Arhiva ‘Vesti’

Vojvodina najavila pomoć investitorima u 2013.

Plaćaju zakup hale ili izradu projektne dokumentacije

Vojvođanski sekretar za privredu Miroslav Vasin izjavio je juče da će Vlada Vojvodine u 2013. godini finansijski pomoći investitore u Pokrajini, bez obzira da li počinju ulaganja od temelja (grinfild investicija) ili koriste postojeće objekte (braunfild investicija).

Vasin je rekao da će Pokrajina platiti zakup proizvodne hale na period od godinu dana svakom stranom investitoru koji bude uložio više od 3 mil EUR i zaposlio više od 100 radnika pri realizaciji braunfild investicija.

– Kod grinfild investicija, ako strani ulagač investira više od 3 mil EUR i zaposli više od stotinu radnika dobiće do 100.000 EUR pomoći od Vlade Vojvodine za izradu projektne dokumentacije – rekao je Vasin i dodao da su novine i otvaranje posebnog šaltera u zgradi Vlade Vojvodine za investitore i posebnog telefona.

Kako su najavili predstavnici Sekretarijata za privredu, Vlada Vojvodine će i u 2013. nastaviti da podstiče otvaranje novih radnih mesta u Pokrajini sa po 130.000 dinara, odnosno 1.300 EUR.

– Posebna mera biće kreditni aranžman Razvojne banke Vojvodine za podsticaj izvoza i pomoć malim i srednjim preduzećima koja se bave proizvodnjom – rekao je Vasin i najavio da će Vlada Vojvodine najverovatnije doneti odluku da subvencioniše kamate.

Izvor: eKapija

Dinkić: Revolucionarni zakoni uvode finansijski red u državi

Na sednici (16.11.2012.) Vlade Srbije usvojeno je 9 zakona, kojima se zaokružuje plan fiskalne konsolidacije Republike Srbije. „Usvojeni zakoni uvode finansijsku disciplinu u državi, povećavaju likvidnost u privredi i smanjuju troškove“, istakao je ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.

Prema njegovim rečima, jedan od najvažnijih zakona je zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama. Dinkić je naveo da je „reč o revolucionarnom zakonu koji će biti prava šok terapija za naš finansijski i privredni sistem“. On je naveo da zakon uvodi prekršajne kazne za odgovorne i državne rukovodioce, ako prekrše zakon. On je ukazao da je država do sada bila najveći generator nelikvidnosti, i da se ovim zakonom uvodi disciplina u sistemu plaćanja. Prekršajne kazne kretaće se od 5000 do 150 000 dinara.

Vlada Srbije je usvojila i zakon o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga, kojim će biti omogućen otpis duga pod određenim uslovima. Ministar Dinkić je podsetio da su, prema podacima Poreske uprave, ukupna dugovanja po različitim poreskim oblicima, 967 milijardi dinara, od čega je 340 milijardi na ime glavnice, a 627 milijardi dinara su kamate. On je rekao da aktivne kompanije, zaključno sa 31. oktobrom 2012. duguju 483 milijarde dinara, od čega 180 milijardi ide na glavnice, a 303 milijarde dinara za kamate. „Zahvaljujući ovom zakonu, povećaće se prilivi u budžet. Recimo, ukoliko se naplati samo 10 odsto dugovanja, to je blizu 18 milijardi dinara“, istakao je Dinkić.

Jedan od važnijih zakona koji je danas usvojen, je i zakon o deviznom poslovanju, koji će omogućiti plaćanja prema inostranstvu, ne samo preko banaka, već i preko Pay pall-a.

Rasterećenje zanatlija, nakon ukidanja fiskalnih kasa, dodatno je omogućeno i zakonom o autorskim i srodnim pravima i potpunim ukidanjem muzičkog dinara za zanatlije. „Svi preduzetnici paušalci koji su oslobođeni držanja fiskalnih kasa, biće oslobođeni i plaćanja muzičkog dinara“, rekao je Dinkić. Što se tiče ugostiteljskih objekata, muzički dinar će biti smanjen, ali u zavisnosti od kvadrature i geografskog položaja objekta. „Tako naprimer, za objekat do 50 metara kvadratnih, naknada za muzički dinar će biti u visini jedne dvanaestine od minimalne zarade u Srbiji“, rekao je Dinkić.

