Arhiva ‘Vesti’

Regionalna razvojna agencija Bačka dobila novac iz IPA fonda

Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji dodelila je operativni grant Regionalnoj razvojnoj agencija (RRA) Bačka za razvoj institucionalnih kapaciteta agencije u trajanju od 2011. do 2014. godine.

Ukupna vrednost operativnog granta iznosi 312.500 EUR, od čega 250.000 EUR dodeljuje Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, dok je trinaest opština osnivača agencije sa teritorije Bačke obezbedilo sufinansiranje od 20% u ukupnom iznosu od 62.500 EUR, saopštila je Regionalna razvojna agencija Bačka.

Finansijska podrška razvojnoj agenciji odobrena je u trajanju od 36 meseci, odnosno od marta 2011. do marta 2014. godine.

Sredstva su odobrena iz IPA fonda Evropske unije namenjenih Republici Srbiji.

Proces ispunjavanja zadatih kriterijuma za dobijanje finansijske podrške započet je 28. aprila 2010. godine kada su opštine sa teritorije Bačkog regiona pristupile formiranju Regionalne razvojne agencije Bačka.

“Ostvareni uspeh ne bi bio moguć bez podrške trinaest opština osnivača koje su obezbedile neophodnih 20 procenata sredstava za kofinansiranje operativnog granta, kao i podrške Vlade Autonomne pokrajine Vojvodine”, istaknuto je u saopštenju RRA Bačka.

Osnivači Regionalne razvojne agencije Bačka su opštine Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Bečej, Kula, Odžaci, Sombor, Srbobran, Sremski Karlovci, Titel, Vrbas, Žabalj, zatim privredni subjekti “Slovan progres” iz Selenče, Reciklažni centar “Braća Ilić” iz Bačke Palanke, “I2R” doo iz Novog Sada i udruženja građana Evropski pokret u Srbiji – Novi Sad i Centar za organsku proizvodnju iz Selenče.

Bivša “Kudeljara” mamac za ulagače

Opština Senta opremila industrijski park na 20 ha

U industrisjkoj zoni Sente, na lokaciji bivše “Kudeljare”, koja se sa kompletno izgrađenom infrastrukturom prostire na 20 hektara, mogao bi da se zaposli znatan broj od preko 2.000 nezaposlenih u senćanskoj opštini. Imovinu “Kudeljare” je iz stečaja za uređenje u industrijski park kupila opština Senta, a zamenik direktora Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA Goran Džafić najavio je subvencije svim firmama spremnim da investiraju u Senti, ako zaposle najmanje 50 radnika.

Predstavnici SIEPA su boravili u Senti na pozic pokrajinskog poslanika i odbornika SO Sente Jožefa Šandora, koji ističe da je želja da se privuku ulagači u Sentu, za šta postoje preduslovi. Industrijska zona u Senti ima svu infrastrukturu izuzev gasne instalacije, koja će se uskoro izgraditi, a u neposrednoj je blizini je reka Tisa sa izgrađenom lukom, što je bitan činilac i važan preduslov za dovođenje stranih i domaćih investitora.

Senta je za potencijalne investitore interesantna zbog geografskog položaja, blizine Koridora 10 je povoljan za potencijalne investitore, pa će se informacije sa mogućnostima koje pruža industrijska zona naći na sajtu SIEPA. Džafić potseća da je ova vladina Agencija koja pripada Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, do sada realizovala 151 projekat kojima je privukla domaće i strane investitore u Srbiju.

– Naš program predviđa da se subvencije dodeljuju po novozaposlenom ili novootvorenom radnom mestu. Domaći investitori najčešće zapošljavaju od 50 do 100 radnika, dok je to kod multinacionalnih kompanija daleko veći broj. Cilj je da svako dođe do svog radnog mesta i da se privreda oživi, jer u Srbiji ima milion nezaposlenih – kaže Džafić.

