Arhiva ‘Vesti’

Prosečna neto zarada u aprilu 39.298 dinara

Prošecna neto zarada zaposlenih u Srbiji isplaćena u aprilu iznosila je 39.298 dinara, što je nominalno za 9,8% više nego u martu, a realno 8,6%, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Prosečna aprilska zarada s porezima i doprinosima iznosila je 54.532 dinara i nominalno je za 9,9% veća nego prethodnog meseca, a realno za 8,7 odsto.

Rast zarada, kako je ukazao Zavod, posledica je “dinamike isplate”, jer su krajem aprila, zbog uskršnjih i prvomajskih praznika, zaposlenima prevremeno isplaćene plate.

U manjoj meri je na porast prosečnih zarada uticala i isplata regresa za godišnji odmor, kvartalnih bonusa i zaostalih zarada za prethodne mesece.

Prosečna zarada isplaćena u aprilu 2011. nominalno je za 12,4 odsto veća nego u istom mesecu prošle godine, a realno je manja za dva odsto. Prošecna zarada isplaćena za čeetiri meseca 2011. godine nominalno je veća za 10,8 odsto, a realno je manja za 2,1 odsto.

Počinje projekat “Pokreni biznis”

Pomoć novootvorenim firmama u pokretanju sopstvenog posla

Preduzeća – “Webinar”, “Ralf marketing” i “Promo team” pozvali su danas građane da se uključe u projekat “Pokreni biznis” koji će novootvorenim firmama u Srbiji pružati pomoć u pokretanju sopstvenog posla.

To je prvi projekat u Srbiji koji organizovano uključuje privatni sektor u stvaranje povoljnog poslovnog okruženja za nove firme, navedeno je u saopštenju.

Projekat omogućuje besplatan kurs preduzetništva za 10.000 građana uz pomoć softvera za učenje na daljinu i stručnu podršku Univerziteta Educons iz Novog Sada.

Ideja je da uz pomoć savremenih informacionih tehnologija besplatna edukacija bude dostupna svakom građaninu Srbije koji razmišlja o pokretanju sopstvenog posla.

– Kurs predstavlja preduzetnički algoritam čije celine prate faze iz preduzetničke prakse – rekao je prof. dr Nenad Penezić, glavni i odgovorni urednik sadržaja kursa i prorektor za nastavu i saradnju sa privredom Uneverziteta Educons iz Novog Sada.

On je objasnio da će građani koji razmišljaju o pokretanju sopstvenog posla na taj način moći da provere da li imaju kapaciteta da postanu preduzetnici, šta sve moraju da prođu, kako da registruju firmu, koje oporezivanje da odaberu i slično.

Nakon što prođu obuku, građani – budući preduzetnici mogu da provere vrednost poslovne ideje prijavljivanjem na konkurs za najbolje poslovne ideje koji je otvoren do 20. septembra. Nagradni fond u ovom trenutku je oko 40.000 EUR u formi robe i usluga.

Najbolju poslovnu ideju očekuje besplatno oglašavanje u vozilima javnog gradskog prevoza, koju će obezbediti marketinški partner projekta agencija “Masel” i oglašavanje na bilbordima koje će obezbediti “Bebler medija marketing”.

Pobednik dobija i besplatno školovanje na daljinu na smeru preduzetništvo Univerziteta Educons, a naoriginalnija poslovna ideja dobiće besplatnu PR kampanju od agencije “Ralf marketing”.

Najboljih 50 dobiće od firme “Solarius” besplatan knjigovodstveni softver uz pomoć kojeg će moći samostalno da vode knjige.

Pravo prijave na konkurs imaju i firme mlađe od godinu dana, a za njih “Pokreni biznis” u saradnji sa drugim privatnim firmama obezbeđuje popuste, donacije i druge vrste pogodnosti. Sve što je potrebno da urade jeste da posete www.pokrenibiznis.com i tamo će naći sve što im treba, navedeno je u saopštenju.

Kada su popusti i pogodnosti u pitanju, društvenu odgovornost prema početnicima pokazali su “Orion telekom” koji daje popust od 5 do 40%, “Bebler media” čak 40% za oglašavanje na bilbordima, 30% za izradu veb sajtova i za audio i video produkciju, Pro biznis centar novosadskim novootvorenim preduzećima pruža besplatne konsultacije vezane za proces.