Vlada Srbije usvojila je i 3 zakona iz oblasti zdravstva, koji predviđaju uvođenje značajnih reformi u ovom sektoru. Država će, na taj način, preuzeti 13 milijardi duga bolnica prema veledrogrijama i pretvoriće ga u javni dug. Ministar je najavio i da će od 31. marta naredne godine biti uvedena centralizovana nabavka lekova u zdravstvu, koja će omogućiti da se smanji korupcija i troškovi za državu. On je podsetio da će, tim zakonom, Fondu za zdravstveno osiguranje biti skraćeni rokovi plaćanja lekova izdatih na recept, sledeće godine sa 200 na 150 dana, 2014. godine na 120 dana i 2015. na 90 dana.

Na sednici je usvojen i zakon o akcizama i zakon o Fondu za razvoj. Kako je naglasio ministar, ovaj set zakona trebalo bi sledeće nedelje da uđe u skupštinsku proceduru i bude usvojen zajedno sa zakonom o budžetu za 2013. godinu.

Link

Besplatni stručni informator u oblasti preduzetništva

 

Preduzetnički informator Okt/1-2012

 

Sadržaj Preduzetničkog informatora:
– Pravo i obaveza zaposlenog na prvi deo godišnjeg odmora za 2012. godinu
– Uredba o izmenama i dopunama uredbe o količini rashoda na koji se ne plaća akciza
– Izmene i dopune zakona o PDV
– Izmene i dopune zakona o porezu na dohodak građana

Preuzmite Informator sa sajta Vojvođanske fondacije za razvoj “Halo”

Međunarodni poslovni susret "Bridge2Balkan" u Inđiji

Privredna komora Srbije u saradnji sa Opštinom Inđija i Privrednom komorom Luksemburga uz podršku Evropske mreže preduzetništva Srbije, organizuje međunarodne poslovne susrete, Bridge2Balkan, koji će se održati u Inđiji,  29. novembra 2012. god.

Takođe, 30. novembra  će se održati poslovni susreti u okviru sajma ,,Biznis baza’’ u Beogradu, hala 1 Beogradskog sajma a u saradnji sa Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj.

Pozivamo Vas da učestvujete u međunarodnim poslovnim susretima koji se organizuju sa ciljem da se lakše i efikasnije ostvare direktni kontakti sa potencijalnim partnerima iz oblasti:

•         Građevinarstva
•         Drvne i
•         Metalske industrije
•         Energetike
•         Obnovljivih izvora energije
•         Reciklaže
•         Elektrotehnike
•         IT i td.

Registracija učesnika je on line ili popunjavanjem prijavnog formulara.
Više o tome pogledati na linku:

Na ovim međunarodnim susretima se očekuje se učešće firmi iz Bugarske, Rumunije, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Velike Evropske Regije, Italije i td.
Molimo Vas da o ovom događaju obavestite firme Vaše opštine.

Popunjen formular dostaviti najkasnije do 23. novembra 2012. god. na meil: olivera.kominac@pks.rs  ili na faks: 011/ 3248 060.

Za sve dodatne informacije, možete se obratiti Oliveri Kominac na tel. 011/ 33 00 959 ili na meil: olivera.kominac@pks.rs

Počeo referendum za samodoprinos

KANjIŽA: Referendum za uvođenje novog mesnog samodoprinosa na period od šest godina na području Mesne zajednice Kanjiža počeo je u subotu i trajaće do 25.novembra. Prema predloženom programu mesnog samodoprinosa za period od 1.januara 2013. do kraja 2018. godine očekuje se prikupljanje 250 miliona dinara.

Predsednica Saveta MZ Kanjiža Piroška Vadas Kavai ističe da zahvaljujući starijim generacijama i dosadašnjim zalaganjima građana, koji su odgovorno pristupali rešavanju problema komunalne infrastrukture, društvenog života, uređenju ulica i drugih javnih površina, kao i zaštite životne sredine. Ona naglašava da realizacija prethodnih programa samodoprinosa, tokom više decenija, doprinela je da Kanjiža bude privlačnije i atraktivnije mesto za stanovanje i život, ali ukazuje i da postoje još niz značajnih nerešenih problema koje treba rešavati u narednom periodu.

