Arhiva ‘Vesti’

Vojvodina popravlja loše privatizacije

Pajtić posetio preduzeće “Keramika Kanjiža Plus”

Predsednik Vlade AP Vojvodine, dr Bojan Pajtić i pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin posetili su preduzeće “Keramika Kanjiža Plus” gde su obišli proizvodne pogone i upoznali se sa proizvodnim procesom i asortimanom.

Fabrika “Keramika Kanjiža” proizvodi zidne i podne keramičke pločice i keramičku galanteriju za enterijere i eksterijere u građevinarstvu.

– Pokrajinska Vlada je u protekle dve godine najveće uspehe zabeležila u oblasti zapošljavanja – istakao je predsednik Vlade APV dr Bojan Pajtić i podsetio da je u Vojvodini zaposleno više od 30.000 ljudi, preko programa Sekretarijata za rad, novih tehnologija i Fonda za razvoj.

Ove godine Vlada pokreće još jednu važnu inicijativu podrške onim kompanijama koje su imale problema u procesu privatizacije, odnosno, onim kompanijama kojima je potreban dodatni podsticaj da bi razvijale svoje poslovanje. Kompanija “Keramika Kanjiža” je imala probleme u procesu privatizacije, međutim, ti problemi su, sa novim vlasnicima, veoma uspešno rešeni.

– Danas smo ovde kako bismo pomogli i podstakli ovo preduzeće koje zapošljava 250 ljudi i koje posluje izuzetno uspešno, da bi se, kroz program zapošljavanja, sagledale mogućnosti za poboljšanje proizvodnje i povećanje broja zaposlenih – istakao je Pajtić.

“Keramika Kanjiža” već tri godine za redom povećava proizvodnju – rekao je generalni direktor Đorđe Širadović.

Ovo preduzeće je, prema njegovim rečima, došlo do granice kada se radi tokom čitave sezone – od aprila do decembra – i to sa 100% kapaciteta. Tržište više nije ograničenje za ovo preduzeće, već kapaciteti. Roba, koja se ovde proizvodi je veoma tražena i konkurentna, o čemu svedoče i rezultati rada. Prošle godine postignuto je 30% izvoza od ukupnog prihoda koji iznosi 11 mil EUR. Ovo preduzeće u potpunosti pokriva svoje uvozne troškove izvozom.

Kako je istaknuto, proizvodi ove kompanije izvoze se na tržište bivše SFRJ, ali i na tržišta Jugoistočne i Zapadne Evrope, u Austriju, Norvešku, Grčku, Italiju, Rusiju, a bilo je čak izvoza i u Afriku.

SIEPA 13. maja objavljuje program za podsticanje izvoznika

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) najavila je da će sutra objaviti konkurs za dodelu sredstava za podsticaj izvoznika u ovoj godini, u ukupnoj vrednosti od 150 miliona dinara.

Direktor SIEPA Božidar Laganin rekao je novinarima da će ove godine Programom internacionalizacije preduzeća, čija je vrednost skorodvostruko veća nego prošle godine, prvi put biti podržano otvaranje predstavništava u inostranstvu, kao i programi udruženja kompanija.

Program pomoći izvoznicima će biti objavljen na sajtu SIEPA i u dnevnim listovima “Politika”, “Danas” i “Press”.

Tim programom je, prema rečima Laganina, predviđena pomoć izvoznicima prilikom sertifikacije, resertifikacije, dizajna proizvoda, izrade novog pakovanja, organizovanih nastupa na stranim tržištima, sajamskim nastupima, ali predviđena je i međunarodna pravna pomoć.

– Nadamo se da ćemo dobiti priliku da u prvom ovogodišnjem javnom pozivu, koji traje do 13. juna, dobijemo dovoljan broj prijava, kako bi u jednom mahu bio distribuiran ukupan ovogodišnji fond – rekao je direktor SIEPA.

Laganin je kazao da je u prethodnih pet godina u programu podsticaja izvozno orijentisanih preduzeća učestvovalo više od 1.360 kompanija.