– Cilj projekta nije samo da buduće preduzetnike edukacijom pripremimo za tržište, već da im po ulasku na tržište u prvih i najtežih godinu dana poslovanja u saradnji sa privatnim sektorom obezbedimo posebne tržišne uslove koje će im smanjiti troškove – rekla je Sandra Ivanišević, jedna o autora projekta i direktorka agencije “Ralf marketing”.

Usvojen Zakon o privrednim društvima i Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava

Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o provrednim društvima i Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava.

Zakon o privrednim društvima uređuje osnivanje i upravljanje privrednim društvima, kao i pravni položaj preduzetnika, a prema rečima predlagača, trebalo bi da olakša poslovanje firmi u Srbiji.

Ministar ekonomije Nebojša Ćirić je rekao da je to sistemski zakon koji treba da reši probleme koji su se pojavili u primeni prethodnog zakona, među kojima je i odnos većinskih i manjinskih akcionara u privrednim društvima.

Novim zakonom, kako je naveo predlagač, uvedena su rešenja koja pružaju veću zaštitu malim akcionarima.

Skupština je usvojila i Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava koje utvrđuje da se finansijsko restrukturiranje sprovodi dobrovoljno na osnovu pismene saglasnosti poverilaca i dužnika, uz učešće posrednika.

Finansijsko restrukturiranje se sprovodi radi ponovnog uređivanja dužničko-poverilačkih odnosa povodom duga, odnosno potraživanja kojim dužnik i poverilac slobodno raspolažu.

Utvrđeno je da se finansijsko restrukturiranje sprovodi najkasnije pre pokretanja stečajnog postupka.

Skupština je usvojila i Zakon o kontroli predmeta od dragocenih metala koji, prema rečima predlagača, treba da obezbedi da se predmeti od dragocenih materijala mogu staviti na tržište, odnosno u upotrebu samo ako su označeni na odgovarajući način, kao i da omogući dokazivanje usaglašenosti tih predmeta sa propisanim zahtevima.

Italijanski privrednici potpisali ugovor sa banatskim opštinama o zastupanju pred evropskim fondovima

Banatske opštine i preduzeće B.I.C d.o.o. čiji su osnivači pet italijanskih kompanija – članica Italijanske privredne komore iz Isernije (Isernia, Italia) potpisale su ugovor o zastupanju pred evropskim pretpristupnim i pristupnim fondovima. Uz podršku ovih kompanija, opštine će lakše dolaziti do bespovratnih finansijskih sredstava za razvoj lokalne infrastrukture.

Gradonačelnici i predsednici pet banatskih opština potpisali su u Beogradu ugovor o saradnji sa preduzećem B.I.C. d.o.o. (Building Investment Construction d.o.o.), čiji su osnivači kompanije članice Italijanske privredne komore iz Isernije (oblast u Italiji). Saradnja podrazumeva zastupanje opština pred evropskim fondovima radi dobijanja bespovratnih finansijskih sredstava za realizaciju infrastrukturnih projekata.

Ugovor su potpisali Elviro Ici, predsednik kompanije B.I.C. d.o.o., i predsednici opština Kikinda, Nova Crnja, Novi Kneževac, Senta i Kanjiža.

U skladu sa potrebama svake opštine, kompanija B.I.C. d.o.o. će konkurisati za projekte iz oblasti ekologije i životne sredine, obnovljivih izvora energije, javnih infrastrukturnih radova, poljoprivrede, turizma i usluga – za koje će novac biti obezbeđen iz pretpristupnih i pristupnih fondova Evropske unije.

Cilj ovakve saradnje je privredni i društveni razvoj lokalne zajednice kao i podsticanje održivog ekološkog razvoja i otvaranje novih radnih mesta.

„Evropski fondovi planiraju značajna finansijska sredstva upravo za balkanske zemlje, jer one imaju ili će uskoro steći status kandidata za članstvo u Evropskoj Uniji. Kompanija B.I.C. d.o.o. raspolaže iskustvom i tehničkim znanjem, i spremna je da uloži vlastite resurse u turistički, energetski i građevinski sektor na ovom tržištu“, kazao je Elviro Ici, predsednik kompanije B.I.C. d.o.o.

