Arhiva ‘Vesti’

Veće subvencije za zapošljavanje u 2011. godini

Od 100.000 do 400.000 dinara po radnom mestu

Poslodavci u Srbiji će u 2011. godini od Nacionalne službe za zapošljavanje dobijati veće
subvencije za zapošljavanje radnika, u iznosu od 100.000 do 400.000 dinara po radnom mestu, izjavio je danas ministar ekonomije Mlađan Dinkić.

– Glavni kriterijum za raspodelu subvencija za novozaposlenog je razvijenost opštine – rekao je Dinkić u razgovoru sa novinarima.

U nova radna mesta u prvoj i drugoj grupi, gde su razvijenije opštine, subvencije su 100.000 dinara, a u trećoj grupi 200.000 dinara.

Za svakog novozaposlenog u četvroj grupi naslabije razvijenih opština podsticaji su 300.000 dinara za kompaniju koja zapošlja do 10 radnika, a 400.000 dinara za više od 11 radnika.

Govoreći o podeli subvencija Ministarstva ekonomije investitorima koji zapošljavaju nove radnike, Dinkić je naveo da je od 2006. godine na taj način, raspisivanjem 12 javnih poziva, podsticajima u ukupnoj vrednosti 84,9 mil EUR finansiran 151 projekat vrednosti 691,5 mil EUR.

– Zahvaljujući tim subvencijama zaposleno je 22.719 radnika, a prosečna vrednost podsticaja po radnom mestu je 3.413 EUR – rekao je Dinkić.

On je naglasio da je na svaki evro subvencija državi kroz poreze i dipenose na plate vraćeno 9 EUR.

Prema podacima Ministarstva ekonomije najveći broj subvencionisanih prijekata je iz Srbije 96, zatim iz Nemačke 13, Italije 11, Slovenije 9, Austrije, Francuske i Švajcarske po 3, Južne Koreje i Velike Britanije po 2.

– Investitori ne dobiju subvencije na osnovu obećanja da će zaposliti radnike već moraju da polože bankarske garancije koje im se uz kamatu naplaćuju ako ne ispune ugovorene obaveze – rekao je Dinkić.

Odluka Vlade da subvencijama privlači investitore je, prema oceni Dinkića, doprinela rastu izvoza koji je u 2010. godini bio veći za 24% nego u 2009. godini, dok će rast bruto domaćeg proizvoda iznositi između 1,8 i 2%.

Dinkić je naglasio da velike šanse za oporavak i strateško partnerstvo sa stranim investitorima imaju i tekstilne kompanije “Prvi maj” iz Pirota i “Yumco” iz Vranja, po modelu slično onom koji je primenjen za niški “Niteks” u čijim pogonima bi uskoro trebalo da počne proizvodnju italijanski “Benetton”.

Intesa prima zahteve privrede za subvecionisane kredite

Banka Intesa u Srbiji počela je juče da prima zahteve za subvencionisane kredite namenjene privredi, u okviru ovogodišnjeg programa mera Vlade Srbije za ublažavanje posledica ekonomske krize.

Kako se navodi u saopštenju, novim programom maksimalni iznosi kredita za likvidnost i trajna obrtna sredstava povećani su za preduzetnike na tri miliona dinara, a za mala preduzeća na 10 miliona dinara.

Srednja preduzeća moći će da dobiju kredite do 80 miliona dinara, odnosno 200 miliona dinara za izvozne poslove ili kredite sa valutnom klauzulom, dok velika preduzeća mogu da dobiju pozajmice do 300 milona dinara, odnosno 800 miliona dinara za izvozne poslove ili pozajmice sa valutnom klauzulom.

Krediti će se kao i do sada odobravati na rok do 12 meseci, po kamatnoj stopi u visini repo stope, odnosno 4,4% na godišnjem nivou za kredite za izvozne poslove sa valutnom klauzulom.

Kako se dodaje, u okviru programa privredi se odobravaju se subvencionisani kredtiti za održanje likvidnosti, finansiranje trajnih obrtnih sredstava i izvozne poslove, investicije i namensku industriju.

Plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zastupljenosti polova

Nova obaveza za poslodavce od 1. februara

Svi poslodavci koji imaju više 50 zaposlenih u stalnom radnom odnosu 1. februara 2011. godine imaju novu godišnju obavezu. U skladu sa Pravilnikom o sadržaju i načinu dostavljanja plana mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zastupljenosti polova i godišnjeg izveštaja o njegovom sprovođenju, poslodavci sa više od 50 zaposlenih su obavezni da zaključno sa 31. januarom 2011. godine Ministarstvu rada i socijalne politike dostave sačinjen Plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zastupljenosti polova, podseća Unija poslodavaca Srbije.

