Arhiva ‘Vesti’

„Hjundai” u Kanjiži gradi solarnu elektranu

Opština Kanjiža se priprema da prva u Vojvodini i među prvima u Srbiji dobije elektrane sa proizvodnjom ekološki čiste energije, jer pored planova za izgradnju vetro-parka za šta se već preduzeti konkretni koraci, sa potencijalnim ulagačima se vode pregovori o izgradnji solarnog parka, čija bi prva etapa mogla da se završi već do početka 2012. godine.

Predsednik kanjiške opštine Mihalja Njilaša izjavio je da je u planu izgradnja solarne energane ukupne snage od pet megavata, a da su investitori za ovo jedinstveno ulaganje Kanjižu odabrali zbog toga što u ovom području ima sunačanih dana odgovarajućeg intenziteta i trajanja. Pored proizvodnje solarne energije u Kanjiži se posle izgradnje solarnog parka predviđa i osnivanje edukativnog centra za obrazovanje stručnjaka ovog profila.

Prema rečima Njilaša za realizovanje ovakve investicije značajan problem predstavlja to što država ivestitoru garantuje povoljnu cenu samo ukoliko on prethodno investira i izgradi energanu.
– Pod takvim uslovima nije lako naći investitora, ali je naša lokalna samouprava inicirala pregovore sa južnokorejskom kompanijom „Hjundai Hevi Industris“, kao i mađarskom firmom „Asianet“ o tome da se na teritoriji naše opštine, na odgovarajućoj lokaciji uskoro izgradi solarni park sa po pet blokova od po jednog megavata, odnosno proizvodnjom od ukupno pet megavata električne energije – kaže Njilaš.
On napominje da južnokorejska kompanija „Hjundai Hevi Industris” i njen ovlašćeni partner za Srednju i Istočnu Evropu mađarska firma „Asianet”, izražavaju spremnost da mogu da prihvate i tako nepovoljnije uslove, da država investitoru povoljnu cenu struje garantuje tek posle izgradnje solarne energane. Njilaš precizira da je investicija za izgradnju solarne energane vredna 11 miliona evra. Za budući solarni park u toku je izbor najpovoljnije lokacije koja treba da bude u blizini veće trafo stanice, potrebna je površina zemljišta od 15 hektara.

Opština Kanjiža nastoji da povoljnu lokaicju obezebdi na zemljištu u vlasništvu lokalne samouprave, što bi predstavljalo pogodnost za opštinu.
M. Mitrović

Izvor: Dnevnik

E2 magazin od 1. jula – Energetska efikasnost u email sandučetu

Svim Internet korisnicima u Srbiji od 1. jula biće dostupan E2 magazin, prvi dvomesečni “on-line” magazin o energetskoj efikasnosti – jednostavnom prijavom na E2 newsletter na sajtu www.e2.rs.

E2 magazin je namenjen kako profesionalcima u sektoru građevinarstva, informacionih tehnologija i transporta tako i entuzijastima koji u svom poslu odnosno u svom domu nastoje da primenjuju principe energetske efikasnosti i tako ostvaruju uštede

Eksponencijalni rast Internet korisnika u svetu i kod nas kao i situacija u kojoj i do 90% budućih kupovina počinje pretraživanjem podataka za proizvodima i uslugama iz fotelje, doveli su do pojave novog načina deljenja informacija – bez trošenja novinskog papira i plaćanja poštarine.

Posetioci portala eKapija i svi čitaoci koji 1. jula pročitaju prvi broj E2 magazina i pronađu skriveni simbol “zelenu kućicu”, na nekoj od strana magazina, biće u prilici da osvoje vikend u etnoapartmanima “Zeleni čardaci” na Tari.