Kompanija B.I.C. d.o.o. je mreža preduzeća i stručnjaka koja pruža konsultantske usluge javnim, privatnim preduzećima i opštinama u svim fazama izrade projekta, od planiranja, preko izrade do učestvovanja na evropskim tenderima za dobijanje finansijskih sredstava.

Na taj način, preduzeće B.I.C. d.o.o. će promovisati ove banatske opštine kod stranih investitora i podsticati ih ih da svoj kapital ulažu u srpsku privredu.
U narednom periodu planirano je proširenje saradnje i sa ostalim opštinama u celoj Srbiji.

Preduzeće BUILDING INVESTMENT CONSTRUCTION (B.I.C.) d.o.o. sa sedištem u Beogradu okuplja pet građevinskih kompanija, članica Italijanske privredne komore iz oblasti Isernija, koje imaju višedecenijsko iskustvo u oblasti ekologije i životne sredine, obnovljivih izvora energije, javnih infrastrukturnih radova, poljoprivrede, turizma i usluga.

Preduzeće EMME C. Costruzioni srl je kompanija sa dvadesetogodišnjih iskustvom u građevinarstvu, kako u javnim, tako i u privatnim projektima. U poslednje vreme kompanija se specijalizovala za izgradnju fabrika iz obnovljivih izvora energije. Najznačajniji projekti: izgradnja i održavanje vetrogeneratora u italijanskim regijama Kaserta i Isernija, izgradnja deponije za čvrsti otpad u regiji Toskana.

Preduzeće Buono Antonio srl bavi se izgradnjom objekata, te restrukturiranjem i restauracijom kulturnih i ambijentalih dobara pod zaštitom. Najznačajniji projekti: Unapređenje i primena bezbednosnih mera protiv zemljotresa u školama, crkvama, javnim mestima u regiji Isernija

Preduzeće Società Cooperativa Edile Molisana a.r.l. se bavi izvođenjem javnih radova, izgradnjom puteva, ulica, mostova, hidraulike, vodovoda i kanalizacije, izgradnjom i održavanjem sanitarnih i sistema za preradu otpadnih voda. Najznačajniji projekti: Izgradnja, održavanje i proširenje vodovoda i kanalizacije u regiama Rima i Isernije.

Preduzeće B&B appalti je među vodećim građevinskim kompanijama u italijanskoj regiji Molise sa referencama u izgradnji velikih stambenih i poslovnih kompleksa. Najznačajniji projekti: Izgradnja rezidencijalnih i poslovnih kompleksa u Rimu i regiji Molise vrednih više od 20 miliona evra.

Preduzeće Macroazienda više od dvadeset godina pruža usluge iz oblasti unapređenja menadžmenta, finansijskog planiranja i organizacije u firmama, kao i iz oblasti dobijanja domaćih i međunarodnih sertifikata u proizvodnji. Sertifikat ISO 9001 za komunalne usluge, sertifikat ISO 14001 / EMAS za delatnosti sa uticajem na životnu sredinu, priprema za dobijanje sertifikata za usluge koje se tiču životne sredine.

Ministarstvo ekonomije objavilo konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za klastere i mala preduzeća

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije objavilo je danas javni poziv za bespovratna sredstva za podršku razvoju inovativnih klastera i podršku malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima (MSPP) za jačanje inovativnosti.

Ciljevi mera podrške razvoju inovativnih klastera su jačanje kapaciteta preduzeća za tehnološki razvoj i inovacije kroz partnerstvo među preduzećima i uspostavljanje strateškog partnerstva radi rasta specijalizacije.

Bespovratna sredstva treba da doprinesu i povećanju obima i vrednosti prometa preduzeća na domaćem i međunarodnom tržištu, kao i uspostavljanju saradnje sa klasterima u regionu i pripremi za zajedničke projekte.

Za novoosnovane inovativne klastere predviđena su bespovratna sredstva od 200.000 dinara do maksimalno dva miliona, a za postojeće klastere od minimalno milion do maksimalno deset miliona dinara.