U realizaciji programa mesnog samodoprinosa koji ističe na kraju ove godine za šest godina zahvaljujući sredstvima samodoprinosa izgrađeni su mnogi objekti komunalne infrastrukture u Kanjiži i naselju Vojvoda Zimonjić. U Kanjiži je izgrađeno 13.480 metara kanalizacione mreže u vrednosti 112,5 miliona dinara. Izgradnju puteva i obnavljanje sistema za odvođenje atmosferskih voda, realizovan a je više nego u prethodnom programu. U odnosu na plan nisu uređene samo Dubrovačka i Podgorička ulica zbog manjeg ostvarenja samodoprinosa.
Novim programom preldoženo je da građani od plata, prihoda od samostalnih delatnosti i primanja po ugovoru o delu izdvajaju tri posto, a zemljoradnici da izdvajaju 50 kilograma pšenice po hektaru zemlje prve klase. Predlaže se da petina sredstva od samodoprinosa budu utrošena za zajedničke programe sa lokalnom samoupravom opštine Kanjiža za rekonstrukciju zgrade „Vigadoa„ u Narodnom parku i učešće u izgradnji bazena, kao i za proširenje kapaciteta prečistača otpadnih voda.

Od sredstava namenjenih za samostalne programe MZ Kanjiža polovina sredstava samodoprinosa predviđena je za razvoj i održavanje komunalne infrastrukture, pre svega za izgradnju, obnavljanje i održavanje puteva, izgradnju biciklističkih staza, izgradnju i održavanje trotoara, izgradnju i održavanje sistema za odvod atmosferskih voda, nastavak izgradnje kanalizacije iz Ulice Vuka Karadžića prema Vašarištu, izgradnja javnog toaleta u centru Kanjiže, kao i za uređenje i unapređenje javnih površina za odmor i rekreaciju.Za podršku društvenim delatnostima namenjeno je 15 odsto, za zaštitu životne sredine osam, podršku građanima u slučaju elementarnih nepogoda jedan i troškove funkcionisanja Mesne zajednice Kanjiža šest posto sredstava samodoprinosa.

Tekst: M. Mitrović

Do proleća zakoni o zanatstvu i zadrugama

Predlozi Zakona o zanatstvu i Zakona o zadrugama biće uobličeni do proleća naredne godine nakon čega će biti predati vladi i skupštini na usvajanje, najavio je danas ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić nakon sastanka sa predstavnicima Udruženja preduzetnka Srbije.

On je u Palati Srbija rekao da se na ovim zakonskim predlozima već odavno radi sa predstavnicima preduzetnika i zanatlija.

Dinkić je rekao da je na sastanku upoznao predstavnike preduzetnika kojih u Srbiji ima 300.000 sa namerama da u tekućem mesecu vlada i skupština usvoje tri važna zakona koji bi trebalo da dodatno poboljšaju uslove poslovanja preduzetnika i zanatlija.

Najvažniji je zakon o redovnosti plaćanja gde se uvodi obveza plaćanja privede u roku od 60 dana i obaveza države da privredi plaća u toku od 45 dana i postane generator finansijske discipline, dodao je on.

Ministar je istakao da su preduzetnici pozdravili predlog resornog ministarstva i vlade da se posebnim zakonom izvrši uslovni otpis zateznih kamata i odobri mirovanje poreskog duga za sve preduzetnike i mala i srednja preduzeća na period od dve godine.

“Na taj način podigle bi se blokade preduzetnicima koji imaju blokirane račune zbog neplaćenih poreskih dugovanja i svako bi dobio šansu da postane uredni poreski platiša tako što bi samo morao da uplati obaveze za novembar i decembar i od nove godine nastavi da redovno servisira obaveze”, objasnio je Dinkić.

Prema njegovim rečima, u finalnoj je fazi i zakon koji je usvojila prethodna vlada a sad se dorađuje, a to je Predlog izmena zakona o autorskim pravima kojim bi se trajno ukinuo “muzički dinar” za zanatlije i smanjio za ostale preduzetnike.