Moguće je ostvariti subvencije koje se po radnom mestu kreću 2 do 5.000 EUR, uz preduslov je da se zaposli najmanje 50 ljudi, a Džafić napominje da nije lako pronaći dobre investitore, pa će se i Agencija SIEPA potruditi da ih dovede u Sentu.

Produžen rok za obnovu registracije poljoprivrednih gazdinstava

Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede produžilo je na molbu udruženja poljoprivrednika, rok za obnovu registracije poljoprivrednih gazdinstava do 30. aprila 2011. godine.

Od ove godine poljoprivrednici vrše obnovu registracije svog gazdinstva samo ako imaju neke promene. Ukoliko gazdinstva nemaju nikakvu promenu u odnosu na prethodnu godinu, poljoprivrednici treba da dostave samo izjavu o tome. Obrazac za ovu svrhu je upućen poljoprivrednicima na kućnu adresu, tako da ne moraju da dolaze u Upravu za Trezor, kao što je to bio slučaj prethodnih godina.

Da bi se registrovalo poljoprivredno gazdinstvo, neophodno je da u gazdinstvu postoji najmanje 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta, a za obavljanje stočarske, vinogradarske ili povrtarske proizvodnje (staklenici i plastenici), odnosno za obavljanje drugih oblika poljoprivredne proizvodnje (uzgoj ribe, gajenje pečuraka, puževa, pčela i dr.), dovoljno je korišćenje i manje površine od 0,5 hektara. Gazdinstvo mogu registrovati fizička i pravna lica kao i preduzetnici. Sama registracija obavlja se veoma brzo, a gazdinstva ne plaćaju nikakvu naknadu za upis novog gazdinstva, odnosno obnovu registracije postojećeg gazdinstva.

Ukoliko poljoprivrednici ili pravna lica žele da se upišu u Registar poljoprivrednih gazdinstava, neophodno je da se obrate lokalnoj filijali Uprave za trezor Ministarstva finansija gde će dobiti sve neophodne podatke i formulare koje je neophodno ispuniti, čime se stvaraju uslovi za registraciju novog poljoprivrednog gazdinstva.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je po prvi put uspostavilo Registar poljoprivrednih gazdinstava 2004. godine kako bi se prikupili svi relevantni podaci o poljoprivrednim gazdinstvima koji se koriste za planiranje mera u oblasti poljoprivrede, lakšu komunikaciju sa poljoprivrednicima i podaci na osnovu kojih poljoprivrednik ostvaruje pravo na subvencije. Upravo iz navedenih razloga, od ključne važnosti za poljoprivredna gazdinstva je da prijave tačne podatke u Registar poljoprivrednih gazdinstava, jer u suprotnom mogu izgubiti pravo na pojedine subvencije.

Međunarodna škola organske poljoprivrede od jeseni na subotičkom Otvorenom univerzitetu

Od kraja avgusta u Subotici će početi sa radom Međunarodna škola organske poljoprivrede, čiji je cilj da unapredi ovu vrstu proizvodnje zdrave hrane. Organizator škole Otvoreni univerzitet u Subotici očekuje 50 polaznika iz zemlje i regiona. Osim domaćih predavača, sa polaznicima u ovoj školi radiće i stručnjaci iz Mađarske i Slovenije, a program podrazumeva pet tehnoloških projekata vezanih za poljoprivrednu proizvodnju.

Pohađanje škole biće besplatno s obzirom na to da je reč o projektu u okviru reforme poljoprivrede Srbije u tranziciji (The STAR Project), koji podržava Svetska banka preko Ministarstva poljoprivrede. Školu će moći da pohađaju i oni koji se već bave organskom poljoprivredom, ali i oni koji to tek planiraju. Nakon završetka obuke polaznici će dobiti sertifikate.

Iako je organska poljoprivreda u našoj zemlji počela da se primenjuje pre gotovo dve decenije nema puno rezultata. Izvršni direktor Otvorenog univerziteta Dejan Zvekić kaže da mogućnosti nisu iskorišćene do kraja, kao i da u vezi sa organskom poljoprivredom postoji dosta nepoznanica, mistifikacija i zabluda, te će permanentni obrazovni program pomoći da se načini korak unapred.