Izvor: eKapija

Poslovni susret u organizaciji Komore italijansko-srpskih privrednika

Nakon niza uspešno organizovanih poslovnih susreta krajem 2010. godine i početkom 2011. godine, Komora italijansko-srpskih privrednika nastavljajući saradnju sa Centrom za inostranstvo privrednih komora regije Veneto, organizuje još jednu poslovnu misiju privrednika od 11.09.2011. do 14.09.2011. god.

Inicijative ovog tipa predstavljaju izuzetnu priliku, kako za srpske tako i za italijanske privrednike, da u direktnom kontaktu razmene svoja iskustva i ostvare nove tipove saradnje.

Nakon interesovanja i odziva velikog broja srpskih preduzeća, čak 15 firmi iz regije Veneto (opis delatnosti i interesovanja – videti link) izrazilo je interesovanja za učešće na sledećoj misiji u mesecu septembru, u cilju susreta sa novim, potencijalnim srpskim partnerima.

Raspored poslovnih susreta koji će se održavati u sedištima srpskih preduzeca, biće naknadno preciziran i prosleđen zainteresovanim firmama.

Vaše prisustvo možete potvrditi do srede 06. jula na e-mail adresu office@camera-italo-serba.rs, kontakt osoba Mirjana Kojic.

Opštinama 80% prihoda od poreza na zarade

Usvojene izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava

U Skupštini su usvojene izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, koje su predložili Ujedinjeni regioni koje predvodi Mlađan Dinkić.

Izmene Zakona, pored ostalog predviđaju, da opštine i gradovi umesto dosadašnjih 40%, dobijaju 80% prihoda od poreza na zarade.

Predviđeno je i uvođenje takozvanog transfera solidarnosti, prema kojem Beograd više ne bi dobijao novac iz državnog budžeta već bi se on preusmeravao nerazvijenim opštinama.

Trijumfalan osmeh na licu Mlađana Dinkića govori za sebe. Lider Ujedinjenih regiona Srbije kaže da su danas pobedili građani, jer je skupština usvojila predlog te koalicije o izmenama zakona o finansiranju lokalnih samuouprava.

– Ovim dobijaju svi gradovi i opštine, svi gradovi imaće veće budžete već od 12 oktobra, ovo nije zakon koji stupa na snagu za 1000 godina. Budžeti će biti naročito veliki kada se primeni pun transfer koji vlada treba da daje po zakonu o budžetu – rekao je Dinkić.

Za izmene zakona nisu glasali poslanici opozicije, ali ga nisu podržali ni svi svi predstavnici vladajuće koalicije. Zakon je podržalo 108 , od 127 prisutnih poslanika. Iz opozicije upozoravaju da će njegovi efekti biti loši, jer država nema novca.

Dinkić je najavio i novu incijativu, za usvajanje Zakon o javnoj svojini i poručio da će ta stranka nastaviti da se bori da građani u buduće sami biraju gradonačelnike i predsednike opština.

“Čoka” ide na američke i ruske trpeze

U posrnuloj industriji mesa krenuće proizvodnja

Vlasnik Industrije mesa “Čoka” Branko Milošević demantuje tvrdnje da je rasprodata oprema fabrike i ne odustaje od pokretanja proizvodnje konzervi u pogonima nekada čuvene fabrike, čiju je imovinu kupio u stečaju posle propasti.

On je predočio potpisani ugovor o pokretanju prerade mesa i proizvodnji mesnih prerađevina u fabrici u Čoki s kompanijom “CoreBioID Inc” iz Vašingtona u SAD pod poznatim brendom “čoka”.

Milošević kaže da je s američkom firmom potpisan ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, koja se odnosi na pokretanje prerade mesa i proizvodnju mesnih prerađevina u fabrici koja se nalazi u Čoki. On dodaje da je poslovni interes američkog partnera da se dokaže na tržištu Srbije, da uloži deo svog kapitala u profitabilnu granu proizvodnje i da ostvari izvoz proizvoda na američko tržište.

