Krediti komercijalnih banaka za pokrivanje budžetskog deficita

Rebalans budžeta stići će u skupštinsku proceduru za dva do tri dana. Budžet za 2011. godinu biće usaglašen sa MMF-om najkasnije do 15. decembra. Ovo je u utorak u parlamentu rekla ministarka Diana Dragutinović i najavila da će u januaru biti povećane plate i penzije.

– Deficit budžeta za 2010. godinu biće veći za 12,8 milijardi dinara nego što je prvobitno planirano, što je i dogovoreno sa MMF-om – objasnila je.

– Rebalansom će do kraja godine biti raspoloživo do milijardu dinara za pomoć Kraljevu, a u budžetu za 2011. biće predviđena nešto veća budžetska rezerva.

Dragutinovićeva je rekla da je prvobitni predlog Zakona o PIO „promenjen u delu koji se odnosi na zaštitu penzionera sa najmanjim prihodima, odnosno da je dogovoreno da najniža penzija ne bude ispod 27% od prosečne plate“.

– Sa MMF nije postignuta saglasnost o iznosu prosečnih plata i penzija – dodala je.

– Treba zaštititi penzionere koji u penziju odlaze sa punim radnom stažom. Reformom penzionog sistema, budžetski rashodi za penzije treba da se smanje za pet do šest godina.

Država se zadužuje 250 mil EUR kod 10 komercijalnih banaka radi finansiranja budžetskog deficita.

Ovako je ministarka finansija Diana Dragutinović u utorak poslanicima objasnila razloge uzimanja kredita tokom rasprave o Predlogu zakona o zaduživanju Srbije kod komercijalnih banaka.

– Period otplate je pet godina i uključuje godinu dana mirovanja, a zajmoprimac ima pravo da ga pre vremena vrati bez ikakvih nadoknada – objasnila je Dragutinovićeva.

Opozicione stranke osule su po vlasti, jer će „teret isplate novih kredita pasti na buduće generacije“. Čak su i iz vladajuće koalicije poručili da krediti nisu najsrećnije rešenje, ali da su neophodni.

Pare za nove avione

Govorila je i o zaduženju kompanije „Jat Airways“ kod dve banke u iznosu od 51,5 mil EUR:

– Novac će biti upotrebljen za revitalizaciju kompanije – 40 mil EUR, osposobljavanje flote – 9,5 mil EUR, a za nabavku dva aviona nove generacije izdvojiće će se 2 mil EUR. Period otplate kredita je šest godina.

Stari dugovi

Govoreći o dugovima države za komunalije ministarka Dragutinović objasnila je da su to računi preostali iz devedesetih godina, kao i da mora prvo da ih pogleda kako bi govorila o plaćanju.

(Napomena: tekst je preuzet iz lista „Novosti“ od 10.11.2010.)

ProCredit banka bira najuspešnije preduzetnike, mala i srednja preduzeća

ProCredit banka organizovaće i ove godine, peti put za redom, izbor za „ProBiznis Lidere“, odnosno preduzeća i preduzetnike koji su u proteklih godinu dana ostvarili izuzetne poslovne rezultate, realizovali značajne investicije i inovacije, odgovorno poslovali i značajno doprineli razvoju ekonomije naše zemlje.

Ovim izborom biće proglašena po tri najuspešnija privrednika i preduzetnika u tri različite kategorije – preduzetnik, malo i srednje preduzeće, a prvi put će biti dodeljeno i posebno priznanje za preduzeće ili preduzetnika – Lidera u unapređenju energetske efikasnosti.

Odluku o „ProBiznis Liderima“ će kao i dosad doneti stručni žiri, koji će činiti predstavnici resornih ministarstava, privrednih komora i fakulteta, ekonomski novinari i predstavnici ProCredit banke.

Posebnost ovogodišnjeg izbora je u tome što će njime biti obuhvaćeni svi registrovani preduzetnici, mala i srednja preduzeća u našoj zemlji, kojih u ovom momentu ima više od 300.000. Od tog broja, na osnovu jasnih kriterijuma uspešnosti poslovanja kao što su visina ostvarenog prihoda i profita, broj zaposlenih, delatnost i drugih finansijskih pokazatelja biće napravljen izbor od 100 najuspešnijih preduzeća i preduzetnika, koje će stručnjaci ProCredit banke u narednih nekoliko nedelja posetiti.

Proglašenje dobitnika priznanja „ProBiznis Lider 2010“ biće održano sredinom decembra u Beogradu, a svi dobitnici će, osim priznanja i plakete, biti nagrađeni višednevnim studijskim putovanjem, tokom kog će, u organizaciji ProCredit banke, posetiti neke od najprestižnijih privrednih manifestacija i najuspešnijih kompanija u zemljama Evropske unije.

Gubici srpske privrede zbog softverske piraterije su oko 100 mil USD godišnje, ocenili su danas učesnici konferencije o zaštiti softvera pravima intelektualne svojine.