Glavni menadžer projekta permanentnog obrazovanja za organsku poljoprivredu Nenad Novaković najavio je i formiranje biblioteke o ovoj proizvodnji. Na internet stranici škole već je postavljena virtuelna biblioteka, a u toku je formiranje i klasične sa oko 200 naslova o ovoj temi.

Inače, Subotičani su među prvima u zemlji još pre više od dve decenije krenuli u organsku proizvodnju hrane, ali se vremenom broj poljoprivrednika koji se odlučio na to i smanjivao. Ispostavilo se da je taj pristup poljoprivrednoj proizvodnji zasad neprofitabilan i da ne obezbeđuje dovoljnu zaradu za život.

Podsticaj izvoza jedini način dugoročnog razvoja

Premijer Cvetković otvorio skup “Konkurentnost je ime igre”

Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da će vlada ozbiljno raditi na kreiranju podstica jaza povećanje izvoza, jer je to jedini način dugoročnog i održivog razvoja.

On je na skupu “Konkurentnost je ime igre” kazao da srpske kompanije mogu imati uspeha na inostranom tržištu samo sa konkurentnim proizvodima.

Prema rečima Cvetkovića, osnovna prepreka konkurentnosti srpske privrede je nedostatak finansijskih sredstava i zato Vlada Srbije radi na osnivanju razvojne banke i modelu restrukturiranja finansijskih obaveza preduzeća.

Premijer je naglasio da će Vlada Srbije nastojati da u što kraćem roku stvori predvidivo poslovno okruženje, skrati adminsitrativne procedure i unapredi efikasnost državne administracije.

Vlada je svesna uloge koju ima na povećanju konkurentnosti privrede, pre svega obezbeđivanju makroekonomske stabilnosti, intenziviranju reformi, uspostavljanju konkurentnog ambijenta, nastavku prikljućenja EU i privlačenju stranih direktinih investicija, kazao je premijer.

Za ostvarenje tih ciljeva, prema njegovim rečima, potrebna je saglasnost i zajednički rad vlade, privrednika, bankara, stranih i domaćih investitora i celokupne javnosti.

Premijer je naglasio i da je primarni cilj Srbije, sticanje kandidature za članstvo u EU do kraja godine.

Prema rečima Cvetkovića, Nacionalni savet za konkurentnost, koji je organizator današnjeg skupa treba da nastavi da bude mesto stručnih razgovora, razmene iskustava države i privrede i koordinacija aktivnosti institucija na polju jačanja konkurentnosti domaće privrede.

Besplatna usluga mentoringa

Otvoren konkurs za 150 malih i srednjih preduzeća

Nacionalna agencija za regionalni razvoj objavila je danas konkurs za prijavu 150 malih i srednjih preduzeća koja žele da se prijave za uslugu mentoringa, odnosno savetovanja kako da napreduju dalje u svom poslovanju i uklone problem ukoliko postoji u njihovoj firmi.

Ova usluga je, inače, potpuno besplatna, a dobrodošla je sektoru malih i srednjih preduzeća koje se bori sa brojnim teškoćama od kojih su najučestalije problem likvidnosti i prezaduženost.

Nakon prijave preduzeća, vrši se selekcija a rezultati, odnosno konačna lista preduzeća se može očekivati u maju ove godine.

Kako se navodi u pozivu, koji je danas objavljen u štampanimm medijima, pravo da učestvuju u javnom pozivu imaju mala i srednja preduzeća i preduzetnici koji se bave proizvodnjom ili pružanjem usluga.

Na konkurs mogu da se prijave sve firme koje ispunjavaju sledeće uslove – da su u većinskom domaćem privatnom vlasništvu, da su registrovani u Srbiji, da su ostvarila pozitivan poslovni rezultat u prethodne dve godine, da imaju izmirene obaveze po osnovu uplate poreza i doprinosa i da ne obavljaju delatnost u okviru vojne industrije i da ne organizuju igre na sreću.

