Arhiva ‘Vesti’

Provera biznis inkubatora

Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan i Ministarstvo ekonomije će uskoro početi da proveravaju rezultate ulaganja u biznis inkubatore u Srbiji.

Ministarka za NIP Verica Kalanović kaže da “biznis inkubatori u ovom trenutku moraju da pretrpe ozbiljnu proveru efekata ulaganja”.

– To je sigurno posao koji će u narednom periodu raditi Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstvo za NIP – izjavila je ministarka Kalanović.

Ona je istakla da, “ako se u jedan projekat uloži 50 miliona dinara, moraju da se vide efekti u zapošljavanju i udeo u podizanju ukupnog bruto domaćeg proizvoda”.

Ministarka je navela da biznis inkubatore treba da vode ljudi koji su za to zainteresovani, dovoljno stručni i koji imaju partnerske odnose sa lokalnom vlašću.

– Lokalna vlast treba da bude svesna da biznis inkubator nije “političko stanište” već mesto odakle u budućem periodu treba da izađu preduzetnici koji će podići standard u tim opštinama – naglasila je Kalanovićeva.

Ona kazala da je došlo vreme da se napravi presek i analiziraju prepreke u podršci malim preduzećima i zapošljavanju stanivništva.

NIP obezbeđuje u biznis inkubatorima svu potrebnu infrastukturu i u njih se smeštaju mladi preduzetnici i firme, koji u biznis inkubatorima borave pod povoljnijim uslovima ili besplatno.

Ministarstvo za NIP je u biznis inkubatore u 2006. i 2007. godini uložilo 210,2 miliona dinara, u 2010. je odobreno 45,3 miliona od čega je utrošeno 12,4 miliona i od NIP – a se traži 25,5 miliona dinara za ulaganja u biznis inkubatore u 2011.

U stečaj ide 16.000 firmi

U 2011. tri puta više preduzeća u blokadi

Ove godine u stečaj ide oko 16.000 preduzeća, skoro tri puta više nego 2010. kada su sudovi zaključili 5.900 ovakvih rešenja. Tada su automatski u stečaj išle firme čiji su računi blokirani duže od tri godine. Od 2011, međutim, rok je smanjen na dve godine, a od 2012. na godinu dana, što bi trebalo da bude stalno rešenje – kaže izvor “Blica” blizak Narodnoj banci Srbije koja sudovima svakog meseca dostavlja podatke za račune koji su u blokadi duže od dve godine. Račune najčešće blokiraju banke, zatim Poreska uprava i tek na kraju dobavljači.

Šest milijardi dinara na računima “Rodić trgovine” iz Novog Sada početkom ove godine bilo je u blokadi. To je ovu kompaniju i svrstalo na prvo mesto po visini blokiranog novca. Ništa bolje nisu prošle ni ostale firme kojim rukovode braća Bogdan i Milan Rodić. Blokada računa “Rodić investa” je dostigla 4,6 milijarde dinara, a “Rodić transporta” 4 milijarde.

Među prvih petnaest kompanija sa najvećim blokadama su i firme “Sremput” i Fabrika maziva FAM, obe pod kontrolom Preduzeća za puteve “Beograd”. I računi kompanije “Vojvodina put – Bačka put” Novi Sad, koje zapošljava 450 ljudi, blokirani su za 3,8 mlrd EUR, koliko približno i “Habitfarm” iz Ivanjice.

U ovom trenutku je blokirano više od 63.000 računa domaćih firmi, a iznos blokade je 227 milijardi dinara. To je nešto iznad trećine svih planiranih budžetskih prihoda ove godine (724 milijarde dinara). Pojedine firme su bile u blokadi i duže od 5.000 dana.

Vladimir Pavlović, direktor firme WM, koja se bavi reorganizacijom kroz stečaj, kaže da je sve više kompanija koje traže pomoć.

– Uvek kažemo da neće uspeti reorganizacija gde su računi blokirani tri godine i duže. Ako banci dugujete 5 mil EUR, milion se može obezbediti prodajom imovine, a drugi kroz dokapitalizaciju. Moguća je i konverzija duga u kapital uz dogovor da banka vrati udeo za dve godine. Preostali dug se uglavnom reprogramira kod banke. Sve to podrazumeva i smanjenje broja zaposlenih, i ostalih troškova – kaže Pavlović.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista “Blic” od 27.01.2011.)

U Novom Sadu otvoren centar za pomoć preduzećima u uvođenju standarda

U Novom Sadu je juče otvoren centar za pomoć malim i srednjim preduzećima iz Vojvodine u uvođenju međunarodnih standarda i povećanju konkurentnosti.

