Arhiva ‘Vesti’

Za poboljšanje energetske efikasnosti javnih objekata u Vojvodini 200 miliona dinara

Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine izdvojiće 200 miliona dinara za finansiranje projekata za poboljšanje energetske efikasnosti javnih objekata u toj pokrajini, a protokol o saradnji potpisali su pokrajinska sekretarka za energetiku i mineralne sirovine Nataša Bajić Pavićević i direktor Fonda Nebojša Malenković.

– Potpisivanje sporazuma je prvi korak u saradnji Sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine i Fonda za kapitalna ulaganja, kojim se predviđa da 2013. godina bude godina energetske efikasnosti – rekao je Nebojša Malenković.

On je napomenuo da će se kroz konkretna ulaganja i putem poziva, koji će biti upućen lokalnim samoupravama sa teritorije AP Vojvodine, omogući da se za objekte koji su u javnoj svojini konkuriše, da izradi projektno-tehnička dokumentacija koja će biti preduslov za podizanje nivoa energetske efikasnosti objekata u narednim godinama, kroz konkretne radove, kao i kroz projekte uštede u energiji.

Izvor: eKapija

SME WEEK 2012. “Zadržite fokus i planirajte buduće korake”

U okviru Evropske manifestacije SME WEEK 2012. – “Nedelja malih i srednjih preduzeća”, za privrednika iz Jagodine i okoline, biće održana konferencija na temu “Zadržite fokus i planirajte buduće korake”, u prostorijama “HillHotela”; 24.10.2012. (Sreda od 11:00 do 15:00h)

Na konferenciji će u okviru tri panel diskusije, biti razgovora na temu
I – “Strategija i strateško planiranje”, Rade Nikolić
II – “Definisanje plana prodaje”; Miodrag Kostić
III – “Sertifikacija sistema kvaliteta”; Igor Panin

Kroz diskusiju i analizu, pitanja i odgovore, sa privrednicima će biti definisane buduće perspektive, nove vrednosti i preporuke za dalji način poslovanja.

Agendu konferencije možete preuzeti OVDE.

Prezentaciju “Strategija i strateško planiranje”; Rade Nikolić, možete preuzeti OVDE.
Mesto održavanja, “HillHotel”, Stevana Ivanovića 3, 35000 Jagodina, Srbija.

Detalji

Internet za svakog preduzetnika!

Na inicijativu privrednog društva PanonNet doo pozivamo Vas da prisustvujete prezentaciji ponude usluga pomenutog privrednog društva koja će biti održana u sredu, 17. oktobra 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova, u prostorijama RPK Subotica, Senćanski put 15/II, 24000 Subotica.

Panonnet Wireless Internet Provider, osnovan je septembra 2004. godine sa ciljem da ponudi Wireless Internet servise kao i sve ostale usluge u oblasti računarskih komunikacija na teritoriji Subotice, Kanjiže i šire okoline.

Neprekidno ulaganje u infrastrukturu i rad na unapredjenju kvaliteta  usluga, visokoprofesionalni tim inženjera koji imaju višegodišnje iskustvo i bogato znanje iz ove oblasti, kao i briga o korisnicima karakterišu njihovo poslovanje.

Sa željom da se svim malim i srednjim privrednim društvima i preduzetnicima pomogne da što bolje i lakše savladaju korišćenje savremene internet tehnologije u svom poslovanju, i unaprede svoje postojeće kapacitete za elektronsku komunikaciju, sa Regionalnom privrednom komorom Subotica je dogovorena prezentacija pod naslovom:

Internet za svakog preduzetnika!

U sklopu prezentacije PanonNET doo je spreman da Vam ponudi novu uslugu 5 G  INTERNET, koja se zasniva na najnovijoj tehnologiji bežičnog internet povezivanja.

U promotivnom periodu svojim budućim korisnicima PanonNET doo je spreman da ponudi novu uslugu po vrlo povoljnim uslovima korištenja.  Pored izrazito konkurentnih cena i vrlo atraktivnih paketa usluga, korisnici koji sklope ugovor sa PanonNET doo o korištenju usluga, na period od 12 meseci, obezbeđuje se BESPLATNA oprema na korištenje, kao i besplatna montaža opreme usled postojanja tehničkih uslova.

