uprave, godišnje smanjilo troškove za 600 mil EUR.
– Smanjićemo sivu ekonomiju i sve to u saradnji sa MUP, lokalnim samoupravama i agencijama koje sarađuju sa privredom. Mogućnost nastajanja fantomskih firmi koje se formiraju namenski za jedan posao u 2011. biće naučna fantastika – kaže Radosavljević.
Naplata javnih prihoda prošle godine je iznosila 559,9 milijardi dinara, što je 5 mlrd iznad plana.

Vlada donela program mera za ublažavanje krize u 2011.

Vlada Srbije je danas donela Program mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize u 2011. godini.
Za taj program je iz budžeta Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja izdvojeno sedam milijardi dinara.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva ekonomije, Program podrazumeva nastavak odobravanja kredita privredi i građanima sa subvencionisanim kamatnim stopama, i to: za likvidnost, finansiranje trajnih obrtnih sredstava i za izvozne poslove.
Program obuhvata kredite za investicije, potrošačke kredite, subvencije za podsticanje proizvodnje i remonta šinskih vozila za potrebe JP “Železnice Srbije”.
Program obuhvata i nastavak subvencionisane prodaje automobila proizvedenih u Srbiji zamenom “staro za novo”, mere podrške građevinskoj industriji kroz subvencionisanje kamate za stambene kredite, podsticanje proizvodnje, remonta i prodaje građevinskih
mašina, kamiona, specijalnih nadgradnji na kamionskim šasijama, proizvodnje i prodaje traktora i priključnih mašina proizvdenih u Srbiji.
Usvojen je i Program o kreditnoj podršci privredi preko Fonda za razvoj.
Na današnjoj sednici Vlade, na predlog Ministarstva ekonomije, utvrđen je i program za zapošljavanje: subvencije za preduzeća i organizacije i dotacije za organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, a sve za potrebe profesionalne rehabilitacije i
zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
U oblasti turizma doneta je Uredba o kreditima za podsticanje kvaliteta ugostiteljske ponude, kao i Program subvencija za razvoj turizma u ovoj godini.

Za legalizaciju bespravne gradnje 99% popusta

Legalizacija bespravno podignutih objekata za domaćinstva koja po članu nemaju više od 25 m2 biće skoro besplatna, zapravo uz popust od 99%, nezvanično saznaje “Press” u Ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje.

Dogovori sa predstavnicima opština i gradova su još uvek u toku i zasad je u igri nekoliko modela. Svi idu ka tome da se dodatno umanji naknada za legalizaciju.

Umanjenje će se odnositi na osobe koje spadaju u socijalnu kategoriju. To znači da će iz grupe povlašćenih biti izuzeti vlasnici objekata koji su sagrađeni u ekstra i prvoj zoni u Beogradu, kao što su Senjak ili Dedinje.

Uslov za popust jeste i da podnosilac zahteva za legalizaciju nema drugu nepokretnost. Kako saznajemo, neke opštine su predložile i da se uvede i kriterijum ličnih prihoda, odnosno primanja na mesečnom nivou.

Predsednik Stalne konferencije gradova i opština Saša Paunović kaže za “Press” da je cilj ubrzati legalizaciju i učiniti je pristupačnom tako da građanima ne stvara finansijski problem.

– Želimo da građanima zakonom omogućimo da sa opštinama mogu da sklope ugovor kad hoće da legalizuju objekat. Tako će u njihovo ime opština moći da angažuje geometre, projektante, da im opštinski radnici pribave sve neophodne potvrde. Početni izdaci se kreću između 250 i 300 EUR po stambenom objektu, i moći će da se plaćaju odloženo na dve do tri godine. Ukoliko bespravni graditelji ne potpišu ugovore do juna ili ne završe to u svojoj režiji, sleduje im duplo veći račun za naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta. Opštine će moći da zaračunaju naknadu za priključenje na vodovod i kanalizaciju – navodi Paunović.

Za stan u Beogradu u drugoj zoni, gde je legalizacija 10.000 dinara po kvadratu, što je izuzetno skupo, trebalo bi da se plati 500.000 dinara. Kada se oduzme 99%, legalizacija će koštati 5.000 dinara ukupno, pojašnjava sagovornik “Pressa”.

Kada je reč o kući od 300 m2, za prvih 100 m2 četvoročlana porodica će legalizaciju dobiti besplatno, dok će za drugih 100 m2 imati popust od 60%.

– Lokalnim samoupravama je ponuđena mogućnost da odobre plaćanje naknade za uređenje zemljišta na rate od 10 do 20 godina – zaključuje Paunović.

Javni dug će u 2011. probiti kritičnu zonu

Javni dug će verovatno već u ovoj godini premašiti propisanih 45% bruto domaćeg proizvoda, upozorio je ekonomista Stojan Stamenković predstavljajući najnovije izdanje biltena “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT).
Stamenković je dodao da ne veruje da će inflacija u ovoj godini biti ispod granice od 6% i ukazao na veliki disparitet cena pojedinih proizvoda, što je, recimo, slučaj sa strujom, dodajući da se može dogoditi da zbog forsiranja potrošnje u predizbornoj godini rastu cene.
– Razlozi za rast inflacije su postojanje monopola i kartela u Srbiji, kao i rast cena zbog rasta vrednosti evra – istakao je Stamenković.
Prema njegovim rečima, inflacija je u drugoj polovini ove godine bila ubrzana preko očekivanja i za čitavu prošlu godinu iznosiće oko 10,5%. Kada je reč o budžetu za ovu godinu, on je naveo da će najveći rizik predstavljati sklonost ka potrošnji u predizbornom periodu.
– Ne smemo i ovu godinu da propustimo kada je reč o investicijama – rekao je Stamenković.
On je napomenuo da će zaduživanje države u ovoj godini i prodaja “Telekoma” smanjiti pritisak na slabljenje dinara, ali samo na kratak rok. Međutim, dok se ne postigne trajna ravnoteža priliva i odliva u platnom bilansu, stalno će se obnavljati pritisak na kurs.

Nova infrastruktura kod stare kasarne u Subotici

Tehnološko-industrijski park u Subotici čeka nove investitore
U ovoj godini u okviru projekta tehnoloških parkova trebalo bi da počnu s radom firme dva nemačka investitora – “Dunker motoren” i “Norma grupe”, a očekuje se dolazak još dva velika investitora, saopštio je Branko Guslov, direktor JP “Industrijsko-tehnološki park” u Subotici.
– Konkretni radovi na formiranju ove industrijske zone počeli su kupovinom bivše kasarne, kada je grad dobio ukupno 144 hektara sopstvene površine, što je uz slobodnu zonu u naselju Mali Bajmok važan uslov za privlačenje stranog kapitala. Ove godine se planira dovršenje infrastrukturnih radova na tom prostoru, i time je praktično obavljena priprema za nove investicione projekte – kaže Guslov.
– Kada je reč o “Dunker motoren”, direktor “Tehnološkog parka” je napomenuo da će ova firma uskoro preneti svoja postrojenja za proizvodnju metalnih zastora u Suboticu, što će otvoriti mogućnost za zapošljavanje oko 50 radnika, dok bi sledeće godine posao našlo još toliko. Drugi investitor, “Norma grupa”, trenutno radi na izgradnji proizvodne hale, u kojoj će se proizvoditi komponente za automobilsku industriju. Već početkom juna očekuje se prvi izvozni kontingent – kaže Guslov.