Informativni centar za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju (BSC), je osnovan uz tehničku i finansijsku podršku Austrijske razvojne agencije (ADA) od 450.000 EUR, i stručnu podršku Austrijskog instituta za standardizaciju.

U okviru tog centra pri Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, otvorena je i merna laboratorija za testiranje niskonaponskih uređaja.

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić je otvarajući laboratoriju kazao da će to omogućiti bolju kontrolu proizvoda koji ulaze na tržište i pomoći izvoznicima i uvoznicima.

Pajtić je naveo da je BSC jedan od 14 strateških programa privrednog razvoja pokrajine, a Vlada Austrije je preko razvojne agencije pomogla sa 5 mil EUR realizaciju šest programa.

Marija Vujaković, direktorka BSC centra, rekla je da će ta institucija pomoći svima koji žele da uvedu i primenjuju standarde u svojim preduzećima i navela da je već 250 malih i srednjih preduzeća učestvovalo u ovim programima.

– Suština merne laboratorije za niskonaponske električne uređaje je mogućnost da proveri proizvod i svaku fazu njegove proizvodnje. Reč je o opremi koja ima velike mogućnosti da istestira proizvode i da korisnicima tih proizvoda ponudimo bezbedanu kupovinu, naglasila je direktorka ovog centra.

Na otvaranju su bili i ambasador Austrije Klemens Koja, predstavnici Austrijskog instituta za standardizaciju i Univerziteta u Novom Sadu.

Srpskom agraru iz fondova EU i do 50 mil EUR godišnje

Srbija bi po dobijanju statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji godišnje mogla da dobije i do 50 mil EUR iz pretpristupnih fondova namenjnih poljovriredi i ruralnom razvoju, izjavio je danas pomoćnik ministra poljoprivrede Srbije Miloš Milovanović.

– Srbija će kada dobije status kandidata moći da raspolaže sa značajnim sredstvima iz IPA i IPARD pretpristupnih fondova EU, koje ćemo iskoristiti za investicije u poljoprivrednu proizvodnju i razvijanje ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima, koja ne moraju biti u direktnoj vezi s poljoprivredom- rekao je Milovanović na konferenciji za novinare u Novom Sadu.

Prema njegovim rečima, u Ministarstvu poljoprivrede su upravo iz tog razloga veoma ozbiljno pristupili popunjavanju upitnika Evropske komisije (EK), u kojem se oko 400 pitanja odnosilo na oblast poljoprivrede.

– Oblast koju mi pokrivamo u Upitniku odnosi se na oko 400 pitanja, što pokazuje koje mesto zauzima poljoprivreda u ekonomiji Srbije i koju pažnju ovom sektoru poklanja nekoliko direktorata EK. Naše procene su da bi na godišnjem nivou Srbija iz pretpristupnih fondova mogla dobiti do 50 mil EUR – kazao je Milovanović.

Ministarstvo poljoprivrede je, kako je kazao, još 15. decembra prošle godine sve odgovore prosledilo Vladi Srbije i Kancelariji za evropske integracije, dodavši da je više od 200 ljudi učestvovalo u pisanju odgovora.

– Jedno od pitanja bilo je i da li smatramo da je agrarni budžet Srbije dovoljan, na šta smo odgovorili da nismo zadovoljni iznosom, ali da se sa realnošću mora sagledati mogućnosti države u ovom trenutku. Potrebno je da ova sredstva iskoristimo na pravi način i da ih damo onima kojima su najpotrebnija, a to su pre svih porodična poljoprivredna gazdinstva – ocenio je pomoćnik ministra.

On je najavio da će sa direktoratima EK biti mnogo pregovora u narednom periodu, a neki od njih odnosiće se na proizvodne kvote Srbije u oblasti poljoprivrede, o visini agrarnog budžeta Srbije u narednim godinama i visini sredstava koja će biti opredeljena za ruralni razvoj.

Govoreći o zamerci EK da Uprava za agrarna plaćanja, koja je počela sa radom u oktobru 2008. godine, raspolaže sa nedovoljnim brojem zaposlenih, Milovanović je naveo da su u ministarstvu svesni toga, ali da su im zbog ekonomske krize “vezane ruke” i da je to pitanje za Ministarstvo finansija.

Istakao je i da će imperativ u radu Ministarstva poljoprivrede u narednim godinama biti rad na povećanju konkurentnosti i podsticanju poljoprivrednih proizvođača na udruživanje.