Mesečni paketi su dostupni već od  800 din ( sa PDV-om )!

Svi korisnici Panon 5G internet paketa, u promotivnom periodu dobijaju gratis dva meseca na izabranom paketu!

Kompletan cenovnik i paketi su vam dostupni na stranici www.panonnet.net.

Uz minimalne dodatne troškove PanonNET doo je spreman pomoći u stvaranju tehničkih uslova – optičke vidljivosti.

Sa svojim stručnim timom a po potrebi posebnih zahteva korisnika PanonNET doo je spreman da reši i specifične probleme povezivanja korisnika.

Uručeni ugovori o podsticajnim sredstvima – 22 kompanije zapošljavaju 5.000 ljudi i investiraju 120 mil EUR

Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić uručio je danas ugovore o dodeli podsticajnih sredstava domaćim i stranim kompanijama koje u naredne tri godine planiraju da zaposle oko 5.000 radnika i investiraju 120 mil EUR u otvaranje fabrika širom Srbije.

Dinkić je rekao da je prioritet Vlade Srbije borba protiv nezaposlenosti i privlačenje investicija, a da su ugovori dodeljeni kompanijama iz Evrope, SAD i Kine, što pokazuje da je Srbija otvorena za investitore iz celog sveta.
Dinkić je precizirao da je od 22 kompanije, kojima su dodeljeni ugovori, 11 domaćih, koje će uglavnom investitrati u prehrambenu i laku industriju i 11 stranih, koje ulažu u auto i elektronsku industriju.

On je ukazao na to, da će ove godine iz budžeta za te podsticajne programe, biti izvdvojeno 6,5 milijardi dinara, a 2013, 8 milijardi, jer je to najefikasniji način da se ulože sredstva.

Ministar je naglasio da je pored italijanskog proizvođača obuće “Geox”, sa kojim je nedavno potpisan ugovor, drugi najveći investitor američka kompanija “Cooper Standard” koja će u Sremskoj Mitrovici, u proizvodnju auto delova, uložiti 20 mil EUR i zaposliti 500 radnika.

On je izrazio očekivanja da će to povući dolazak drugih američkih investitora iz oblasti autoindustrije.

Direktor SIEPA, Božidar Laganin rekao je da su za 22 kompanije dodelje subvencije od ukupno 32 mil EUR.

Podsticajna sredstva za kompanije kreću se od 4.000 do 10.000 EUR po radnom mestu, što zavisi od razvijenosti opštine i sektora u koji će se investirati.

Novac za zapošljavanje su dobili: “Gorenje aparati za domaćinstva” Valjevo (18,72 mil EUR/400), “Milšped” (2,26 mil EUR/200), “Lenada” Baljevac (2,54 mil EUR/143), “Fulgar East” Zrenjanin (3,3 mil EUR/60), “Proleter” Ivanjica (2,6 mil EUR/171), “Cooper Standard Balkan” (20,14 mil EUR/500), “Power Symbol Technology” Beograd (1 mil EUR/35), “Technic Development”/ Geox (15,18 mil EUR/1.250), “Agroplod” Prijepolje (800.000 EUR/50), “Aunde Srbija” Beograd (1,4 mil EUR/100), “Meggle Srbija” Kragujevac (1,5 mil EUR/50), “Plastika” Nova Varoš (1 mil EUR/85), “Jeanci konfekcija tekstil industrija i trgovina” Leskovac (6 mil EUR/760), “Dedro Pro” Čačak-“Nova Šumadija” Grocka (1,5 mil EUR/98), “Tajfun Ris” – “Tajfun Planina” Slovenija (6 mil EUR/85), “Seavus” (782.615 EUR/30), “Greenprode Investment Turska” (5,24 mil EUR/100), “TZR & Katarina” Mladenovac (1 mil EUR/56), “Eurogate Sportswear” – u osnivanju (4 mil EUR/600), Fabrika konditorskih proizvoda Paraćinka (1,1 mil EUR/70), “Elektrawinds NV”-“Energo Zelena” (15,5 mil EUR/72), “Alubond Europe” Banatski Karlovac (6,6mil EUR/64).