Na osnovu plana bi trebalo da se vidi kako će u svom privrednom društvu da smanje ili ublaže diskriminaciju manje zastupljenog pola i kako će da ponude jednake uslove usavršavanja i napretka muškarcima i ženama u okviru svog poslovnog sistema.

Unija poslodavaca 1. februara 2011. i tokom ovog meseca organizuje edukaciju za službe ljudskih resursa i pravne službe kompanija koje imaju ovu zakonsku obaveze i na kojima će svoje članove i druge zainteresovane bliže upoznati sa novom zakonskom obavezom.

U svetlu aktivnosti za pristup Srbije Evropskoj uniji, a kao deo praktičnih programa za unapređenje rodne ravnopravnosti i onemogućavanje različitih oblika diskriminacije potrebno je da preduzeća u Republici Srbiji ozbiljno shvate ovu zakonsku obavezu, jer će time izbeći zakonske sankcije i eventualne primedbe i kazne inspekcijskih organa.

Osnovica za uplatu penzijskih doprinosa od februara veća 4,9%

Osnovica za doprinos penijskog osiguranja koje građani sami uplaćuju u februaru, martu i aprilu biće veća za 4,9% zbog usklađivanja sa kretanjem zarada, saopštio je danas Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Građani mogu da se opredele za jednu od 13 osnovica osiguranja, nezavisno od stručne spreme koju imaju.

Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisano je da najniža osnovica iznosi 35% prosečne republičke zarade iz prethodnog tromesečja, što je 17.571 dinara, a najviša pet prosečnih plata, odnosno 251.020 dinara.

Doprinos za penzijsko-invalidsko osiguranje je 22%, što znači da će se mesečni izdatak za te namene kretati od 3.865 do 55.224 dinara.

Kombi, ipak, bez poreza na luksuz

Predstavnici Udruženja kombi prevoznika su se dogovorili s nadležnima o “novom načinu tumačenja zakona” po kojem vozila od tačno 3,5 tona neće biti oporezovana.

Blokada svih većih gradova u Srbiji koja je najavljena za danas biće odložena do daljeg, a o ostalim zahtevima prevoznika tek će se razgovarati.

Naš najveći uspeh je ustupak Ministarstva finansija, a to je da kombi ukupne mase tačno 3.500 kilograma nije oporeziv na luksuz, objasnio je Igor Ljubinković, predsednik Udruženja.

– To konkretno znači da se ne tretiramo kao luksuzno već kao teretno vozilo, što i jesmo. Ostalo je da se dogovorimo o svim ostalim zahtevima, a konačnu odluku znaćemo za nekih dvadesetak dana. Dalji potezi Udruženja biće određeni na sastancima koji će se organizovati u svim većim gradovima Srbije – kaže on.

Cena registrovanja vozila sa ukupnom masom 3,5 tona ostala je na nivou kao i pre donošenja zakona. Takođe, doneta je odluka da svi koji su već platili dodatne poreze mogu da traže povraćaj novca.

– Na sastanku su prevoznici izneli svoje predloge, mi smo to sve prikupili i prosleđeno je na analizu nadležnom sektoru. Posle analize, dokumentacija biće predata ministarki i posle toga svi će dobiti zvanično saopštenje – rekli su u Ministarstvu finansija.

Podsetimo, registracija teretnih vozila do 3,5 tona poskupela je ove godine oko dva i po puta jer je država od 1. januara uvela porez na luksuz za sve kombije i male kamione. Udruženje kombi prevoznika od sredine januara organizuje proteste u Beogradu.

Provera biznis inkubatora

Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan i Ministarstvo ekonomije će uskoro početi da proveravaju rezultate ulaganja u biznis inkubatore u Srbiji.

Ministarka za NIP Verica Kalanović kaže da “biznis inkubatori u ovom trenutku moraju da pretrpe ozbiljnu proveru efekata ulaganja”.

– To je sigurno posao koji će u narednom periodu raditi Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstvo za NIP – izjavila je ministarka Kalanović.

Ona je istakla da, “ako se u jedan projekat uloži 50 miliona dinara, moraju da se vide efekti u zapošljavanju i udeo u podizanju ukupnog bruto domaćeg proizvoda”.

Ministarka je navela da biznis inkubatore treba da vode ljudi koji su za to zainteresovani, dovoljno stručni i koji imaju partnerske odnose sa lokalnom vlašću.

– Lokalna vlast treba da bude svesna da biznis inkubator nije “političko stanište” već mesto odakle u budućem periodu treba da izađu preduzetnici koji će podići standard u tim opštinama – naglasila je Kalanovićeva.

