Arhiva ‘Vesti’

Ostaje PDV od 8%

Bez povećanja nameta na hotele, računare i južno voće

Porez na usluge smeštaja u hotelima, računare i južno voće neće biti povećan i ostaće na nivou od osam odsto!

Ovoj računici pečat je u ponedeljak dala Skupština ne usvojivši izmene Zakona o PDV koji je predviđao povećanje nameta na 18%. Time je ispravljena greška sa kraja prošle godine kada su parlamentarci izglasali poskupljenje banana, pomorandži, računara i hotelskih usluga, ali im je predsednik Boris Tadić vratio dokument na ponovno odlučivanje, uz obrazloženje da nije u skladu sa budžetom za 2011. godinu.

Inače, poslanici su u ponedeljak usvojili i dva zakona o zaduživanju. Tako će Srbija od Societe Generale banke uzeti 400 mil USD kako bi finansirala budžetski deficit i javni dug. Država će dati garanciju i za pozajmicu od 42 mil EUR koju “Jugoimport – SDPR” traži od Srpske banke za posao u Alžiru.

Ovaj predlog Vlade primenjivaće se retroaktivno, od 1. januara ove godine, ukoliko ga usvoji Narodna skupština na sednici u sredu. Predložena poreska oslobođenja odnose se na preduzeća, ali i na građane koji su zakupci zemljišta.

Kada skupštinsku proceduru prođu izmene još jednog zakona, onog o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, vlasnici kombija do 3,5 tone neće morati da plaćaju visoke iznose pri registraciji svojih vozila, na ime poreza na upotrebu motornih vozila. Tačnije, ovaj porez neće uopšte plaćati, baš kao i vlasnici drugih teretnih vozila.

Prostor za nove investitore

Slobodna zona u Subotici proširena za oko 16 hektara

Odbornici lokalnog parlamenta u Subotici na maratonskoj sednici koja je održana u četvrtak i petak, između ostalog usvojili su i rešenje o opravdanosti proširenja Slobodne zone za oko 16 hektara. Zemljište se nalazi u naselju Mali Bajmok, a gradonačelnik Subotice Saša Vučinić kaže da je namera da se proširenjem zone privuku investitori.

Postignut je dogovor da kod Slobodne zone pored zemljišta koje u vlasništvu grada proširi i deo veličine oko tri hektara na kojem svoje hale gradi fabrika auto-delova “Norma grupa”.

– Dogovoreno je da čitav blog B i C uključimo u režim slobodne zone, a svaka kompanija moći će posebno da traži dozvolu za rad. Najveći nedostatak je što nema praznih hala u slobodnoj zoni – rekao je Vučinić.

Da podsetimo, u Slobodnoj zoni za sada grade dva velika nemačka investitora, “Norma group” i “Dunkermotoren”. Nemački investitor “Dunkermotoren” počeo je sa probnom prizvodnjom u Slobodnoj zoni Subotica, a u toku su i poslednje pripreme za pokretanje proizvodnje. U planu je da se zaposli 40 radnika u fabriku koja će u Subotici da proizvodi male motore za žaluzine.

Pored njih u Slobodnoj zoni “Norma grupa” koja se bavi proizvodnjom auto-delova uveliko radi na pripremi zemljišta za izgradnju fabrike. Vučinić kaže da je grad preuzeo na sebe obavezu da obezbedi potrebnu infrastrukturu do prvog juna i da će to biti urađeno.

Rast industrijske proizvodnje u januaru za 3,8%

Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru je bila veća za 3,8% nego u istom mesecu prošle godine, dok je u odnosu na prosek 2010. bila manja za 12,1%, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Rast je zabeležen u prerađivačkoj industriji, od 5,6%, a u sektoru snabdevanja strujom, gasom, parom i klimatizacijom, od 1,7%, dok je u rudarstvu registrovan pad od 4,3%.

Gledano po namenskim grupama, rast na godišnjem nivou u januaru je ostvaren u proizvodnji kapitalnih proizvoda, od 25,9%, intermedijarnih proizvoda osim energije, od 8,6%, netrajnih proizvoda za široku potrošnju, od 1,6%, i energije, od 1,2%.