Usvojene izmene Zakona o planiranju i izgradnji

Skupština Srbije usvojila je danas izmene Zakona o planiranju i izgradnji koje, prema rečima predlagača, treba da pojednostave i pojeftine proces legalizacije bespravno podignutih objekata i dobijanje građevinskih dozvola.

Glavna novina u izmenjenom zakonu biće rok važenja građevinske dozvole. Ta dozvola će prestati da važi ukoliko u roku od pet godina ne bude izdata upotrebna dozvola za objekat.

Izmene zakona predviđaju da će investitor po isteku tog roka plaćati porez na imovinu kao da je objekat završen.

Na zahtev investitora, gradevinska dozvola može biti obnovljena na dodatni rok od dve godine, ali to je moguće samo ako investitor dostavi dokaz da stepen završenosti objekta premašuje 80%.

Izmene zakona utvrđuju smanjenje visine naknade za legalizaciju objekata i za socijalno ugrožene. Smanjen je i obim tehničke dokumentacije koju građani moraju da prilože uz zahtev za legalizaciju, a proširena je i lista dokaza koji se prilažu uz zahtev, a koji potvrđuju da su rešeni imovinski-pravni odnosi.

Propisano je za određene kategorije stanovništva umanjenje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta u postupcima legalizacije za porodične stambene objekte i stanove do 100 m2 u iznosu od 99%, kao i umanjenje od 60% za sve vlasnike do 100 m2, bez ispunjenja posebnih uslova.

Građanima će biti omogućeno i da sa opštinom zaključe ugovor o tome da opština za njih prikuplja dokumentaciju za legalizaciju, a novina je i da se suvlasnici koji se nisu protivili izgradnji smatraju saglasnim sa legalizacijom.

Izmenama zakona omogućeno je i korišćenje novoizgrađenog objekta bez upotrebne dozvole, ako u roku od 90 dana od formiranja komisije za tehnički pregled nadležna služba nije izdala upotrebnu dozvolu niti je rešenjem odbila njeno izdavanje.

Postoji i mogućnost da opština prikupi dokumentaciju neophodnu za legalizaciju, koju će vlasnik objekta moći da plati na rate u roku od dve do četiri godine.

Novina je i da će opštinska administracija ubuduće imati pravo da od investitora samo jednom zatraži dopunu dokumentacije za izdavanje građevinske dozvole, dok će javna preduzeća imati mesec dana na raspolaganju za davanje saglasnosti.

I u izmenjenom zakonu ostaje odredba o konverziji prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine, uz nadoknadu, koju će plaćati vlasnici preduzeća kupljenih kroz privatizaciju ili stečaj.

U slučaju konverzija uz naknadu, vrednost zemjišta utvrđivaće se na osnovu uredbe Vlade ili na osnovu akata lokalne samouprave, preko urbanističkih zona.

Predviđeno je da se naknada za prenamenu zemljišta neće plaćati ako je prenamena poljoprivrednog u građevinsko zemljište obavljena do 15. jula 1992. godine.

Omogućno je da svi vlasnici građevinskog zemljišta u javnoj svojini, a ne samo jedinice lokalne samouprave, raspolažu građevinskim zemljištem, što znači da će i država preko
Republičke direkcije za imovinu moći da otuđi ili da u zakup građevinsko zemljište, što do sada nije bio slučaj.

Porez na imovinu ne može biti veći od 60% u odnosu na 2010. godinu

Usvojene izmene poreskih zakona

Skupština Srbije usvojila je danas izmene Zakona o porezu na imovinu i na upotrebu, držanje i nošenje dobara, kojima je utvrđeno da porez na imovinu ne može biti veći od 60% u odnosu na poresku obavezu iz 2010, kao i da se teretna vozila mase manje od 3, 5 tona ne oporezuju.