Ova tri zakonska predloga treba vlada da usvoji tokom ovog meseca i da ih, zajedno sa zakonom o budžetu, skupština usvoji početkom decembra, kazao je Dinkić.

Ministar je podsetio da je ukinuto 138 parafiskalnih nameta kao i fiskalne kase za zanatlije kao i da je donet zakon kojim će strogo biti kontrolisana crna ekonomija i sprečena nelojalna konkurencija jer će od nove godine Poreska uprava kontrolisati poslovanje neregistrovanih firmi, što je do sada bilo u nadležnosti tržišne inspekcije i bilo neefikasno.

Predstavnici preduzetnika i zanatlija pozitivno su ocenili današnji sasatanak sa ministrom Dinkićem istakavši da su direktni razgovori najbolji put da se reše svi problemi i unaprede uslovi poslovanja.

Kako su naglasili, sve što je ranije dogovoreno i obećano to je i ostvareno.

Prvi sastanak je održan četvrti dan po formiranju vlade Srbije u avgustu mesecu, a novi je dogovoren za početak februara 2013.

Link

Zakon o rokovima plaćanja povećava likvidnost

Uprava za trezor će kontrolisati da li država poštuje propisane rokove plaćanja, a predvidjene su novčane kazne za odgovorne ministre, pokrajinske sekretare, gradonačelnike, predsednike opština i direktore javnih preduzeća, rekao je ministar Mladjan Dinkić u PKS na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o izmirenju novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama

Upravni odbor Privredne komore Srbije još početkom  2010. godine predložio je da se propišu rokovi izmirivanja novčanih obaveza prema privredi, za sve korisnike budžetskih sredstava i javna preduzeća, jer država i preduzeća u njenom vlasništvu, kao najveći  naručioci roba i usluga, ne smeju biti generator nelikvidnosti, podsetio je predsednik PKS Miloš Bugarin na javnoj raspravi o Nacrtu zakona, koji treba da reguliše disciplinu u finansijskim transakcijama izmedju privrede i države, kao i izmedju privrednih subjekata. Zakon treba da bude usvojen tokom novembra, sa početkom važenja od 31. marta 2013. godine. Javna rasprava, na kojoj je Nacrt zakona predstavio ministar Mladjan Dinkić, okupila je veliki broj privrednika, predstavnika realnog sektora i javnih preduzeća, koji su izneli brojne predloge i sugestije. Neke od njih su, po rečima ministra Dinkića, prihvaćene odmah, a o drugima će se razgovarti.

Otvarajući raspravu, predsednik PKS Miloš Bugarin podsetio je na vladinu uredbu iz oktobra 2011. godine, čiji efekti su praktično zanemarljivi. Od novog zakona, kojim je predvidjeno da rok za izmirivanje novčanih obaveza javnog sektora prema privrednim subjektima ne može biti duži od 45 dana, dok je opšti rok za izmirivanje obaveza 60 dana, očekuje se da se odrazi na povećanje likvidnosti privrede i omogući pravilno funkcionisanje tržišta, rekao je Bugarin. Istovremeno, uspostavljanje pravnog okvira za skraćivanje rokova plaćanja i za uvodjenje redovnosti u plaćanju novčanih obaveza, pozitivno će se odraziti i na privlačenje potencijalnih investitora.

Bugarin je istakao opravdanost ovakvog zakona, imajući u vidu opštu finansijsku nedisciplinu i činjenicu da je u Srbiji prosečan rok izmirivanja obaveza  više od 120 dana. Po mišljenju predsednika PKS, zakonom propisani najduži rokovi u izmirivanju obaveza izmedju privrednih subjekata su potrebni, ne da bi se ograničila sloboda ugovaranja, već da bi se sprečila zloupotreba slobode ugovaranja, koja je danas široko rasprostranjena. Kao pozitivne strane nacrta, Bugarin je istakao naglašenu odgovornost države i javnog sektora, kao i primenu hitnog postupka u sudovima kod nebglagovremenog izmirivanja obaveza, čime se štiti poverilac, a ne dužnik. Bugarin je takodje rekao da je za rešavanje problema opšte nelikvidnosti u privredi potrebno razmotriti ugovorne odnose zasnovane pre početka važenja zakona i preduzeti mere da javni sektor izmiri prethodno dospele obaveze prema privredi, čime bi se pokrenuo lanac razduživanja.