Ona kazala da je došlo vreme da se napravi presek i analiziraju prepreke u podršci malim preduzećima i zapošljavanju stanivništva.

NIP obezbeđuje u biznis inkubatorima svu potrebnu infrastukturu i u njih se smeštaju mladi preduzetnici i firme, koji u biznis inkubatorima borave pod povoljnijim uslovima ili besplatno.

Ministarstvo za NIP je u biznis inkubatore u 2006. i 2007. godini uložilo 210,2 miliona dinara, u 2010. je odobreno 45,3 miliona od čega je utrošeno 12,4 miliona i od NIP – a se traži 25,5 miliona dinara za ulaganja u biznis inkubatore u 2011.

U stečaj ide 16.000 firmi

U 2011. tri puta više preduzeća u blokadi

Ove godine u stečaj ide oko 16.000 preduzeća, skoro tri puta više nego 2010. kada su sudovi zaključili 5.900 ovakvih rešenja. Tada su automatski u stečaj išle firme čiji su računi blokirani duže od tri godine. Od 2011, međutim, rok je smanjen na dve godine, a od 2012. na godinu dana, što bi trebalo da bude stalno rešenje – kaže izvor “Blica” blizak Narodnoj banci Srbije koja sudovima svakog meseca dostavlja podatke za račune koji su u blokadi duže od dve godine. Račune najčešće blokiraju banke, zatim Poreska uprava i tek na kraju dobavljači.

Šest milijardi dinara na računima “Rodić trgovine” iz Novog Sada početkom ove godine bilo je u blokadi. To je ovu kompaniju i svrstalo na prvo mesto po visini blokiranog novca. Ništa bolje nisu prošle ni ostale firme kojim rukovode braća Bogdan i Milan Rodić. Blokada računa “Rodić investa” je dostigla 4,6 milijarde dinara, a “Rodić transporta” 4 milijarde.

Među prvih petnaest kompanija sa najvećim blokadama su i firme “Sremput” i Fabrika maziva FAM, obe pod kontrolom Preduzeća za puteve “Beograd”. I računi kompanije “Vojvodina put – Bačka put” Novi Sad, koje zapošljava 450 ljudi, blokirani su za 3,8 mlrd EUR, koliko približno i “Habitfarm” iz Ivanjice.

U ovom trenutku je blokirano više od 63.000 računa domaćih firmi, a iznos blokade je 227 milijardi dinara. To je nešto iznad trećine svih planiranih budžetskih prihoda ove godine (724 milijarde dinara). Pojedine firme su bile u blokadi i duže od 5.000 dana.

Vladimir Pavlović, direktor firme WM, koja se bavi reorganizacijom kroz stečaj, kaže da je sve više kompanija koje traže pomoć.

– Uvek kažemo da neće uspeti reorganizacija gde su računi blokirani tri godine i duže. Ako banci dugujete 5 mil EUR, milion se može obezbediti prodajom imovine, a drugi kroz dokapitalizaciju. Moguća je i konverzija duga u kapital uz dogovor da banka vrati udeo za dve godine. Preostali dug se uglavnom reprogramira kod banke. Sve to podrazumeva i smanjenje broja zaposlenih, i ostalih troškova – kaže Pavlović.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista “Blic” od 27.01.2011.)

U Novom Sadu otvoren centar za pomoć preduzećima u uvođenju standarda

U Novom Sadu je juče otvoren centar za pomoć malim i srednjim preduzećima iz Vojvodine u uvođenju međunarodnih standarda i povećanju konkurentnosti.

Informativni centar za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju (BSC), je osnovan uz tehničku i finansijsku podršku Austrijske razvojne agencije (ADA) od 450.000 EUR, i stručnu podršku Austrijskog instituta za standardizaciju.

U okviru tog centra pri Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, otvorena je i merna laboratorija za testiranje niskonaponskih uređaja.

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić je otvarajući laboratoriju kazao da će to omogućiti bolju kontrolu proizvoda koji ulaze na tržište i pomoći izvoznicima i uvoznicima.

Pajtić je naveo da je BSC jedan od 14 strateških programa privrednog razvoja pokrajine, a Vlada Austrije je preko razvojne agencije pomogla sa 5 mil EUR realizaciju šest programa.

Marija Vujaković, direktorka BSC centra, rekla je da će ta institucija pomoći svima koji žele da uvedu i primenjuju standarde u svojim preduzećima i navela da je već 250 malih i srednjih preduzeća učestvovalo u ovim programima.