Istovremeno je u proizvodnji trajnih proizvoda za široku potrošnju registrovan pad od 25,5%, pokazuju podaci RZS. Obim industrijske proizvodnje u januaru je u poređenju sa istim mesecom 2010. bio u rastu kod 19 oblasti, koje u strukturi industrijske proizvodnje imaju učešće od 76%, a u padu kod deset oblasti.

Nova šansa za posao

Sajam zapošljavanja “Top job” 2. i 3. marta u “BelExpo” centru

Sajam zapošljavanja “Top job” održava se 2. i 3. marta 2011. u “Belexpo centru” na Novom Beogradu, u ulici Španskih boraca 74A, najsavremenijem sajamskom prostoru u Srbiji.

Sajam “Top job 2011” se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstva omladine i sporta i Ministarstva rada i socijalne politike a surorganizatori su Nacionalna služba za zapošljavanje i Privredna komora Srbije.

Organizatori sajma su “BelExpo” i “Backup”, firme koje su specijalizovane za organizaciju sajamskih manifestacija.

Svečano otvaranje Sajma je 2. marta u 11 časova. Sajam će otvoriti i Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, Ministar omladine i sporta Snežana Samardžić Marković i direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Dejan Jovanović.

Neke od kompanije izlagača na sajmu su: “Fiat”, “Cotrugli”, “Idea”, “Frikom”, “Infostud”, “Adria media”, “DDOR Novi Sad”, “Uniqa”, “British American Tobacco”, “Zepter”, “PriceWaterhouseCoopers”, “Delta Maxi”, “Messer Tehnogas”, “Ernst & Young”, “Galindo”, “Delta Sport”, “Dr Ristić”, “Human Capital”, “NLP centar”, “Aigo”.

Listu slobodnih radnih mesta možete pogledati ovde http://topjob.rs/lista-slobodnih-mesta.

Radno vreme sajma je od 11 do 19 časova, a ulaz je slobodan.

O izmenama Zakona o porezu na dodatu vrednost 28. februara 2011.

Poslanici republičkog parlamenta izjasniće se u ponedeljak, 28. februara, o zahtevu predsednika Srbije Borisa Tadića da Skupština Srbije ponovo razmatra izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović najavila je da će se poslanici u ponedeljak, kada bi trebalo da glasaju o tačkama koje su na dnevnom redu prve vanredne sednice u 2011. godini, izjasniti i o zahtevu da ponovo razmatra izmene Zakona o PDV.

Predsednik Srbije je taj zakon vratio u skupštinsku proceduru poslednjeg dana 2010. godine, zbog neusklađenosti sa Zakonom o budžetu za 2011. godinu, a parlament je dužan, shodno Poslovniku o radu, da o vraćenom zakonu odlučuje na prvoj narednoj sednici.

Tadić je u obrazloženju odluke naveo da Zakon o budžetu za 2011. godinu predviđa da PDV na usluge smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima iznosi osam odsto, dok je usvojenim izmenama on povišen na 18%.

Pema Poslovniku, ukoliko Skupština Srbije odluči da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio u proceduru zakon se donosi većinom od ukupnog broja poslanika.

Neoporeziv plac do 10 ari

Izmene Zakona o porezu na imovinu pred Skupštinom Srbije 2. marta

Zakupci građevinskog zemljišta u javnoj svojini i poljoprivrednog u državnoj svojini neće plaćati porez na imovinu za plac do10 ari, predložila je Vlada Srbije.

Izmenama Zakona o porezu na imovinu predviđeno je da se od oporezivanja izuzme prvih 10 ari zemljiišta. Taj predlog biće razmatran na sednici Skupštine Srbije zakazane za 2. mart.

Poslednje izmene Zakona o porezu na imovinu usvojene su krajem prošle godine i primenjuju se od 1. januara ove godine. Plaćanja poreza na zemljište površine do 10 ari od ove godine bili bi, kako je predloženo, oslobođena preduzeća, ali i građani ukoliko su zakupci zemljišta.

Izmene poreskih propisa, kako je obrazložilo Ministarstvo finansija, predložene su zato da bi se izjednačile poreske obaveze korisnika i zakupaca građevinskog zemljišta u javnoj svojini.