– Osim proizvodnje mesnih konzervi za tržište u Americi, moja firma “Golija implex plus segond” ima potisan ugovor i o isporuci proizvoda s brendom “čoka” i na rusko tržište – dodaje Milošević.

– Namera nam je da se proizvodnja pokrene u najskorije vreme, a u prvoj fazi u fabrici će se zaposliti i oko 150 mesara. S američkim partnerom dogovorena je proizvodnja i tov 25.000 gusaka i gajenje povrtarskih kultura na više od 100 ha kao organski zdrave hrane koja će takođe namenjena američkom tržištu.

Demantujući tvrdnje da je rasprodao opremu fabrike, Milošević kaže da su pogoni u Čoki potpuno spremni i opremljeni neophodnim uređajima za proizvodnju konzervi i mesnih prerađevina, da fabrika poseduje potrebne sertifikate i da će to, čim se obave neophodni administrativni poslovi, uslediti.

– Bilo je više ometanja i sprečavanja započinjanja proizvodnje u Industriji mesa “Čoka” od raznih nalogodavaca, ali mislim da je ovoga puta i tome došao kraj. Interes i naših najvećih poverilaca, Poštanske štedionice i Razvojne banke Vojvodine, isti je kao i naš – da se pokrene proizvodnja. Čuveni čokanski brend, konzerve s etiketom “čoka”, pojaviće se na dva ogromna i zahtevna svetska tržišta, u Americi i Rusiji. To je izvanredna prilika da se nastavi i realizacija druge i treće faze revitalizacije čokanske mesne industrije da bi se obnovila proizvodnja svih nekadašnjih “Čokinih” proizvoda – naglašava Milošević.

Rad treba da počne i hladnjača u krugu IM “Čoka”, kapaciteta 5.500 tona. Po rečima Branka Miloševića, kapaciteti hladnjače će biti u funkciji javnog carinskog skladišta, što je bila i dok fabrika nije otišla u stečaj pre osam godina.

Besplatna obuka za početnike u biznisu

Regionalna razvojna agencija Bačka, u periodu od 20.06.-22.06.2011. godine, održaće desetu po redu Obuku za početnike u biznisu.

Obuke se izvode po metodologiji i uz finansijsku podršku Nacionalne agencije za regionalni razvoj.

Sadrže sledeće tematske module: osobine i motivi  preduzetnika; analiza i vrednovanje biznis ideja;  porezi i doprinosi;  pravni osnov poslovanja; privredni subjekti – pojam, dokumentacija, registracija; izvori finansiranja i institucije koje podržavaju MSPP u Srbiji; radionica za izradu poslovnog plana .

Nakon odslušane obuke polaznici dobijaju sertifikat koji je priznat od strane NSZ, Fonda za razvoj RS i ostalih državnih i pokrajinskih institucija koje finansijski i nefinansijski podržavaju MSPP i buduće preduzetnike.

Svi zainteresovani za obuke potrebno je da se jave putem e-maila: office@rda-backa.rs ili na telefon 063 1757781, najkasnije do četvrtka 16.06.2011. godine.

Đilas najavio izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave

Beograd će se odreći 10% poreza na zarade u korist nerazvijenih opština

Vladajuća koalicija staviće na prvu narednu vanrednu sednicu parlamenta predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, kojim će biti omogućeno da lokalne samouprave ostvare dvostruko veći prihod na ime poreza na zarade ostvarene na njihovoj teritoriji, najavio je danas zamenik predsednika Demokratske stranke Dragan Đilas.

Zakonom, koji su u skupštinsku proceduru uvrstili poslanici G17 plus u okviru kampanje za decentralizaciju Srbije, a koji će podržati i poslanici ostalih poslaničkih grupa vladajuće koalicije, predviđeno je, naime, da lokalnim vlastima, umesto dosadašnjih 40% od poreza na zarade, bude ostavljeno 80% prihoda ostvarenih po tom osnovu.