Registracija mopeda svake godine

Vlasnici motocikala do 49 kubika od ove godine, prema novom pravilniku MUP-a Srbije, moraće svoje dvotočkaše da registruju svake godine, a do sada su to radili samo jednom, pri prvoj registraciji. Troškovi za nova dokumenta za motocikle iznose 2.805 dinara. Od toga, za jednu registarsku tablicu potrebno je izdvojiti 1.205 dinara, registraciona nalepnica košta 400 dinara, a 1.200 dinara iznosi nova, čipovana saobraćajna dozvola.

Rok za zamenu tablica i saobraćajne dozvole za motorna vozila je praktično njihova sledeća registracija od dana početka primene Pravilnika o registraciji motornih vozila, odnosno 1. januara ove godine. Budući da su motocikli do 49 kubika, do ove godine, imali trajnu registraciju, njihovi vlasnici imaju rok od godinu dana, odnosno do početka sledeće godine, da registruju svoje ljubimce i dobiju nova saobraćajna dokumenta, tablice i nalepnicu.

Registarska tablica za priključno vozilo, takozvana treća tablica košta 1.069 dinara i u pogledu oblika, boje, dimenzije i oznaka, ne razlikuje se od prve dve tablice, osim što se oznaka registarskog područja na njoj nalazi posle registarskog broja vozila.

Prosečna plata u Srbiji u decembru 39.580 dinara

Prosečna neto zarada u Srbiji u decembru bila je 39.580 dinara (375 EUR) što je realno više za 14,1%, a nominalno više za 14,9% nego u prethodnom mesecu, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Kako je navedeno u saopštenju tog zavoda (www.stat.gov.rs), prosečna zarada u Srbiji sa porezom i doprinosima isplaćena u novembru bila je 54.948 dinara (522 EUR) što je realno više za 14% a nominalno povećanje od 14,8%.

Zarade su u evre preračunate prema današnjem zvaničnom kursu Narodne banke Srbije.

Prema podacima RZS, u Srbiji je prosečna neto zarada isplaćena 2010. godine bila realno veća za 0,6% a nominalno veća za 7,6% nego prosečna zarada isplaćena 2009. godine. Bruto zarada isplaćena 2010. godine je realno veća za 0,6% a nominalno za 7,5% u odnosu na prosečnu bruto zaradu isplaćenu 2009. godine.

U Srbiji je prosečna decembarska neto zarada bila realno manja za 2,5% nego u istom mesecu 2009, a nominalno veća za 7,6%. Bruto zarada bila je realno manja za 2,6% nego u decembru 2009, a nominalno veća za 7,5%, pokazuju podaci RSZ-a.

MMF: Inflacija u Srbiji 4,4%

Prema najnovijim projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Srbija će u 2011. ostvariti ekonomski rast od 3%, posle prošlogodišnjeg povećanja bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,5%.

Najveći ekonomski rast u 2011. među zemljama zapadnog Balkana će, prema prognozi MMF, ostvariti Crna Gora od 4,5%, nakon što je u 2010. ta zemlja zabeležila pad BDP od 1,8%.

Za njom će slediti Albanija, sa projektovanim rastom BDP u ovoj godini od 3,2%, u poređenju s prošlogodišnjim jačanjem od 2,6%.

Makedenija i Bosna i Hercegovina će, kako očekuje MMF, u 2011. ostvariti ekonomski rast od po 3%. BDP Makedonije je prošle godine povećan 1,2%, dok je Bosna i Hercegovina u 2010. ostvarila ekonomski rast od 0,5%.

Najmanji rast BDP u 2011. među zemljama zapadnog Balkana će, prema prognozi MMF, zabeležiti Hrvatska od 1,6%, posle prošlogodišnjeg slabljenja ekonomje te zemlje od 1,5%.

Kad je reč o potrošačkim cenama, MMF očekuje da najveću inflaciju, od 4,4%, u ovoj godini zabeleži Srbija, što će, ipak, biti manje od prošlogodišnjih 4,6%.

Rast potrošačkih cena u Makedoniji će u 2011. iznositi 3% (lane 1,9%), Albaniji 2,9% (3,4% u 2010.), Bosni i Harcegovini 2,5% (2,4%) i 2,8% u Hrvatskoj (1,9% u 2010.).

MMF prognozira da će najniži rast potrošačkih cena u 2011, od 1%, imati Crna Gora koja je i prošle godine zabeležila najnižu inflaciju među zemljama zapadnog Balkana – od svega 0,6%.

Poslodavci traži manje poreze i doprinose na zarade

Udruženje poslodavaca “Poslodavac” zatražilo je danas smanjenje poreza i doprinosa na zarade, kako bi oko 800.000 radnika koji sada rade u sivoj ekonomiji bilo obuhvaćeno legalnim tokovima.