Kao primer “uspešne priče” on je naveo kompaniju “Pertini” koja je usvojila znak C i zahvaljujući tom znaku obezbedila učešće na tržištu CEFTA i zemalja Evropske unije.

Uspešni primeri su i kompanija “Foodland” kojoj je dizajn za novo pakovanje sokova omogućio izvoz na zahtevna tržišta, i Trikotaža “Ivković” – rekao je direktor SIEPA.

On je istakao da je Srbija u 2010. godini imala jako dobar rast izvoza, od preko 24%, a da je u prvom kvartalu ove godine rast izvoza bio preko 33%.

– Istinski verujemo da će se i kroz ovaj program taj trend najmanje održati, a iskreno se nadam i popraviti – rekao je direktor SIEPA Božidar Laganin.

Vlada uvela mere za podsticanje zapošljavanja

Godinu dana bez poreza i doprinosa za novozaposlene

Poslodavci u Srbiji godinu dana neće plaćati poreze na zarade i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za novozaposlene mlađe od 30 i starije od 45 godina, odlučila je danas Vlada Srbije.

Za ostale novozaposlene poslodovac neće plaćati doprinose i 30% obračunatog poreza na zarade.

Premijer Mirko Cvetković je na konferenciji za novinare posle sednice Vlade rekao da je namera Vlade da novim merama smanji troškove privatnim poslodavcima, kako bi podstakla zapošljavanje.

Mere će važiti godinu dana, bilo da je novozaposleni sklopio ugovor o radnom mestu na određeno ili neodređeno vreme.

Nove olakšice za zapošljavanje moći će da koriste privatne firme ili one u kojima je 50 odsto privatnog kapitala i to samo za novozaposlene koji najamanje šest meseci pre zaposlenja nisu bili u radnom odnosu.

Gase se šalteri – Od oktobra elektronsko podnošenje poreskih prijava

Firme i preduzetnici u Srbiji od oktobra bi trebalo sve poreske prijave da predaju elektronski. Procene govore da bi samo elektronskom poreskom prijavom privreda mogla da uštedi 600 mil EUR godišnje. Da bi zaboravili na papire i šaltere firme moraju, međutim, da poseduju elektronski sertifikat. Njih izdaju Ministarstvo unutrašnjih poslova, “Pošte Srbije” i Privredna komora Srbije, ali je broj preduzeća koja su ih pribavila – zanemarljiv.

– Mi smo za dve godine izdali oko 1.000 sertifikata i od toga su polovina firme, a polovina knjigovodstvene agencije – objašnjava Đuro Vojnović, direktor Sertifikacionog tela PKS.

– Kao i za sve u Srbiji i u slučaju elektronske prijave svi čekaju poslednji čas. Dobra stvar je što mislim da ćemo uspeti da pokrijemo sve knjigovodstvene agencije, kojih je 7.000 do 8.000 u zemlji i da će se tako rešiti problem.

Veliki poreski obveznici, oni sa obrtom većim od 20 miliona dinara, sa Poreskom upravom elektronski sarađuju više od godinu dana. Uskoro će tako poslovati i ostala preduzeća i preduzetnici.

APR objavljuje podatke iz finansijskih izveštaja za 2010.

Agencija za privredne registre (APR) saopštila je da će danas na svom sajtu početi da objavljuje individualne podatke iz finansijskih izveštaja preduzeća za 2010. godinu.

Precizniji podaci, kako je u APR rečeno agenciji Beta, biće dostupni krajem maja ili početkom juna i javnost će u naredne tri godine moći da ima uvid u njih.

Precizirano je da će finansijski izveštaji o poslovanju biti objavljeni za one kompanije koje su u potpunosti završile proces njihove registracije, dok su one koje taj proces nizu završile obaveštene o nedostacima u izveštajima koje tereba odkloniti i za njih će podaci biti objavljeni naknadno.

APR je na adrese 138.000 preduzeća poslao obaveštenje da je završio proceduru, odnosno da je njihov finansijski izveštaj za 2010. registrovan.