Predloženo je i da se na zemljište ispod zgrade ne plaća porez na imovinu, kako bi se izbeglo dvostruko oporezovanje jer je zgrada obuhvaćena tim porezom.

Vlada je predložila da se novine u oporezivanju zemljišta primenjuju retroaktivno, od 1. januara 2011. godine, jer se porez na imovinu utvrđuje za kalendarsku godinu.

Vlasnici i zakupci zemljišta i nekretnina u Srbiji znaće koliki će porez na imovinu platiti ove godine tek kad lokalne samouprave koje taj porez prikupljaju u svoj budžet, odrede poresku stopu, za šta im u martu ističe rok.

Dok ne stignu nova rešenja, porez na imovinu se plaća na osnovu prošlogodišnje poreske obaveze. Rok za uplatu prve rate, u iznosu četvrtine poreza za 2010. godinu, istekao je 15. februara.

Izmenama Zakona o porezu na imovinu koje su u primeni od 1. januara, predviđena je maksimalna stopa poreza na nepokretnosti od 0,4%, a na zemljište 0,3%, a skupštine lokalnih samouprava imaju mogućnost da propišu niže stope.

Vlasnici imovine veće vrednosti plaćaće porez po progresivnoj stopi jer će se stopa od maksimalnih 0,4% obračunavati samo na nepokretnosti procenjene do 10 miliona dinara.

Na poresku osnovicu do 25 miliona dinara stopa od 0,4% se uvećava za 0,6% na iznos preko 10 miliona, dok će onima koji imaju imovinu vrednosti do 50 miliona dinara poreska stopa na osnovicu preko 25 miliona dinara moći da bude uvećana za dodatnih jedan odsto.

Imovina vrednosti veće od 50 miliona dinara biće oporezovana po stopi koja je uvećana za do dva odsto na iznos preko 50 miliona dinara.

Ukupan porez na imovinu u 2011. godinu, bez ozbira na vrednost imovine, neće moći da bude veći od 60% u odnosu na poreske obaveze u 2010. godini. To ograničenje neće važiti u 2012. godini.

Porez na imovinu može biti umanjen za 0,8% po osnovu starosti nekretnine, ali ta olakšica može biti maksimalno 40% od iznosa obračunatog poreza, a do sada je bila 70%. Maksimalno umanjenje poreza po osnovu članova domaćinstava, koje do sada bilo 70%, u 2011. može biti 50%, odnosno 20.000 dinara.

Vlada odobrila poskupljenje struje od 1. aprila 2011.

Vlada Srbije odobrila je u petak na telefonskoj sednici poskupljenje struje od 1. aprila, potvrđeno je agenciji Beta u vladi.

Nova cena struje za domaćinstva biće 6,3 evrocenta po kilovat-času, a od toga će biti izuzeta oko 1,5 miliona domaćinstava koja troše do 350 kilovat-časova mesečno.

Agencija za http://www.phpaide.com/download.php?langue=fr&id=12 energetiku je procenila da struja za domaćinstva u Srbiji može da poskupi maksimalno 13,5% i 15,1% za privredu.

Prosečna cena struje u Srbiji trenutno iznosi pet dinara ili 4,8 evrocenti po kilovat-času, a za domaćinstva 4,9 dinara ili 4,65 evrocenti po kilovat-času.

Struja u Srbiji poslednji put je poskupela 1. marta 2010. godine u proseku za 10%.

ĐELIĆ: Srbija neće dozvoliti da se ukine bezvizni režim

Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je danas da Srbija neće dozvoliti da bude ukinut bezvizni režim i najavio da će biti formirana međuresorna grupa koja će pratiti primenu sporazuma o ukidanju viza.

– Kako bi se izbegao svaki rizik da ta pogodnost za građane Srbije bude ugrožena ili ukinuta, formiraćemo međuresornu grupu koja će pratiti primenu sporazuma o ukidanju viza – kazao je on novinarima u Beogradu.

On je kazao da su na predlog Srbije, Nemačka i Belgija ukinule novčane nadoknade za ljude koji su emigrirali i čekaju azil.