Predstavljajući Nacrt, ministar Mladjan Dinkić je naglasio da važenje zakona počinje  31. marta iduće godine kako bi se država i privreda pripremile za njegovu primenu. Prema Dinkićevim rečima, ovaj zakon treba da preokrene dosadašnju situaciju u kojoj je država bila generator nelikvidnosti. Zakon se neće primenjivati retroaktivno, rekao je Dinkić, mada privrednici već dve godine traže da se ograniče rokovi plaćanja i da se prekine lanac nelikvidnosti u privredi. On je naglasio da će se u slučaju kršenja propisanih rokova primenjivati zatezne kamate, Uprava za trezor  će kontrolisati da li država poštuje propisane rokove plaćanja, a predvidjene su novčane kazne za odgovorne ministre, pokrajinske sekretare, gradonačelnike, predsednike opština i direktore javnih preduzeća.

Dinkić je naveo i da postoje odredjeni izuzeci od propisanih rokova, koji se odnose na fond za zdravstvo (RFZO), poljoprivrednike i zemljoradničke zadruge, a  u slučaju da ugovorene obaveze izmedju privrednih subjekata zahtevaju isplatu u ratama rok za izmirenje obaveze je 90 dana u dve jednake rate, što će se pre svega odnositi na sektor trgovine. On je rekao i da su trgovinski lanci podeljeni oko odredbi ovog zakona i da se polovina izjasnila da može da ispoštuje ove rokove, a polovina je tražila dodatnu relaksaciju uslova. Minsitar je naglasio da neće biti “razblaživanja” ovog zakona i poručio trgovinskim lancima koji ne mogu da ispoštuju ovaj zakon da ustupe mesto na tržištu onima koji mogu.Ugovori izmedju privrednih subjekata koji bi predvidjali izmirivanje obaveza u roku dužem od onoga koji predvidja zakon,  smatraće se ništavnim. Dinkić je naglasio da je je ideja ovog zakona da se uvede ozbiljna disciplina u državi. Podsetivši da je država već preduzela neke mere za povećanje likvidnosti privrede kroz izmene zakona o PDV-u i subvencionisane kredite, on je najavio da će pored zakona o ograničavanju rokova plaćanja biti donet i set drugih mera, od kojih je sledeća donošenje zakona o instrumentima bezbednosti plaćanja.

Nacrt ovog zakona je u velikoj meri harmonizovan sa zakonodavstvom Evropske unije, rekla je Dragijana Radonjić Petrović iz Ministarstva finansija i privrede, i naglasila da se njime definišu rokovi, kamate, kaznene odredbe i nadzor. Po njenim rečima, propisane su kazne od 10 odsto od neizmirenog dela duga, ali ne manje od 100 000 dinara, koliko iznosi kazna i za odgovorno lice.

Podsećajući na činjenicu da se u Srbiji samo dva odsto dobijenih presuda sudski naplati, Rajko Latinović, direktor Imes PKB, podsetio je da su manji problem oni koji su zakasnili da plate, od onih koji nemaju nameru da izmir svoja dugovanja. Mihajlo Antonović, privrednik iz Negotina, predložio je da zakonodvac napravi razliku u visini kazne izmedju nenamerno učinjene greške i one učinjene s namerom. Petrašin Jakovljević, direktor Metalca iz Gornjeg Milanovca, upozorio je na mogućnost zaobilaženja ovog zakona, koji predstavlja šok terapiju, putem prodaje na odjavu, dok je predsednik Zajednice preduzetnika PKS izrazio očekivanje da se veliki broj preduzetničkih radnji koje sada posluju u sivoj zoni, vrati u legalne tokove. Bratislav Ivančić iz kompanije Ivančić i sinovi, rekao je da je kazna od 100 000 dinara za odgovorno lice nedovoljna, jer se sa odredjenih pozicija mogu ugovoriti milionski poslovi. Milan Beslać, predstavnik Galeb Grupe, negodovao je što su iz obaveze poštovanja rokova plaćanja izuzeta preduzeća u restrukturiranju, koja mnogo duguju drugim privrednim subjektima. Dušan Nedeljković, direktor kompanije Farmasvis, koja se bavi proizvodnjom lekova, ukazao je na neusaglašenost rokova plaćanja kod veledrogerija i za RFZO, na šta već duže ukazuju grupacije veledrogerija i proizvodjača lekova u PKS. Ministar Dinkić se složio sa primedbom i prihvatio da se ovi rokovi usaglase na 60 dana. Dinkić je ukazao na problem velikih dugova i RFZO i bolnica, koji će biti tretirano kao javni dug.