Izvor: eKapija

DAČIĆ: “Gorenje” seli polovinu proizvodnje u Srbiju

Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić izjavio je da slovenačka kompanija “Gorenje” planira da preseli proizvodnju iz nekih evropskih zemalja u Srbiju i da tu ostvaruje polovinu ukupne proizvodnje.

On je novinarima u Bajinoj Bašti rekao da je razgovarao sa predstavnicima kompanije “Gorenje” koja ima tri lokacije i 30% proizvodnje u Srbiji, a koja namerava da 50% proizvodnje ostvaruje u našoj zemlji, umesto u Švedskoj i nekim drugim evropskim državama.

– Sve to govori o interesovanju za našu zemlju i to je jedna velika nova šansa za Srbiju – poručio je Dačić.

Izvor: eKapija

Postupak povraćaja sredstava za registraciju motornih vozila u oktobru 2012. godine

Stupanjem na snagu 1. oktobra 2012. godine Zakona o izmenama Zakona o republičkim administrativnim taksama i odnosno 29. septembra 2012. godine Uredbe o izmenama uredbe o vrstama zagađivanja, kriterijumima za obračun naknade za zagađivanje životne sredine i obveznicama, visini i načinu obračuna plaćanja naknade, prestala je obaveza vlasnika motornih vozila za uplatu republičke administrativne takse, odnosno naknade za zagađivanje životne sredine, kod registracije motornih vozila.

Međutim, zbog neblagovremenog informisanja, određeni broj vlasnika vozila (i fizičkih i pravnih lica), počev od 1. oktobra 2012. godine izvršio je, greškom, uplate pomenutih javnih prihoda.

Kako bi se, na najracionalniji i najmanje opterećujući način po uplatioce, izvršio povraćaj pogrešno uplaćenih sredstava, potrebno je da se:

1) Zainteresovani vlasnici vozila za povraćaj sredstava, obrate teritorijalno nadležnoj jedinice Uprave za trezor koja će im obezbediti po dva primerka obrasca Zahteva za povraćaj više uplaćenih javnih prihoda za registraciju motornih vozila (u daljem tekstu: Zahtev), koji treba da se popuni i preda na šalteru. Zahtev se može preuzeti i sa sajta MFP;
2) Uz Zahtev, potrebno je da se podnese i original uplatnice kojom je izvršena pogrešna uplata;
3) Prilikom predaje zahteva, potrebno je da se pruži na uvid lična karta, ili pasoš, odakle se može iskontrolisati JMBG;

Uprava za trezor izvršiće povraćaj sredstava uplatom na tekući račun podnosioca zahteva.

Zahtevi se mogu podnositi u svim unutrašnjim jedinicama Uprave za trezor zaključno sa 15. oktobrom 2012.godine. Posle navedenog datuma, zahtevi za povraćaj se dostavljaju na uobičajen način nadležnoj Poreskoj upravi.

Zahtev za povraćaj više uplaćenih javnih prihoda za registraciju motornih vozila

MARKETING WORKSHOP – MARKETING RADIONICA

30. oktobar 2012. godine – 10,00 – 14,00 časova

Trgovinsko-industrijska komora Županije Čongrad i Regionalna privredna komora Subotica zajednički implementiraju projekat pod nazivom INTERNACIONALIZACIJA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA U PREKO-GRANIČNOJ REGIJI broj HUSRB/1002/211/094, sa skraćenim nazivom SMEINT, u okviru Programa preko-granične saradnje IPA Mađarska-Srbija.

Opšti cilj ovog projekta je razvoj srpskih i mađarskih preduzeća uključenih u projekat putem prenosa znanja i povećanja broja poslovnih kontakata. Projekat takođe ima za cilj prenošenje dobrih praksi (iskustava) i razvoj menadžerskih veština srpskih i mađarskih malih i srednjih preduzeća.

Naglašavamo da je ovo četvrti, u seriji od šest događaja, u okviru ovog projekta, i drugi od tri koja će se dešavati u Subotici.

Događaj Marketing Workshop – Marketing radionica će biti organizovan u Subotici, 30. oktobra 2012. godine sa početkom u 10,00 časova i trajanjem do 14,00 časova u prostorijama Regionalne privredne komore Subotica, Senćanski put 15, 24000 Subotica.