U APR su najavili da će nakon obrade finansijskih izveštaja početi da rade na izračunavanju pokazatelja o bonitetu firmi i utvrđivanju skoringa.

Srbi u parlamentu Mađarske od 2014.

Srbi u Mađarskoj, kao i predstavnici ostalih 13 nacionalnih manjina u toj zemlji, posle izbora 2014. godine, prvi put će imati svog predstavnika u mađarskom parlamentu, rekao je u petak u Novom Sadu mađarski predsednik Pal Šmit, tokom drugog dana zvanične posete Srbiji.

Pošto je ponovio obećanje dato dan ranije predsedniku Borisu Tadiću da će se Mađarska založiti za Srbiju i proces evrointegracija, Šmit je predsednike Vlade i Skupštine Vojvodine Bojana Pajtića i Šandora Egerešija obavestio da će svi projekti koje Mađarska bude pokrenula tokom predsedavanja EU, biti implementirani i na teritoriji Vojvodine.

– Za Vojvodinu je izuzetno važna podrška Mađarske u evropskim integracijama Srbije, jer oko 70 odsto Vojvođana želi da vidi Srbiju u EU – rekao je Pajtić.

On je dodao da je za Vojvodinu, pored saradnje sa Mađarskom u projektima koji će proisteći iz Dunavske strategije, izuzetno važno da u Srbiji bude usvojena i primenjena i Romska strategija, jer je to pitanje jedno od najvažnijih za obe zemlje.

Pajtić je posebno istakao da oko 300.000 pripadnika mađarske nacionalne zajednice u Vojvodini značajno učestvuje u političkom, ekonomskom i kulturnom životu.

“Tigar” raspisao “ekologičan” konkurs za arhitekte i dizajnere

Pirotska kompanija “Tigar” raspisala je konkurs za mlade arhitekte “Ekologičan dizajn” za izradu idejnog arhitektonskog rešenja sa elementima proizvoda od reciklirane gume ove kompanije.

Ideja konkursa je da se mladi dizajneri i arhitekte podstaknu na praktično ekološko razmišljanje prilikom osmišljavanja životnog prostora, bez obzira da li je u pitanju stambena, poslovna, javna ili zelena površina. Uslovi konkursa “Ekologičan dizajn”, koji kompanija “Tigar” sprovodi u saradnji sa magazinom “Kuća stil”, su da kandidati u originalnim i primenljivim rešenjima ne odstupaju od okoline i ne narušavaju postojeći izgled destinacije.

Idejna rešenja se dostavljaju u formatu 50×70 cm, isključivo putem E-mail adrese redakcija@kucastil.co.rs, sa naznakom za “Ekologičan dizajn”. Rok za dostavu radova je 30. jun 2011. godine.

Kompanija “Tigar”, koja u gumarskoj industriji ima tradiciju dužu više od sedam decenija, poslednjih godina posvećena je i izradi proizvoda od reciklirane gume, koji se ubrajaju u proizvode budućnosti, a imaju široku primenu u građevinarstvu, industriji i saobraćaju.

Podloge od reciklirane gume sprečavaju povrede prilikom pada i pružaju visok stepen bezbednosti i zaštite. Prednost ovih proizvoda je u reciklibilnosti – ne samo da dotrajaloj gumi daju novu upotrebnu vrednost, već se i sami mogu dalje reciklirati.

Većina opština neće primenjivati maksimalnu stopu poreza na imovinu

Građani Srbije će u maju početi da dobijaju rešenja za porez na imovinu po novom zakonu, a većina opština neće primenjivati maksimalnu stopu oporezivanja od 0,4 odsto.

Predsednik Stalne konferencije gradova Saša Paunović rekao je agenciji Beta da su preporučili opštinama i gradovima da razmotre mogućnost smanjenja maksimalne stope na porez na imovinu, ali da će svaka opština sama odlučiti koliku će stopu prepisati.