Ovim zakonom dali smo šansu svima u tržišnoj utakcmici, rekao je Dinkić, da otpišu zatezne kamate i da plate samo poreski dug, velike firme za jednu, a mala i srednja preduzeća za dve godine. Dinkić je najavio novu meru vlade koja će obezbediti državne garancije bankama za garantovanje dela rizika u izvoznim poslovima.

Izvor: Privredna komora Srbije

Dobrom saradnjom prevazići poteškoće

KANjIŽA: Delegacija Vlade Vojvodine sa pokrajinskim sekretarima za energetiku i mineralne sirovine Natašom Pavićević Bajić i za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju profesorkom dr Vesnom Kopitović i
v. d direktora Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine Nebojšom Malenkovićem bila je juče u opštini Kanjiža i Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju„Banja Kanjiža„, gde su razgovarali sa čelnicima lokalne samouprave i rukovodiocima ustanova iz oblasti zdravstva i socijalne zaštite.

Pomoćnici predsednika opštine dr Zoltan Šarnjai i Vladimir Hajder izrazili su zadovoljstvo saradnjom sa pokrajinskim organima i projektima koji se ostvaruju, očekujući da će se ta saradnja u narednom periodu još intezivirati u rešavanju problema.

Nataša Pavićević Bajić je naglasila da je kanjiška opština u prethodnom periodu pokazala dobru organizovanost, pa su realizovani projekti rekultivacije napuštenog kopa, koji će se nastsviti i eneregtske efikasnosti u „Banji Kanjiža„.

– Treba da vidimo kako zajedno možemo da doprinesemo razvoju energetske efikasnosti, posebno u javnim objektima, jer postoji velika potreba i mogućnost za uštede i ostvarivanje drugih pozitivnih efekata. Tome će doprineti i protokol o saradnji sa Fondom za kapitalna ulaganja Vojvodine, koji će finansirati ne samo izradu projekata nego i sufinansirati njihovu relaizaciju – rekla je Nataša Pavićević Belić.

Profesorka dr Vesna Kopitović konstatovala je da će sekretarijat na čijem je čelu nastaviti saradnju sa ustanovama čiji su osnivači lokalna samouprava i Pokrajina. Ona je navela da je do sada u „Banju Kanjiža„ uloženo 40 miliona dinara i namera je da se ulaganja nastave u interesu bolje zdravstvene zaštite, a namera je da se pomogne Domu zdravlja, Centru za socijalni rad i Gerontološkom centru u Kanjiži kroz strategiju razvoja socijalne zaštite.

Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, prema rečima Nebojše Malenkovića, u poslednjih nekoliko godina je odlukama Uprvanog odbora opredelio za ulaganja u kanjiškoj opštini preko 930 miliona dinara, za projekte koji se tiču poboljšanja kvaliteta života.

U Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju „Banja Kanjiža„ pokrajinska sekretarka za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju dr Vesna Kopitović uručila je pet invalidskih kolica, a pre posete Kanjiži, pet invalidskih kolica uručila je i Udruženju obolelih od multiple skleroze Severnobanatskog okruga sa sedištem u Novom Kneževcu, koje  okuplja 115 članova sa teritorije opština Ade, Sente, Čoke, Kanjiže, Kikinde i Novog Kneževca.

Izvor: Dnevnik, M. Mitrović

Produžen konkurs za najbolje biznis ideje mladih

Konkurs za biznis ideje, koji je raspisan 25.septembra u okviru programa ”Biznis mladih Srbije”, produžen je do 3. novembra.