Detalji

Ukinute četiri takse za registraciju vozila

Ministarstvo finansija i privrede se, u ime Vlade Srbije, izvinjava građanima ukoliko su imali neprijatnosti prilikom registracije vozila, jer kasni primena odredaba zakona kojima su ukinute takse koje omogućavaju jeftiniju registraciju. Ministarstvo finansija i privrede, preko Uprave za trezor, svim građanima kojima su naplaćene ukinute takse, novac će vratiti, a instrukcija će biti postavljena na sajt Ministarstva finansija i privrede www.mfp.gov.rs , sutra tokom dana.

U subotu, 29. septembra, u Službenom glasniku objavljeno je 27 zakona, od kojih su neki stupili na snagu 1.oktobra, a neki će stupiti 8 dana po objavljivanju. Kako se trajno ukida 138 različitih taksi i nameta, u više različitih zakona, na republičkom i lokalnom nivou, do kašnjenja u primeni je došlo jer nisu sva ministarstva na vreme dostavila instrukcije šalterima na lokalu.

Danas su stupili na snagu zakoni kojima su ukinute takse kojima će biti omogućena jeftinija registracija automobila: zahtev za izdavanje saobraćajne dozvole, potvrde o privremenoj registraciji ili registracione nalepnice i odjavu vozila (690 dinara), za izdavanje saobraćajne dozvole i registracione nalepnice (770 dinara), kao i komunalna taksa o čijoj visini odluku donose lokalne samouprave, a koja je izmenama zakona ograničena na iznos do 2.000 dinara. Reč je o izmenama Zakona o republičkim i administrativnim taksama i Zakona o finansiranju lokalne samouprave.

Zakonom o javnim putevima, predviđeno je i ukidanje naknade za korišćenje puteva (690 dinara), a ta odredba će stupiti na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku. Ekološka nadoknada (500 dinara) je ranije ukinuta, na osnovu izmene Uredbe.

Iduće godine rast zaposlenosti?

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike započelo je izradu projekta zapošljavanja u Srbiji.

Realizaciju projekta koji treba da bude završen za 24 meseca pomogle su Francuska, Švedska i Rumunija sa 2 mil EUR.

Ministar rada Jovan Krkobabić veruje da će u bliskoj budućnosti u Srbiji biti rešeno pitanje velikog broja nezaposlenih kojih trenutno ima oko 700.000.

Krkobabić navodi da je vlada opredeljena do kraja godine zaustavi negativan trend i da u idućoj godini stvori više mogućnosti za zapošljavanje.

– Do kraja ove godine vlada se opredelila da zaustavi negativni trend nezaposlenosti i standarda i da dođemo na stabilnu nulu, a onda u idućoj godini očekujem da se pokrene izvestan broj projekta koji će pokrenuti zapošljavanje – rekao je Krkobabić.

Krkobabić je precizirao da će novo zapošljavanje obezbediti poslovi na koridorima 10 i 11, izgradnja obilaznice oko Beograda i izgradnja novog bloka u Termoelektrani “Nikola Tesla” u Obrenovcu.

U dogovoru smo sa Nemačkom o izgradnji hidroelektrane “Morava”, a imamo kineski projekat o izgradnji termoelektrane “Kostolac”, rekao je on i istakao da je “na pomolu je jedan veliki projekat”, koji je još na nivou ideje.

Precizirao je da se radi o izgradnja reverzibilne hidroelektrane na Dunavu, za koju su interesovanje pokazali Kinezi.

 

Izvor: eKapija

Cegeri se vraćaju u modu – Dokle je stigla borba reciklaže protiv stila “kupuj, bacaj, pa ponovo kupuj” u Srbiji?

Da li ste se ikada zapitali koliko otpada svakog dana “izađe” iz našeg stana ili kuće i gde on završi? Možda vam ta mala kesa koju svakog dana nehajno odnesete do kontejnera ne izgleda važno, ali svaka od njih zapravo predstavlja korak bliže pretvaranju naše zemlje u zemlju deponija.

