Arhiva ‘Vesti’

Porez na imovinu ne može biti veći od 60% u odnosu na 2010. godinu

Usvojene izmene poreskih zakona

Skupština Srbije usvojila je danas izmene Zakona o porezu na imovinu i na upotrebu, držanje i nošenje dobara, kojima je utvrđeno da porez na imovinu ne može biti veći od 60% u odnosu na poresku obavezu iz 2010, kao i da se teretna vozila mase manje od 3, 5 tona ne oporezuju.

Izmenama zakona o porezu na imovinu predviđeno je i da zakupci građevinskog zemljišta u javnoj svojini i poljoprivrednog u državnoj svojini neće plaćati porez na imovinu za plac do deset ari.

Neće se plaćati ni porez na imovinu na zemljište ispod zgrade, kako bi se izbeglo dvostruko oporezivanje.

Površine veće od 10 ari oporezivaće se, ali se porez neće plaćati na ukupnu površinu već se površina od deset ari izuzima od oporezivanja.

Novine u oporezivanju zemljišta primenjivaće se retroaktivno, od 1. januara 2011. godine.

Lokalne samouprave imaju mogućnost da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu zakona utvrde niže stope poreza za nepokretnosti na svojoj teritoriji.

Izmenama Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara predviđeno je da se ne oporezuju teretna vozila čija je masa manja od 3, 5 tona ne oporezuju, odnosno, neće više biti oporezivani kao luksuzna dobra.

SMS-om do pasoša i lične karte

Počinje probno zakazivanje termina u MUP-u

MUP Srbije danas počinje sa probnim testiranjem projekta zakazivanja termina za podnošenje zahteva za izdavanje lične karte i pasoša slanjem poruka s mobilnog telefona. U naredna dva meseca, dok traje testiranje, servis će moći da koriste građani sa prebivalištem na teritoriji Beograda i to, za sada, samo u Policijskoj stanici Savski venac.

Servis je dostupan korisnicima sve tri GSM mreže u Srbiji. U odnosu na cene osnovnih poruka sva tri operatera, bruto iznos za zakazivanje termina za jednu osobu iznosi od 70 do 80 dinara.

Kako je navedeno u jučerašnjem saopštenju MUP-a Srbije, po isteku ovog probnog testiranja i na osnovu rezultata, primedaba i sugestija građana, biće razmotrena mogućnost uvođenja ovog načina zakazivanja u ostalim policijskim stanicama u Beogradu, kao i u policijskim upravama u Srbiji.

– Servis je napravljen tako da vodi korisnika korak po korak kroz zakazivanje. Nudi više funkcionalnosti, a namenjen je zakazivanju termina do 14 dana unapred. Termin je moguće zakazati pojedinačno, ali i za celu porodicu. Parovima sa decom, naročito malom, ponuđena je mogućnost predaje zahteva u istim ili vezanim terminima. Takođe, moguće je promeniti ponuđeni termin i u tom slučaju servis će vratiti prvi slobodan termin u traženo vreme, tog ili sledećeg dana – rečeno je u MUP-u Srbije.

Detaljna objašnjenja građani mogu da nađu na internet adresi www.mup.gov.rs.

EU proteruje automobile na benzin i dizel gorivo

Do 2050. godine u upotrebi samo ekološka goriva

EU se sprema da u gradovima zabrani vožnju automobila na benzin i dizel gorivo i time sprovede svoj kontroverzni i prilično kritikovan plan u delo.

Evropska komisija je navela da se njen plan da za 40 godina izbaci “konvencionalna goriva” iz upotrebe i zameni ih “čistim” alternativama, kao što su vozila na struju ili vodonik, mora ostvariti kako bi se spasla planeta.

Zvaničnici iz Brisela planiraju da do 2030. godine u urbanim sredinama smanje za 50% upotrebu automobila na klasična goriva, da bi se do 2050. godine potpuno iz saobraćaja izbacili automobili na benzin i dizel gorivo.

Komesar EU za saobraćaj Sim Kalas objašnjava: “Široko rasprostranjeno verovanje da treba da smanjimo mobilnost kako bismo se izborili sa klimatskim promenama, jednostavno – nije tačno”.

On tvrdi da je potrebnim izmenama moguće povećati kopneni, železnički i avio saobraćaj, i u isto vreme smanjiti zagađenje. Kritičari ovog plana kažu, međutim, da Evropa može samo da mašta o ovome.