U Beogradu će se, prema najavama, primenjivati poreska stopa od 0,4 odsto. Većina vlasnika tako će platiti manje od 5.000 dinara godišnje. Svaki treći će izdvojiti od 5.000 do 10.000 dinara, dok će oko 13 odsto, prema procenama, platiti više od 10.000 dinara.

Novi Sad neće povećavati iznos poreza na imovinu u odnosu na prošlu godinu, rekao je Beti član Gradskog veća za finansije Živko Makarić, koji nije precizirao po kojoj će stopi imovina biti oporezovana.

Ni građani Kragujevca neće, prema najavi gradonačelnika tog grada Veroljuba Stevanovića, plaćati veći porez na imovinu. Prema informacijama iz kragujevačkog poreskog odeljenja, moguće je da stopa bude smanjena na 0,2, a o tome bi odluka trebalo da bude doneta do kraja maja.

Grad Niš će primenjivati stopu poreza na imovinu od 0,3 odsto, rekao je gradonačelnik Niša Miloš Simonović. U Sremskoj Mitrovici će se primenjivati, prema najavama iz lokalne samouprave, stopa poreza od najverovatnije 0,2 odsto. U Smederevu i Kraljevu će se primenjivati maksimalna stopa od 0,4 odsto, a mnogi gradovi još nisu odlučivali po kojoj će stopi oporezovati imovinu građana.

NIS će proizvoditi i – struju

Naftna industrija Srbije (NIS) planira da započne proizvodnju struje u okviru strategije svog razvoja do 2020. godine, izjavio je 6. maja generalni direktor Kiril Kravčenko.

On je novinarima kazao da je strategijom predviđeno da NIS ne bude samo naftna kompanija, već energetska koja će proširiti poslovanje i na petrohemijsku industriju, u saradnji sa pančevačkom “Petrohemijom”.

Kravčenko nije mogao da iznese detalje oko planova za proizvodnju struje, ali je kazao da bi NIS proizvodio struju u većim ili manjim postrojenjima, sagorevanjem prirodnog gasa.

Dodao je da će više informacija o tim poslovima biti poznato na jesen.

Prema strategiji razvoja NIS-a, proizvodnja gasa i struje planira se u saradnji sa “Srbijagasom”, “Elektroprivredom Srbije” i “Elektromrežom Srbije”.

Po Evropi uskoro bez zelenog kartona

Manji trošak za sve vozače

Od naredne godine moći ćemo kolima da putujemo u gotovo sve evropske zemlje bez zelenog kartona, što će vozačima doneti uštedu od 2.000 dinara godišnje. Umesto kartona, za putovanje će biti dovoljno da imate registracionu nalepnicu, koja se dobija uz nove tablice, odnosno prilikom svake registracije.

U Udruženju osiguravača Srbije objašnjavaju da Srbija ulazi u sistem zemalja u kojima je registarska oznaka dovoljan dokaz o postojanju osiguranja od autoodgovornosti.

– Samim tim obrazac zelene karte više nije potreban. U sistemu su 32 države, Srbija postaje 33. članica. Pored ovih zemalja, trenutno je na snazi i poseban sporazum sa Crnom Gorom o putovanju bez zelene karte, pa se nadamo da će i on ostati na snazi – kaže Vladan Manić, sekretar Udruženja osiguravača Srbije.

Savetnik u odboru za osiguranje Privredne komore Srbije Vladimir Đorđević potvrđuje za Press da će vozačima biti dovoljna samo nalepnica, koju će dobijati prilikom redovne registracije.

– Zeleni karton je, u stvari, samo potvrda o postojećem osiguranju. Sada vam to neće biti potrebno jer će dokaz o osiguranju biti registraciona nalepnica zalepljena na šoferšajbnu. Ova nalepnica važiće godinu dana do naredne registracije – navodi Đorđević.

Predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović kaže za Press da bi sada osiguravajuće kuće trebalo da smanje cene obaveznog osiguranja.

U Udruženju osiguravača, međutim, tvrde da cena osiguranja nije povezana sa ukidanjem zelenih kartona.