Đilas je rekao da će jedino Beograd zadržavati 70% od poreza na zarade, dok će preostalih 10% biti prosleđeno nerazvijenim opštinama, a takvo rešenje biće omogućeno amandmanom koji će predložiti poslanici DS.

– Mislim da je to normalno i pošteno, i način da pokažemo da nam je stalo ne samo do razvoja Beograda nego i do razvoja čitave Srbije – rekao je Đilas i precizirao da će, na taj način, nerazvijenim opštinama Beograd svake godine transferisati oko četiri milijarde dinara.

Za finansiranje sprovođenja ovog zakona će na godišnjem nivou biti neophodno više od 30 milijardi dinara, ali ta sredstva će biti obezbeđena tako da se ne remeti makroekonomska stabilnost i ne poveća budžetski deficit države.

Zakon će, kako je objasnio, početi da se primenjuje od 1. oktobra, što znači da će već u poslednjem kvartalu ove godine lokalne samouprave dobiti veće prihode, a procenat od poreza plate koji će Beograd dobiti u poslednja tri meseca ove godine tek će biti utvrdjen.

Vladajuća koalicija je, prema Đilasovim rečima, postigla i dogovor o tome da svi projekti od lokalnog značaja koji su trenutno u nadležnosti ministarstava od 1. januara budu dati lokalu, odnosno da ih realizuju lokalne samouprave

– Želimo da same lokalne vlasti sa novcem koji će dobiti procene šta je njima najvažnije i da sa tim izadju pred građane – kazao je Đilas.

Zamenik predsednika DS je dodao da je vladajuća koalicija razmatrala još četiri zakona koje su Ujedinjeni regioni Srbije promovisali u okviru kampanje za decentralizaciju zemlje.

Ne dizati porez na imovinu

Đilas je rekao da u vladajućoj koaliciji postoji i konsenzus da mora da se menja i Zakon o porezu na imovinu i onemogućilo da građani u narednoj godini budu dodatno opterećeni plaćajući taj porez.

Maloprodajni objekti nisu obavezni da uvode HACCP standard

Ministarstvo poljoprivrede i trgovine saopštilo je 6. juna da objekti za promet hrane na malo nisu obavezni da uvode Hasap standard (Program analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka – HACCP), već samo dobru distributivnu i higijensku praksu.

– Uprava za veterinu je donela Instrukciju o načinu i postupku sprovođenja službene kontrole u maloprodajnim objektima u kojima se rukuje sa hranom animalnog porekla na mestu prodaje krajnjem potrošaču – navedeno je u saopštenju.

Kontrola veterinarske inspekcije biće u skladu sa zahtevima navedenim u Instrukciji i kontrolnoj listi, koji će posebno naglašavati specifične vrste delatnosti, kapacitet i tržište na kojem se promet obavlja.

Takođe, veterinarska inspekcija će u toku službenih kontrola “upoznati subjekte u poslovanju sa hranom na koji način da sprovode samokontrole kako bi bili sigurni da je hrana koju stavljaju u promet bezbedna”.

Pri tome se neće donositi rešenja niti kaznene mere, već će se oni obučavati kako da posluju u skladu sa dobrom higijenskom i distributivnom praksom.

Pored instrukcije, urađena je i kontrolna lista za veterinarske inspektore u kojoj su taksativno pobrojani važni elementi koji su obavezni za proveru i koja će osigurati jednakost u radu veterinarskih inspektora na svim nivoima.
Ministarstvo poljoprivrede i trgovine saopštilo je 6. juna da objekti za promet hrane na malo nisu obavezni da uvode Hasap standard (Program analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka – HACCP), već samo dobru distributivnu i higijensku praksu.

– Uprava za veterinu je donela Instrukciju o načinu i postupku sprovođenja službene kontrole u maloprodajnim objektima u kojima se rukuje sa hranom animalnog porekla na mestu prodaje krajnjem potrošaču – navedeno je u saopštenju.