Prosečno, svaki stanovnik Srbije dnevno “napravi” 0,76 kg otpada, što znači da četvoročlana porodica godišnje odbaci oko tonu. Ono što je, zapravo, najalarmantnije, jeste činjenica da se u Srbiji čak 80% tog otpada odlaže na deponije. Tako dolazimo do zabrinjavajućeg podatka da na našim đubrištima godišnje završi čak 1,6 miliona tona smeća. Najveći deo, čak polovina, jeste tzv. biorazgradivi otpad, a između 20-25% je ono što zovemo ambalažni (reciklabilni otpad), koji je moguće preraditi.

Reciklaža nije gnjavaža

Šta se nalazi u kantama za đubre, očekivano, zavisi i od toga da li porodica živi na selu ili u gradu. U seoskim i manje urbanizovanim sredinama generiše se manje ambalažnog otpada, ali je zato udeo baštenskog i biorazgradivog značajno veći, posebno u Vojvodini. U gradskim sredinama troši se mnogo više proizvoda široke potrošnje, pa i udeo ambalažnog otpada raste. To znači, na primer, da će naša porodica, ako živi u Nišu, imati 3 do 4 puta više otpada nego u Somboru.

U kompaniji “Sekopak”, vodećoj firmi u oblasti upravljanja ambalažnim otpadom u Srbiji, kazali su nam da je uopšte nije teško smanjiti količine otpada koje svako od nas “pravi”. Saveti su jednostavni: kupujmo samo proizvode koji su nam neophodni, izbegavajmo proizvode za jednokratnu upotrebu (vlažne maramice, papirne ili plastične čase, kuhinjski papirni ubrusi, papirne salvete…), nosimo svoju torbu u kupovinu, kupujmo sredstva za higijenu u pakovanjima koja mogu da se dopune. Osim toga, možemo da punimo baterije, kupujemo robu od recikliranog materijala, i još mnogo toga.

– Ako bi svi koristili svoje torbe za kupovinu umesto kesa, smanjili bismo količinu otpada na deponijama za čak 130.000 tona – kaže Rebeka Božović iz “Sekopaka”.

Dobrobiti smanjenja upotrebljenog materijala za pravljenje proizvoda ili ambalaže, njegove ponovne upotrebe ili recikliranja, su nemerljive, ne samo zbog korišćenja deponijskog prostora koji je odavno prenatrpan u Srbiji, već bi se uštedelo i na ekstrakciji novih sirovina i materijala. O uštedi energije da i ne govorimo.

Ranije u prošlosti, jednom kupljeni proizvodi bili su korišćeni sve dok ne postanu krajnje neupotrebljivi. Danas smo izgubili te navike. Kao krunski argument, najčešće kažemo: lakše nam je i praktičnije da koristimo jednokratne proizvode. Upravo protiv toga, trebalo bi se boriti.

– Zamislite kada bismo vodili računa o svakom bačenom predmetu, kada bismo odvoženje smeća plaćali po kilogramu, a ne po kvadratnom metru stana u kom živimo! Ili, zamislite koliko bi se komunalno preduzeće potrudilo da nas nauči kako da postupamo sa otpadom kada bi ono samo plaćalo za svaku tonu deponovanog otpada visoke naknade deponijama! – objašnjava naša sagovornica.

Potrebno je da se sve kockice slože, a igrača je mnogo – od industrije koja stavlja proizvode na tržište i koja treba da brine o tome da sa što manje količine ambalaže upakuje svoj proizvod, preko građana koji treba da razmišljaju o svakom bačenom predmetu (da li je mogao biti drugačije iskorišćen), ili komunalnog preduzeća koje treba da obezbedi odvojeno sakupljanje svega što može da se reciklira ili ponovo upotrebi kroz energiju. I na kraju, a možda i najvažnije, do države koja čitavom procesu mora da da kredibilitet kroz primenu zakona, odnosno nagrada i kazni za učesnike u lancu.