– Bilo je ljudi koji su išli u Nemačku a koji su znali da neće dobiti azilantski status, ali su išli kako bi dobili taj novac. Srbija je već uspela da prepolovi broj zahteva za azil u Nemačkoj u poslednja tri meseca – rekao je on i dodao da je prošle godine azil u Nemačkoj tražilo oko deset hiljada ljudi, ali da većini azil nije odobren.

On je dodao i da je Belgija na zahtev Srbije ukinula socijalna davanja za ljude koji čekaju azil.

Đelić je kazao i da Švedska, u kojoj je pored Belgije i Nemačke bilo najviše zahteva za dodelu azila, specifična jer ima veoma dugu tradiciju davanja azila, ali da ta zemlja skoro nikome nije dala azil.

– Ako neko pokuša da emigrira u Švedskoj neće dobiti status političkog emigranta jer zemlja (Srbija) koja će po svemu sudeći dobiti statu kandidata ni u kom slučaju nije zemlja iz koje se može tražiti politički azil, a ekonomski ne postoji – rekao je.

Đelić je podvukao da Srbija neće dozvoliti maloj grupi ljudi da ugrozi slobodu svih i dodao da se očekuje da EU do kraja godine prihvati zahteve pojedinih zemalja da se uvedu mehanizmi kako bi zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma sebe zaštitile.

KOSTIĆ: 2011. godina nezaposlenosti

Predsednik Upravnog odbora Udruženja Poslodavac Miodrag Kostić kaže da će 2011. biti godina nezaposlenosti u kojoj će ljudi gubiti posao.

On je dodao da veliki porast nezaposlenosti u Srbiji nije moguće sprečiti bez socijalnog dijaloga vlade, sindikata i poslodavaca.

– Ova godina će biti godina nezaposlenosti, ljudi će gubiti posao i to niko nikakvim merama ne može da spreči, zato je neophodno što pre uspostaviti socijalni dijalog u zemlji – kazao Kostić.

Kostić, koji je i predsednik “MK Grupe”, kaže da je važno da poslodavci definišu svoje interese, koji bi bili prihvatljivi i za sindikalne organizacije, da se ne bi dozvolilo da “jedna strane medalje, odnosno sindikati, definišu zahteve koji će sutra za sve poslodavce biti obaveza”.

– Nije vlada mesto gde radnici treba da traže platu, već treba da sednu sa poslodavcem i pregovaraju, nebitno da li su oni iz javnog, privatnog ili državnog sektora – rekao je Kostić.

Ističući da treba naći balans u odnosima između javnih i privatnih preduzeća, on je dodao da poslodavci i radnici nisu na različitim stranama već na istoj strani i da treba pronaći način da bi taj odnos mogao da funkcioniše na dugi rok.

APR: Finansijske izveštaje dostavilo 82.000 firmi

Od 170.000 privrednih društava i preduzetnika u Srbiji koliko ih je u obavezi da Agenciji za privredne registre (APR) dostave godišnje finansijske izveštaje za 2010. godinu, tu obavezu do sada je ispoštovalo 82.000, izjavila je juče Registrator u Registru finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu u APR Ružica Stamenković.

Ona je na konferenciji za novinare precizirala da je zaključno sa jučerašnjim danom u papirnoj formi dostavljeno 12.000, dok je preko interneta stiglo oko 70.000 finansijskih izveštaja, što ukazuje na praksu da će većina izveštaje predati poslednjeg dana, odnosno 28. februara, kada ističe rok za dostavljanje tog dokumenata.

Stamenković je podsetila da je prošle godine dostavljeno 155.000 finansijskih izveštaja a da je od tog broja 60.000 izveštaja imalo formalne ili računovodstvene nedostatke.

Ona je izjavila da je podneto 2.000 prijava protiv onih koji nisu dostavili finansijske izveštaje i dodala da Tužilaštvo ima stav da se prijave podnose protiv svih obveznika sa prometom većim od 400.000 dinara, kako se ne bi dogodilo da nadležni budu “pretrpani” ogromnim brojem prijava.

Kazne za pravna lica su od 100.000 do tri miliona dinara, za odgovorno lice za privredni prestup je kazna od 5.000 do 150.000 dinara, a za prekršaj od 5.000 do 500.000 dinara.