– Suština merne laboratorije za niskonaponske električne uređaje je mogućnost da proveri proizvod i svaku fazu njegove proizvodnje. Reč je o opremi koja ima velike mogućnosti da istestira proizvode i da korisnicima tih proizvoda ponudimo bezbedanu kupovinu, naglasila je direktorka ovog centra.

Na otvaranju su bili i ambasador Austrije Klemens Koja, predstavnici Austrijskog instituta za standardizaciju i Univerziteta u Novom Sadu.

Srpskom agraru iz fondova EU i do 50 mil EUR godišnje

Srbija bi po dobijanju statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji godišnje mogla da dobije i do 50 mil EUR iz pretpristupnih fondova namenjnih poljovriredi i ruralnom razvoju, izjavio je danas pomoćnik ministra poljoprivrede Srbije Miloš Milovanović.

– Srbija će kada dobije status kandidata moći da raspolaže sa značajnim sredstvima iz IPA i IPARD pretpristupnih fondova EU, koje ćemo iskoristiti za investicije u poljoprivrednu proizvodnju i razvijanje ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima, koja ne moraju biti u direktnoj vezi s poljoprivredom- rekao je Milovanović na konferenciji za novinare u Novom Sadu.

Prema njegovim rečima, u Ministarstvu poljoprivrede su upravo iz tog razloga veoma ozbiljno pristupili popunjavanju upitnika Evropske komisije (EK), u kojem se oko 400 pitanja odnosilo na oblast poljoprivrede.

– Oblast koju mi pokrivamo u Upitniku odnosi se na oko 400 pitanja, što pokazuje koje mesto zauzima poljoprivreda u ekonomiji Srbije i koju pažnju ovom sektoru poklanja nekoliko direktorata EK. Naše procene su da bi na godišnjem nivou Srbija iz pretpristupnih fondova mogla dobiti do 50 mil EUR – kazao je Milovanović.

Ministarstvo poljoprivrede je, kako je kazao, još 15. decembra prošle godine sve odgovore prosledilo Vladi Srbije i Kancelariji za evropske integracije, dodavši da je više od 200 ljudi učestvovalo u pisanju odgovora.

– Jedno od pitanja bilo je i da li smatramo da je agrarni budžet Srbije dovoljan, na šta smo odgovorili da nismo zadovoljni iznosom, ali da se sa realnošću mora sagledati mogućnosti države u ovom trenutku. Potrebno je da ova sredstva iskoristimo na pravi način i da ih damo onima kojima su najpotrebnija, a to su pre svih porodična poljoprivredna gazdinstva – ocenio je pomoćnik ministra.

On je najavio da će sa direktoratima EK biti mnogo pregovora u narednom periodu, a neki od njih odnosiće se na proizvodne kvote Srbije u oblasti poljoprivrede, o visini agrarnog budžeta Srbije u narednim godinama i visini sredstava koja će biti opredeljena za ruralni razvoj.

Govoreći o zamerci EK da Uprava za agrarna plaćanja, koja je počela sa radom u oktobru 2008. godine, raspolaže sa nedovoljnim brojem zaposlenih, Milovanović je naveo da su u ministarstvu svesni toga, ali da su im zbog ekonomske krize “vezane ruke” i da je to pitanje za Ministarstvo finansija.

Istakao je i da će imperativ u radu Ministarstva poljoprivrede u narednim godinama biti rad na povećanju konkurentnosti i podsticanju poljoprivrednih proizvođača na udruživanje.

Registracija mopeda svake godine

Vlasnici motocikala do 49 kubika od ove godine, prema novom pravilniku MUP-a Srbije, moraće svoje dvotočkaše da registruju svake godine, a do sada su to radili samo jednom, pri prvoj registraciji. Troškovi za nova dokumenta za motocikle iznose 2.805 dinara. Od toga, za jednu registarsku tablicu potrebno je izdvojiti 1.205 dinara, registraciona nalepnica košta 400 dinara, a 1.200 dinara iznosi nova, čipovana saobraćajna dozvola.

Rok za zamenu tablica i saobraćajne dozvole za motorna vozila je praktično njihova sledeća registracija od dana početka primene Pravilnika o registraciji motornih vozila, odnosno 1. januara ove godine. Budući da su motocikli do 49 kubika, do ove godine, imali trajnu registraciju, njihovi vlasnici imaju rok od godinu dana, odnosno do početka sledeće godine, da registruju svoje ljubimce i dobiju nova saobraćajna dokumenta, tablice i nalepnicu.

Registarska tablica za priključno vozilo, takozvana treća tablica košta 1.069 dinara i u pogledu oblika, boje, dimenzije i oznaka, ne razlikuje se od prve dve tablice, osim što se oznaka registarskog područja na njoj nalazi posle registarskog broja vozila.