Neće biti odlaganja roka uvođenja HACCP standarda

Svi proizvođači i trgovci hranom do 11. juna ove godine moraju da uvedu standard bezbednosti HACCP, rečeno je danas u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Na sastanku Odbora za turizam i ugostiteljstvo PKS predstavnik Centra za ispitivanje namirnica Srbije Milan Simić je istakao da neće biti odlaganje roka uvođenja tog standarda, koji je predviđen Zakonom o bezbednosti hrane.

Prema njegovim rečima, svi veliki proizvođači i trgovci hranom u Srbiji već imaju uveden hasap standard, ali kod malih firmi taj standard manje primenjuje.

Simić je istakao da pored toga što je zakonska obaveza, primena HACCP standarda olakšava borbu sa konkurencijom i omogućava efikasniji sistem poslovanja.

– HACCP standard je dobra podloga za lakše uvođenje novih procesa i razvoj novih proizvoda, a omogućava i efikasniji sistem poslovanja, kao drugačije vrednovanje zaposlenih – kazao je on.

HACCP ne treba gledati kao zakonsku obavezu već da ste sve moguće preduzeli da ne bi došlo do lošeg proizvoda. Ovaj standard ima smisla samo ako se svi pridržavaju pravila, dodao je Simić.

“Dan otvorenih vrata za Belgiju”

Upoznavanje srpskih i belgijskih privrednika 12. aprila u Beogradu

Privredna komora Srbije organizuje “Dan otvorenih vrata za Belgiju”. Cilj ove akcije je upoznavanje mogućnosti i uslova poslovanja na tržištu Belgije, kao i informisanje zainteresovanih privrednika Srbije o pravcima razvoja belgijske privrede i mogućnostima za unapređenje ekonomskih odnosa Srbije i Belgije.

Prisutni će biti u mogućnosti da postave konkretna pitanja ekonomskom savetniku Ambasade Belgije, direktoru predstavništva PKS u Belgiji i predsedavajućem Belgijsko-srpske poslovne asocijacije o tekućim i budućim poslovnim aktivnostima na tržištu Belgije.

Otvorena vrata će se održati 12. aprila 2011. godine u 11 časova u Privrednoj komori Srbije, u Resavskoj 15.

Mala i srednja preduzeća pokreću privredu Srbije

Ako se uvaže i počnu rešavati problemi malih i srednjih preduzeća ona treba da postanu generator razvoja Srbije

Značaj malih i srednjih preduzeća za Evropsku uniju i zemlje članice konstantno raste, što je potvrđeno praktičnim politikama koje srprovode Evropska komisija i zemlje članice. Društveni značaj MSP se ogleda u tome što predstavljaju okosnicu zaposlenosti, kreiranja novih radnih mesta i ključnog igrača u kreiranju i održavanja blagostanja i regionalnih zajednica. Dakle, blagostanje malih i srednjih preduzeća predstavlja ključni element za budući rast ekonomije EU ali i za kreiranje takozvane ekonomije zasnovane na znanju. U Evropi mala i srednja preduzeća čine 99,8 odsto ukupnog broja firmi, zapošljavaju 67,1 odsto radnika u privatnom sektoru, a Evropska investiciona banka će u ovoj godini MSP finansirati sa 30 milijardi evra. Ovo je između ostalog istaknuto prilikom otvaranja panel diskusije Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije koja je održana u beogradskom hotelu ,,Palas”. Predsednik Unije tesktilaca Srbije Milan Knežević je naglasio da se problemi ovih firmi nisu dovoljno čuli ili prihvatili za rešavanje u Vladi Srbije. Za brži stvarni izlazak iz krize nijedno rešenje neće biti prihvatljivo ukoliko ne bude sadržavalo rešavanje krize u ovim firmama koje čine okosnicu privrede Srbije, naglasio Knežević.
Učestvujući u panel raspravi predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin je naglasio da i Evropska povelja o malim i srednjim preduzećima počiva na 10 principa koji se popularno nazivaju ,,10 zapovesti za razvoj MSP”. On je posebno istakao da poslovna zajednica preduzetnika i MSP u Srbiji čini preko 99 odsto svih privrednih subjekata, zatim da u ovom sektoru radi oko dve trećine ukupnog broja zaposlenih, da on donosi dve trećine ukupnog prometa u privredi i da učestvuje u stvaranju oko 60 odsto bruto društvenog proizvoda Srbije. Dakle, MSP predstavljaju generator razvoja Srbije, rekao je on. Iako ima veliki značaj, ovaj deo privrede ima i puno problema koji se nerešavaju, već gomilaju, podvukao je Bugarin. On je ukazao na veliko prisustvo sive emisije i tokova novca u ovom delu privrede, zatim nelikvidnost jer se obaveze prema ovim preduzećima izmiruju tek za 120 do 180 dana iako PKS predlaže da to bude za 30 dana, zatim na neadekvatan poreski sisem i niz drugh manjkavosti koje stoje na putu boljeg poslovanja srpske privrede.
O značaju ovog sektora najbolje govore i činjenice da je u Srbiji približno 303.000 privrednih subjekata i da je među njima samo oko 1.800 srednjih preduzeća i mali broj velikih sistema. Pritom, od ostatka tog broja preko 95 odsto svih subjekata predstavljaju mikro preduzeća (do 10 zaposlenih). Ta grupa čini preko 270.000 privatnih preduzetnika i mikro privrednih društava.
Za rešavanje ovih ali i svih drugih problema u privredi Srbije nepostoje odgovarajuće institucije i problemi su sistemske prirode, naglašava profesor beogradskog Filozofskog fakutleta Miodrag Zec. Nikada ne rešavamo uzroke samo ublažavamo posledice, pa se problemi stalno gomilaju, kaže on. Prema mišljenju Vladimira Gligorova iz Beča, Srbiji su potrebne radilalne strukturne reforme dok je na niz propusta u kreiranju i sprovođenju ekonomskih reformi ukazao profesor Nebojša Katić iz Londona, ističući da će veliki broj problema ,,isplivati” tek posle izbora.