Kako se navodi u saopštenju sa skupa, tokom prošle godine, stopa piraterije softvera u Srbiji bila je 74%, što je za 2% manje nego u 2008. godini.

Posledice nesuzbijanja piraterije u Srbiji su otežano priključivanje Evropskoj uniji i Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO), kao i organizovani kriminal, ocenili su učesnici skupa.

– Smanjenjem piraterije za 10% srpski budžet bi prihodovao 29 mil USD godišnje – kazali su na dvodnevnom skupu koji se održava u Beogradu u okviru regionalnog programa zaštite prava industrijske i intelektualne svojine za region Zapadnog Balkana.

Izneti podaci, navodi se, jasno ukazuju na značaj i neophodnost sprovođenja radikalnih mera u suzbijanju piraterije.

Stopa softverske piraterije u svetu u 2009. godini bila je 43%, što je za 2% više nego u 2008, navodi se i dodaje je vrednost piratskog softvera 51,4 mlrd USD.

– Na svakih 100 USD legalnog softvera prodatog prošle godine, dodatnih 75 USD prodato je preko piratskih kanala, a smanjenje piraterije za jedan odsto u svetu donelo bi industriji informacionih tehnologija 20 mlrd USD.

Na skupu je ocenjeno da se u narednih pet godina planira novih 450 miliona korisnika interneta u svetu što preti daljem povećanju ukupne stope piraterije.

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić najavio je da će pokrajinska vlada na sutrašnjoj sednici usvojiti odluku o realizaciji 6 milijardi dinara u zajedničkim projektima sa Vladom Srbije.

– Ovi projekti obuhvatiće kako radove i investicione poduhvate u Vojvodini koji su već započeti, tako i one koji su planirani u budućnosti, čime za investitore dolazi lakši i bolji period – rekao je juče Pajtić prilikom posete Somboru.

U tom gradu u toku je izgradnja novog postrojenja za preradu vode, vrednog 100 miliona dinara, a nakon završetka radova udvostručiće se kapaciteti snabdevanja vodom grada i okoline.

Pajtić je prilikom obilaska radova rekao da će ovom investicijom u narednih 20 godina biti zadovoljene planirane potrebe u domenu vodosnabdevanja u ovom kraju.

Dodao je da je ideja pokrajinskih vlasti da Sombor ponovo postane veliki industrijski centar.

Pajtić je obišao i radove na izgradnji Energane u Somboru, u koju je preko Fonda za kapitalna ulaganja usmereno 146 miliona dinara.

I radovi na postrojenju za preradu vode finansirani su iz Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine.

Ostaci zgrade kineske ambasade u Novom Beogradu, razrušene u bombardovanju 1999. godine, konačno se uklanjaju posle više od deset godina. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda izabrala je kompaniju „PMC inženjering“ da raščisti i sanira teren i izradi glavni projekat rušenja zgrade.

Nakon uklanjanja, na ovoj elitnoj lokaciji, u neposrednoj blizini TC „Ušće“ i poslovnog kompleksa „VIG Plaza“, gradiće se objekat isključivo komercijalnog sadržaja, odnosno još jedan tržni centar.

Pitanje vlasništva zgrade razrešeno je sporazumom još 2004. godine, kada je Republika Kina dobila novu lokaciju za ambasadu u Užičkoj, a postojeću prepustila Republici Srbiji. Međutim, ni tada se nije pristupilo uklanjanju porušenog objekta. Direkcija za građevinsko zemljište, nosilac prava korišćenja zgrade, izabrala je kompaniju „PMC inženjering“ kao najboljeg ponuđača, koji će u najkraćem roku (do kraja godine) konačno ukloniti ruševine.

– Rok za rušenje od 75 dana za sumu od 48 miliona dinara, odnosno 56 miliona sa PDV-om, bila je najbolja ponuda na tenderu. Nije bilo prigovora od strane ostalih ponuđača. Nakon što se postupak rušenja završi, pokrenuće se javna licitacija za davanje zemljišta u zakup. Očekujemo da licitacija bude pokrenuta početkom 2011. godine – kažu u Direkciji.

Bivša rezidencija zauzima površinu od oko 60 ari, a izgradnja će biti dozvoljena na 20.000 kvadratnih metara. Na toj površini, prema Generalnom urbanističkom planu grada, dozvoljena je izgradnja objekata isključivo komercijalnih sadržaja, što znači izgradnja još jednog tržnog centra.

Ambasada Kine u ulici Trešnjin cvet 7. maja 1999. godine pogođena je sa tri NATO projektila. Tada su poginula trojica kineskih novinara, dok je vojni ataše ambasade zadobio teške povrede, kao i još 20 osoba. Kongres SAD je 15. decembra 2000. odobrio Kini kompenzaciju od 28 mil USD na ime odštete za štetu pretrpljenu bombardovanjem, a žrtvama i njihovim porodicama je isplaćeno 4,5 mil USD.