Mere podrške MSPP za cilj imaju podršku razvoju inovacija, povezivanje MSPP sa naučnim institucijama i transfer znanja, povećanje vrednosti i obima prometa MSPP na tržištu i rast broja MSPP koja ulažu u inovativne aktivnosti.

Iznos bespovratne pomoći za MSPP, kako se navodi u javnom pozivu, ne može biti manji od 100.000 dinara ni veći od milion i po.

Za oba javna poziva važi da privredni subjekti koji se prijave mogu da ostvare pravo na sufinansiranje do 50 odsto troškova.

Mere podrške razvoju inovativnih klastera i MSPP za jačanje inovativnosti Ministarstvo sprovodi u saradnji sa Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj.

Krediti iz EIB kreću u julu 2011.

150 mil EUR za mala i srednja preduzeća u Srbiji

Ministar ekonomije Srbije Nebojša Ćirić izjavio je da bi za mesec i po moglo da počne odobravanje kredita iz 150 mil EUR vredne kreditne linije Evropske investicione banke (EIB) za mala i srednja preduzeća.

Ćirić je agenciji Beta nakon potpisivanja ugovora sa EIB kazao da je 80 mil EUR iz te apeks (Apex) kreditne linije namenjeno proizvođačima automobilskih delova.

– Krediti će biti dostupni i stranim i domaćim kompanijama koje su spremne da se uključe u lanac dobavljača, ne samo za “Fiat” već i za sve druge automobilske kompanije – kazao je on u telefonskoj izjavi iz Luksemburga.

Ćirić je precizirao da će se sredstva iz apeks kreditne linije EIB plasirati preko komercijalnih banka po izuzetno povoljnim uslovima i dodao da je kamata za Srbiju od tri do 3,5% godišnje, na šta još treba dodati marže banaka.

– Ministar ekonomije je kazao da je EIB, osim potpisanog kredita od 150 mil EUR, odobrila i dodatnih 100 mil EUR kroz takođe apeks kreditnu liniju za Srbiju. Potpisivanje tog ugovora se očekuje uskoro – kazao je Ćirić.

Kako je naglasio, u Luksemburgu je danas potpisan i ugovor o kreditu kojim će EIB sa 500 mil EUR finsirati fabriku “Fiat automobili Srbija”, zajedničku kompaniju italijanske kompanije “Fiat” i Srbije.

– To je važan impuls i znak da renomirana institucija kao što je EIB ima poverenja u Srbiju i vidi je kao dobru investicionu destinaciju, a sa naše strane pokazuje da se polako ali sigurno krećemo ka izvozno orijentisanoj ekonomiji – kazao je Ćirić.

Investicija “Fiat” u Srbiji, dodao je, biće 99% izvozno orijentisana, a novac EIB kojoj će biti na raspolaganju srpskoj privredi i komponentašima takođe će biti orijentisan ka izvozu.

– Ugovor o kreditu za “Fiat” dovoljno govori o ozbiljnosti projekta i najveći deo tog novca biće investiran ove i početkom sledeće godine u završetak celokupne investicije “Fiata” u Kragujevcu, koja bi trebalo da iznosi oko milijaru evra – kazao je srpski ministar ekonomije.

To pokazuje, istakao je, i da se projekat “Fiata” približava kraju i očekuje se da, prema najavama iz “Fiata”, novi model automobila u test fazi bude izbačen krajem 2011. godine.

Ćirić je precizirao da je za kredit EIB od 500 mil EUR namenjen fabrici “Fiat automobili Srbija” u Kragujevcu, država Srbija dala garancije na 200 mil EUR, a garancije na preostali deo dali su “Fiat” i italijanske agencije.

Đelić potpisao ugovor o kreditima za srpska preduzeća

Od “Apeksa 2” 150 mil EUR

Potpredsednik vlade za evropske integracije Božidar Đelić potpisao je danas u Luksemburgu sa čelnicima Evropske investicione banke (EIB), ugovor o “Apeks 2” kreditu čime će za srpska preduzeća za početak biti obezbeđeno 150 mil EUR kredita.