Cegeri su ponovo u modi

Međutim, uvek sve kreće od pojedinca, pa je tako i u ovom poslu. Potrebno je da svako od nas učini što je do njega. Ipak, građani Srbije i dalje se u nedovoljnoj meri odlučuju za ponovno korišćenje proizvoda. Ta osobina najčeće dolazi sa životnim stilom koji nameće potrošačko društvo – kupuj, koristi, bacaj, ponovo kupuj… katkad se stiče utisak da se ponašamo rasipnički, poput nemarnog bogataša, koji čašćava koga stigne. Osim toga, ovo je model koji i trgovci forsiraju.

– To je u potpunosti suprotno od onog šta odgovorno potrošačko društvo treba da znači. Najbogatije zemlje su ujedno i one koje najviše brinu o svim aspektima ušteda resursa na svakom mestu. Kod nas je još uvek preovlađujući pristup pomalo bahat i rasipnički, međutim za to su odgovorne i trgovine koje daju kupcima onoliko plastičnih kesa koliko im padne na pamet – kažu nam u Sekopaku.

– Za pohvalu je, recimo, akcija “dm lanca” gde više ne može da se dobije velika kesa besplatno, ali može da se kupi platnena torba. Ukoliko platite za torbu, možda će vam pasti na pamet i da ponesete svoju, zar ne?

U Srbiji je kao višekratna ambalaža najzastupljenija staklena ambalaža. Zimnice, slatka i džemova u stvari ne bi ni bilo da domaćice vredno ne čuvaju tegle od kupljenih proizvoda.

– To je za zajednicu dobro, iako nije za “Sekopak”, koji gradi komunalni sistem za razvrstavanje kućnog otpada, i ne može da dođe do stakla na ovaj način, jer ga domaćice na daju dovoljno. Zato stalno smišljamo nove načine skupljanje, recimo iz horeca sektora.

Ipak, najveći problem, kao što se i moglo pretpostaviti, i dalje predstavljaju kese i pet ambalaža. Kako je jeftina i dostupna, odnosimo se ka njoj kao prema odbačenom materijalu. Otuda i groblja flaša pored puteva i drveće okićeno “uspomenama” iz samoposluge.

– Ta slika mora da se promeni. Svaka ambalaža je ponovo iskoristiva kroz ponovnu upotrebu, reciklažu, energetsko iskorišćenje i na druge načine.

Šta imaju zajedno kamion i ženska tašna?

Kompanija “Sekopak” sarađuje sa više od 25 partnera u mestima koja ukupno pokrivaju više od dva miliona stanovnika. Iako sistem za razvrstavanje ambalaže nije dostupan baš svakom, on se svakog dana uvećava. “Sekokante”, “Sekokontejneri” i “Sekokese” postaju sve poznatije.

(“Freitag” torba od cirade)

– Iznenadili biste se kada biste znali da u Topoli postoji odvojeno sakupljanje PET-a, a u Jagodini, Leskovcu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Gornjem Milanovcu, Somboru, Subotici i drugim mestima se razvrstava gotovo sve – plastika, metal, staklo, drvo i staklo – ponosno ističu u “Sekopaku”.

Od recikliranog materijala danas se pravi skoro pa sve, i sve se može iskoristiti. Zemlje kao što su Belgija, Austrija, Češka, postižu stope reciklaže od preko 80%. Srbija se polako kreće njihovim stopama – sa 16%, koliko je država zacrtala kao cilj za 2012. godinu.

Na etiketi robe građani mogu pronaći podatke o tome koliko je, procentualno, zastupljeno recikliranog materijala u ambalaži ili proizvodu. U idealnoj situaciji građani treba da se opredeljuju za proizvode one firme koja nosi “zelenu tačku”, znak za koji ji govori o ome da je kompanija koja ga koriste i sistemu zbrinjavanja otpada, i da plaća za taj posao. “Sekopak” je generalni zastupnik “zelene tačke” za Srbiju.

Da reciklirano može biti i lepo, zanimljivo, čak i moderno, govori nam primer modne kuće “Freitag Peggy”, koja pravi torbe od starih kamionskih cerada. Svaka “Peggy” torba dolazi sa još jednom manjom, u koju možete da stavite telefon, ključeve, pasoš… Pre nekoliko dana lansirana je nova kolekcija – jesen 2012. Za ljubiteljke unikata, prava stvar – nikada nećete naći dve iste jer ne postoje ni dve iste cerade.

Izvor: eKapija