– Poslodavci, koje odavno muče nelikvidnost i razne administrativne prepreke, smatraju da bi smanjenje tih stopa omogućilo veći obuhvat naplate i urednije izvršavanje obaveza, od čega bi sve zainteresivane strane imale koristi – navodi se u saopštenju tog udruženja.

Porezi i doprinosi na zarade čine oko 40% bruto zarade.

Udruženje “Poslodavac” osnovano je 4. juna 2010. godine, a krajem prošle godine je, kako je objavilo, okupljalo oko 374 preduzeća, koja zapošljavaju oko 100.000 radnika. Predsednik tog udruženja je prvi čovek “MK grupe” Miodrag Kostić.

Milioni od igara na sreću nerazvijenim opštinama

Pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Aleksandar Radosavljević dodelio je juče u Beloj Palanci predstavnicima pet lokalnih samouprava novac od prihoda ostvarenog od igara na sreću.

Novac su dobile opštine Bela Palanka, Pirot, Dimitrovgrad, Vladičin Han, kao i grad Vranje.

Opština Pirot dobila je 1,8 miliona dinara kao pomoć za finansiranje rada Narodne kuhinje.

Dimitrovgrad je za projekat “Pomoć u kući” dobio 1,75 miliona dinara.

Opština Bela Palanka dobila je 1,65 miliona dinara za opremanje kancelarijskim nameštajem i informatičkom opremom zgrade Opštinske uprave.

Opština Vladičin Han je za infrastrukturno opremanje industrijske zone dobila 1,5 milion dinara, a Vranje 1,85 miliona dinara za rekonstrukciju jedne ulice.

Za projekte iz budžeta samo 7,1 milijardu dinara

Oštriji kriterijumi za finansiranje projekata NIP

Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan (NIP) je pooštrilo kriterijume za finansiranje projekata u 2011, koje će do kraja ovog meseca predložiti vladi, izjavila je ministarka Verica Kalanović.

Ministarka Kalanović je u izjavi Tanjug navela da bi tehnička priprema za realizaciju projekata mogla da počne već polovinom februara.

– Biće finansirano samo ono što je najneophodnije i što mora da bude finansirano u 2011, a to su međunarodne obaveze, nastavak radova na koridorima 10 i 11, projekti koji treba da budu završeni u toku ove godine, ali i radovi na infrastrukturnim objektima od kojih zavisi bezbednost građana – rekla je ministarka.

Kalanović je kazala da Ministarstvo za NIP utvrđuje šta su “istinski prioriteti” i da će posle usvajanja liste projekata početi definisanje projektne dokumentacije, akcionih planova, raspisivanje tendera , kao i izbor izvođača i nadzora.

Ministarstvo za NIP će, prema Kalanovićki, direktno iz državnog budžeta dobiti samo 7,1 milijardu dinara za budžet NIP u 2011, a taj novac treba da pokrije realizaciju projekata na teritoriji čitave Srbije, kao i nastavak započetih projekata.

Tom ministarstvu je prijavljeno skoro 2.000 projekata za finansiranje u 2011, a infrastrukturne projekte su predložile opštine, ministarstva i Autonomna pokrajina Vojvodina, sa ukupnom vrednošću većom od 115 milijardi dinara.

Od toga 20% treba da finansiraju lokalne samouprave, a više od 92 milijarde se traži od Ministarstva za NIP.

Izgradnja mreže autoputeva, kao veza velikih gradova sa koridorima, vredi 9,35 milijardi dinara i to je najveći među prijavljenim projektima za finansiranje u 2011.

Po veličini investicija, sledeći na listi su izgradnju autoputa Beograd – Južni Jadran, za šta je potrebno 3,09 milijardi, projekt infrastrukturne podrške razvoju automobilske industrije – 2,65 milijardi, rekonstrukciju desne trake autoputa Beograd – granica sa Makedonijom, na deonici od Levosoja do Preševa – 1,8 milijardi, te izgradnja mosta od Zemuna do Borče u Beogradu sa pristupnim saobraćajnicama – 1,16 milijardi dinara.

Tu su i rekonstrukcija i dogradnja Narodnog muzeja u Beogradu sa dve milijarde dinara, izgradnja puta od Novog Pazara do Tutina – jedna milijarda, izrada projektne dokumentacije – jedna milijarda, rekonstrukcija i izgradnja pruge do nove luke “Smederevo” na Dunavu – 800 miliona dinara i drugi projekti.