Potpredsednik Đelić je, zajedno sa guvernerom Narodne banke Srbije Dejanom Šoškićem, u ime Srbije potpisao dva ugovora sa potpredsednikom EIB Dariom Skanapjekom.

Prvi ugovor, u visini od 100 mil EUR, odnosi se na mala i srednja preduzeća, a drugi, u visini od 50 mil EUR, na srednja i velika preduzeća, saopštio je Kabinet potpredsednika vlade.

Reč je o prvom delu kredita EIB, u visini od ukupno 250 mil EUR, čiji će ostatak biti potpisan početkom 2012. godine.

Tim sredstvima planirana podrška izvoznicima, auto industriji i medijima.

VIP FOND: Investicije u poljoprivredu pokrajine vredne 2 mlrd EUR

Direktor Fonda za promociju investicija u Vojvodini (VIP fond) Branislav Bugarski izjavio je danas u Novom Sadu da u pokrajini posluje 45 stranih kompanija koje su u oblast agrobiznisa investirale oko 2 mlrd EUR.

Bugarski je na skupu “Potencijali za investiranje u agrobiznis sektor Vojvodine”, koji je održan u sklopu 78. Međunarodnog poljoprivrednog sajma, rekao da je u stranim agrobiznis kompanijama u Vojvodini trenutno zaposleno oko 12.000 ljudi.

– Naša želja je da iskoristimo prisustvo izlagača iz 60 zemalja i predstavimo im potencijale Vojvodine u agrobiznisu u celom sistemu proizvodnje – rekao je Bugarski.

Dodao je da VIP fond posebnu pažnju posvećuje poljoprivrednim preduzećima u Vojvodini u kojima je raskinut privatizacioni ugovor, kako bi se ona ponovo vratila na tržište i dobile novog vlasnika.

Generalni direktor fabrike “Japan Tobacco International” (JTI) u Senti Tamer Tecirlioglu ocenio je da Srbija i Vojvodina imaju potencijal za uzgajanje kvalitetnog duvana kao jednog od retkih poljoprivrednih proizvoda sa sigurnim tržištem u Srbiji i velikom izvoznom šansom Srbije.

– Ove godine JTI je u Srbiji ugovorio proizvodnju duvana na 1.700 hektara. Prošle godine JTI imala je izvoz duvana vredan oko 11 mil USD i izvoz cigareta od oko 8 mil USD – rekao je Tecirlioglu i dodao je da je za nastavak rasta proizvodnje i prerade duvana potrebna jasna podrška države.

Od kupovine Fabrike duvana Senta 2006. godine, kompanija JTI je uložila više od 100 mil USDu Srbiju i zapocela proizvodnju cigareta i izvoz u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Hrvatsku.

Uskoro mere za povećanje likvidnosti

Ograničen rok plaćanja preduzeća do 60 dana

Potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanović najavila je 15. maja da bi tokom maja trebalo da budu usvojene mere za povećanje likvidnosti preduzeća kroz ograničenje roka plaćanja obaveza do 60 dana, saopšteno je na sajtu Vlade.

Kalanović je u izjavi agenciji Tanjug naglasila da će država biti prva koja će tu meru ispoštovati i dodala da će, takođe, biti propisano i ograničenje roka međusobnih plaćanja preduzeća.

Trenutno se radi na utvrđivanju stvarnih dugova po raznim sektorima, ukazala je ona i navela da se utvrđuju dugovi državnih organa, lokalnih samouprava, javnih preduzeća, zaostala plaćanja prema fondovima, kao i potraživanja privrednika jednih prema drugima.

– Prvo što ćemo predložiti jeste da državni organi, ministarstva i one institucije koje naručuju iz republičkog budžeta robe i usluge imaju rok plaćanja od dva meseca i da se na njih primenjuju zakonske normative – istakla je Kalanović.

Ona je ocenila da se i Vlada i privrednici i sindikati i svi zaposleni slažu da su ključni problemi u ovom trenutku vezani za nelikvidnost, zaposlenost, a u jednoj meri i nepoštovanje finansijske discipline za određeni broj privrednih subjekata.

Izgradnja solarnog parka u Kanjiži

Pogledajte video snimak sa konferencije za štampu