Kontrola veterinarske inspekcije biće u skladu sa zahtevima navedenim u Instrukciji i kontrolnoj listi, koji će posebno naglašavati specifične vrste delatnosti, kapacitet i tržište na kojem se promet obavlja.

Takođe, veterinarska inspekcija će u toku službenih kontrola “upoznati subjekte u poslovanju sa hranom na koji način da sprovode samokontrole kako bi bili sigurni da je hrana koju stavljaju u promet bezbedna”.

Pri tome se neće donositi rešenja niti kaznene mere, već će se oni obučavati kako da posluju u skladu sa dobrom higijenskom i distributivnom praksom.

Pored instrukcije, urađena je i kontrolna lista za veterinarske inspektore u kojoj su taksativno pobrojani važni elementi koji su obavezni za proveru i koja će osigurati jednakost u radu veterinarskih inspektora na svim nivoima.

Subvencionisani krediti za agrar sa kamatom od 8%

Potpisani ugovori sa šest banaka

Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović i predstavnici šest banaka potpisali su 6. juna u Vladi Srbije ugovore o subvencionisanju dela kamate za dinarske kredite namenjene finansiranju primarne poljoprivredne proizvodnje.

Krediti će biti odobravani na period do tri godine, sa efektivnom kamatnom stopom od osam odsto godišnje. Ugovore su potpisali Agrobanka, Credi Agricole banka, Hypo Alpe Adria, Komercijalna banka, Poštanska štedionica i Societe Generale banka.

Ministar Petrović je nakon potpisivanja kazao da će kredite moći da dobiju registrovana poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i mala privredna društva kao i da će iz budžeta za te namene biti izdvojeno oko 2,7 milijardi dinara.

Petović je precizirao da će mala poljoprivredna gazdinstva moći da dobiju zajam do pet miliona dinara dok će poljoprivredne zadruge za nabavku mehanizacije moći da dobiju tri puta veća sredstva, odnosno 15 miliona dinara.

Đelić najavio izmene Zakona o javnim nabavkama

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić najavio je 3. juna da će biti izmenjen Zakon o javnim nabavkama kako bi se unapredila ta oblast.

On je na prvom sastanku Srpskog parlamenta preduzeća kazao da će biti centralizovane javne nabavke za državu što će omogućiti privredi da se bolje pripremi za te poslove.

– To će omogućiti da država dobije bolji kvalitet i bolju cenu robe i usluga koje nabavlja – kazao je Đelić.

Prema njegovim rečima, ukoliko bude potrebno, biće donet i potpuno novi zakon o javnim nabavkama.

Đelić je najavio i da će biti usvojeni zakoni o javnoj svojini i o restituciji.

– Na nacrtima tih zakona se uveliko radi i oni će sigurno biti usvojeni – kazao je Đelić i dodao da će time biti unapređena pitanja vlasništva nad imovinom u Srbiji.

Potpredsednik Vlade Srbije je dodao i da je dinar u prvoj polovini prošle decenije bio precenjen, ali da je u tom periodu bilo važno da se održi stabilnost i ekonomski rast.

Đelić je naglasio da se sada došlo u situaciju da je kurs na tom nivou da postoje primedbe i kada dinar jača i kada slabi ili kad se kurs ne menja.

Prvi sastanak Srpskog parlamenta preduzeća održava se u Domu Narodne Skupštine Srbije. Okupio je 250 privrednika i preduzetnika koji razmatraju probleme sa kojima se srpska privreda susreće.

Članovi Srpskog parlamenta preduzeća na kraju skupa će usvojiti i Vladi Srbije dostaviti zaključke, predloge i preporuke, koji se odnose na kreiranje ekonomske politike i zakonski okvir za stavarnje boljeg ambijeta poslovanja.

Srpski parlament preduzeća organizuje Privredna komora Srbije (PKS) u saradnji sa Narodnom skupštinom Srbije.