Link

Do 10. aprila formiranje tima za izradu zakona o imovini Vojvodine

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković najavio je 25. marta da će u naredne dve nedelje biti formiran stručni tim koji će intenzivno raditi na izradi zakona koji se tiču imovine i finansiranja Autonomne pokrajine Vojvodine, kao i lokalnih samouprava, saopšteno je na sajtu Vlade Srbije.

Cvetković je nakon sastanka sa predsednikom Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenadom Čankom istakao da će stručni tim, pored predstavnika republičke, činiti i predstavnici pokrajinske Vlade.

Predsednik Vlade je naglasio da je na sastanku, koji je bio sadržajan i konstruktivan, bilo reči o dinamici donošenja pomenutih zakona i dodao da je na sebe preuzeo formiranje stručnog tima u roku od dve nedelje.

– Postignut je dogovor o tome da saradnja na izradi zakonske regulative bude konstantna i da je to dokaz da i manje stranke, koje ne učestvuju u radu Vlade ali je podržavaju, mogu da ostvare svoje interese – rekao je on.

Čanak je naveo da je, pošto je rekonstrukcija Vlade okončana, vreme da se ponovo povede računa o tri važna zakona – o imovini AP Vojvodine, imovini lokalnih samouprava i o finansiranju Vojvodine.

On je ukazao na to da će LSV učestvovati u pripremi tih zakona koji su, prema njegovoj oceni, dobri za Vojvodinu i evropsku budućnost Srbije.

Za prekograničnu saradnju sa Rumunijom 15,3 mil EUR IPA fondova

Kancelarija za evropske integracije Srbije i rumunsko Ministarstvo regionalnog razvoja i turizma objavili su 25. marta drugi poziv za predloge projekata iz evropskih pretpristupnih fondova u vrednosti od 15,3 mil EUR.

Evropsko finansiranje je u okviru programa IPA za prekograničnu saradnju Srbije i Rumunije, koji je pokrenut 2003. godine.

Za finansijsku podršku mogu da konkurišu projekti u oblasti ekonomskog i socijalnog razvoja, zaštite životne sredine i pripreme za vanredne situacije.

EU pomaže projekte prekogranične saradnje za koje je potrebno od 30.000 EUR do maksimalno 2 mil EUR, od čega 85% može da bude iz IPA fondova, a 15% su dotacije korisnika programa.

Rok za predlaganje projekata je 27. jun 2011.

NIS daje 82 miliona dinara za šest gradova Vojvodine

Kravčenko i Pajtić potpisali sporazum o socijalno-ekonomskoj saradnji

Vlada Vojvodine postigla je sporazum sa “Naftnom industrijom Srbije” (NIS), po kome će naftna kompanija usmeriti više od 82 miliona dinara u šest gradova i opština u Vojvodini gde postoje postrojenja NIS-a.