Izmenama zakona o porezu na imovinu predviđeno je i da zakupci građevinskog zemljišta u javnoj svojini i poljoprivrednog u državnoj svojini neće plaćati porez na imovinu za plac do deset ari.

Neće se plaćati ni porez na imovinu na zemljište ispod zgrade, kako bi se izbeglo dvostruko oporezivanje.

Površine veće od 10 ari oporezivaće se, ali se porez neće plaćati na ukupnu površinu već se površina od deset ari izuzima od oporezivanja.

Novine u oporezivanju zemljišta primenjivaće se retroaktivno, od 1. januara 2011. godine.

Lokalne samouprave imaju mogućnost da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu zakona utvrde niže stope poreza za nepokretnosti na svojoj teritoriji.

Izmenama Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara predviđeno je da se ne oporezuju teretna vozila čija je masa manja od 3, 5 tona ne oporezuju, odnosno, neće više biti oporezivani kao luksuzna dobra.

SMS-om do pasoša i lične karte

Počinje probno zakazivanje termina u MUP-u

MUP Srbije danas počinje sa probnim testiranjem projekta zakazivanja termina za podnošenje zahteva za izdavanje lične karte i pasoša slanjem poruka s mobilnog telefona. U naredna dva meseca, dok traje testiranje, servis će moći da koriste građani sa prebivalištem na teritoriji Beograda i to, za sada, samo u Policijskoj stanici Savski venac.

Servis je dostupan korisnicima sve tri GSM mreže u Srbiji. U odnosu na cene osnovnih poruka sva tri operatera, bruto iznos za zakazivanje termina za jednu osobu iznosi od 70 do 80 dinara.

Kako je navedeno u jučerašnjem saopštenju MUP-a Srbije, po isteku ovog probnog testiranja i na osnovu rezultata, primedaba i sugestija građana, biće razmotrena mogućnost uvođenja ovog načina zakazivanja u ostalim policijskim stanicama u Beogradu, kao i u policijskim upravama u Srbiji.

– Servis je napravljen tako da vodi korisnika korak po korak kroz zakazivanje. Nudi više funkcionalnosti, a namenjen je zakazivanju termina do 14 dana unapred. Termin je moguće zakazati pojedinačno, ali i za celu porodicu. Parovima sa decom, naročito malom, ponuđena je mogućnost predaje zahteva u istim ili vezanim terminima. Takođe, moguće je promeniti ponuđeni termin i u tom slučaju servis će vratiti prvi slobodan termin u traženo vreme, tog ili sledećeg dana – rečeno je u MUP-u Srbije.

Detaljna objašnjenja građani mogu da nađu na internet adresi www.mup.gov.rs.

EU proteruje automobile na benzin i dizel gorivo

Do 2050. godine u upotrebi samo ekološka goriva

EU se sprema da u gradovima zabrani vožnju automobila na benzin i dizel gorivo i time sprovede svoj kontroverzni i prilično kritikovan plan u delo.

Evropska komisija je navela da se njen plan da za 40 godina izbaci “konvencionalna goriva” iz upotrebe i zameni ih “čistim” alternativama, kao što su vozila na struju ili vodonik, mora ostvariti kako bi se spasla planeta.

Zvaničnici iz Brisela planiraju da do 2030. godine u urbanim sredinama smanje za 50% upotrebu automobila na klasična goriva, da bi se do 2050. godine potpuno iz saobraćaja izbacili automobili na benzin i dizel gorivo.

Komesar EU za saobraćaj Sim Kalas objašnjava: “Široko rasprostranjeno verovanje da treba da smanjimo mobilnost kako bismo se izborili sa klimatskim promenama, jednostavno – nije tačno”.

On tvrdi da je potrebnim izmenama moguće povećati kopneni, železnički i avio saobraćaj, i u isto vreme smanjiti zagađenje. Kritičari ovog plana kažu, međutim, da Evropa može samo da mašta o ovome.