Na konkurs je do sada stiglo preko sto prijava, ali su organizatori odlučili da podrže još više mladih ljudi u pokretanju sopstvenog biznisa. Konkurs je namenjen mladima uzrasta do 35 godina, sa prebivalištem na teritoriji gradova i opština: Niš, Merošina, Doljevac, Gadžin Han, Leskovac, Novi Sad, Beočin, Sremski Karlovci, Temerin, Gornji Milanovac, Čačak, Kraljevo, Vrnjačka Banja, Raška, Subotica, Sombor i Kanjiža. Ovi gradovi i opštine članovi su međuopštinskih partnerstava predvođenih Nišem, Novim Sadom, Kraljevom i Suboticom, formiranih uz podršku USAID Projekta održivog lokalnog razvoja tokom 2011. godine.

Prijavom na konkurs, mladi dobijaju mogućnost da prođu niz treninga koji će im pomoći da unaprede svoje biznis ideje i razviju ih u biznis planove, koji će u februaru 2013. godine biti razmatrani za kreditiranje u okviru „Superstep” kreditne linije Erste Banke namenjene mladima koji započinju sopstveni posao.  Za mlade koji uspešno prođu sve treninge i osnuju sopstveni biznis biće obezbeđene i dodatne obuke iz različitih oblasti poslovanja kao i biznis mentorstvo u trajanju od godinu dana.

„Cilj ovog konkursa je da svima onima koji razmišljaju o pokretanju posla i misle da imaju dobru ideju omogućimo da tu ideju preispitaju i izbruse, i da nauče šta je sve potrebno za vođenje biznisa. Da im zatim pomognemo da razviju dobre biznis planove i omogućimo početna sredstva. Za one najbolje i najupornije koji osnuju preduzeća – podrška se nastavlja kroz prenos iskustava biznis mentora, koji će sa njima raditi tokom godinu dana, i znanja koje će dobijati kroz biznis treninge. Takva sveobuhvatna podrška daje sjajne rezultate i očekujemo da oko 70% preduzeća mladih ljudi koja osnujemo i podržimo na ovaj način opstane na tržištu i nakon najkritičnije tri godine poslovanja”, izjavila je Neda Stanković, koordinatorka programa Biznis mladih Srbije iz Smart kolektiva.

Mladi zainteresovani za ovakvu vrstu podrške mogu da se prijave na konkurs popunjavanjem formulara na sajtu http://www.biznismladihsrbije.org/ do 3. novembra 2012.

„Biznis mladih Srbije” je sveobuhvatni program podrške za ekonomsko osnaživanje mladih koji ima za cilj da putem razvoja preduzetništva i radnih praksi pomogne mladim ljudima da ostvare ekonomski napredak i započnu sopstveni posao. Pokrenut je kao partnerska inicijativa Smart kolektiva, Erste Banke i Nacionalne službe za zapošljavanje, uz finansijsku podršku USAID Projekta održivog lokalnog razvoja i Ministarstva omladine i sporta.

Link

Reprogramiranje pojedinih kreditnih linija

Savet Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede na sednici koja je održana 19.10.2012 godine doneo je odluku o reprogramiranju pojedenih kreditnih linija na osnovu preporuke Vlade AP Vojvodine o ublažavanju štete koje su nastale kao posledica sušе.

Reprogramiraju se:

1. Kreditna linija za podizanje višegodišnjih zasada voća do 15.oktobra 2013 godine.
2. Kreditna linije za nabavku osnovnog stada u ovčarstvu i kozarastvu do 15.oktobra 2013 godine.
3. Kreditna linija za nabavku kvalitetne teladi za tov – reprogram je 6 meseci.
4. Kreditna linija za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije (pogonske, priključne) za – reprogram je 6 meseci.
5. Kreditna linija za podizanje višegodišnjih zasada vinove loze i opreme u vinogradarstvu za – reprogram je 6-12 meseci (u zavisnosti od regiona).

Neće se reprogramirati:

– Već dospela stara dugovanja korisnika kredita
– Kreditne linije korisnika kredita za plastenike, navodnjavanje i pčelarstvo

Korisnici kreditnih linija za koje se vrši reprogram, ukoliko žele odlaganje treba da podnesu pismeni zahtev Pokrajinskom fondu za razvoj poljoprivredе.

Link