– NIS će ova sredstva usmeriti u oblasti obrazovanja, zdravstva, kulture, privrede, sporta – u sve one prioritetne ciljeve koje su definisale lokalne samouprave, odnosno, usmeriće sredstva tamo gde ljudu koji žive u tim sredinama doživljavaju određene probleme. U tom smislu, NIS pokazuje socijalnu odgovornost kakvu retko koja strana kompanija pokazuje, izjavio je predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajtić nakon potpisivanja Sporazuma o socio-ekonomskoj saradnji sa generalnim direktorom NIS-a dr Kirilom Kravčenkom.

“Naftna industrija Srbije” i Vlada Vojvodine juče su potpisale, treću godinu zaredom, sporazum čiji je cilj dugoročna saradnja, bazirana na kreiranju organizacionih, ekonomskih i pravnih uslova za rad i razvoj kompanije, ali i za razvoj lokalnih zajednica u Vojvodini. Osim ovog, baznog sporazuma, u Vladi Vojvodine NIS je potpisao i dopunske sporazume sa šest lokalnih samouprava u Vojvodini: Novim Sadom, Kikindom, Zrenjaninom, Pančevom, Kanjižom i Novim Bečejom.

– U prošloj godini, u “Naftnoj industriji Srbije” ostvarili smo dobre rezultate , što govori da smo na dobrom putu. Povećali smo iznos poreza koji uplaćujemo u budžet, povećali smo investicije, povećali nivo naše socijalne odgovornosti. NIS ima izuzetnu saradnju sa Vladom Vojvodine koja se svake godine unapređuje i predstavlja dobar primer saradnje državnog organa i privredne organizacije – rekao je generalni direktor ove kompanije dr Kiril Kravčenko.

Za razvojne projekte u Vojvodini obezbeđeno 55 mil EUR

Razvojna banka Vojvodine i Fond za razvoj Vojvodine potpisali su juče ugovor o pokretanju četiri nove kreditne linije, čija je ukupna vrednost 5,3 milijardi dinara. Sredstva za pokretanje ovih kreditnih linija obezbeđena su objedinjavanjem potencijala fonda i banke.

Potpisivanju ugovora prisustvovao je predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajtić, koji je naglasio da ovaj dokumet potvrđuje značaj formiranja Razvojne banke Vojvodine.

– Danas usmeravamo 55 mil EUR u razvojne projekte u Pokrajini koji će donositi hiljade novih radnih mesta, kao i u projekte izvoznog karaktera koji će povećati naš platni bilans u odnosu na inostranstvo. Takođe, podržavamo i programe koji obezbeđuju nove skladišne kapacitete, što će omogućiti da naši poljoprivrednici bolje, ekonomičnije i efikasnije posluju i da bolje privređuju. I što je veoma značjano ulažemo u projekete koji donose ukrupnjavanje poseda što opet sa sobom nosi efikasniju i racionalniju poljoprivrednu proizvodnju – rekao je predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajtić.

On je dodao da će sredstva na konkursu biti plasirana po kamatnim stopama od 6,8 do 7,8%, što je znatno niže u odnosu na kamate koje plasiraju komercijalne banke. Grejs period je godinu dana, a rok otplate kredita u zavisnosti od programa je 5 godina, za dugoročne kredite, odnosno 12 meseci za kratkoročni program, rekao je predsednik Pajtić dodavši da ovako povoljni uslovi trenutno ne postoje na našem tržištu.

Nadovezujući se na godinu dana ranije potpisani Sporazum o strateškom partnerstvu između banke i fonda, današnjim ugovorom su precizirane zajedničke aktivnosti potpisnika na realizaciji razvojnih programa i projekata na teritoriji Vojvodine radi podsticanja privrednog razvoja povećanja zaposlenosti, konkurentnosti i likvidnosti domaće privrede i povećanja izvoza.

Biljana Jovanović, predsednica Izvršnog odbora Razvojne banke Vojvodine, naglasila je da pokretanjem ovih kreditnih linija Banka započinje svoju razvojnu funkciju, dok je Snežana Repac, direktorka Fonda za razvoj Vojvodine naglasila je da su ove linije potpuno kompatibilne sa radom fonda, te da će njima biti obuhvaćen daleko širi krug korisnika.