IPA FONDOVI 2014

Srpski poljoprivrednici moći će od početka 2014. godine da računaju na  finansijsku podršku, modernizaciju ili reorganizaciju poljoprivredne proizvodnje iz pretpristupnih fondova EU.Srbija je aplicirala za sredstva za ruralni razvoj iz pretpristupnih IPA fondova iz prethodnog budžetskog perioda Unije, od 2007. do 2013. godine, iako je bio preostao kratak rok. Zbog toga se Ministarstvo poljoprivrede odlučilo za prijavu samo po jednom osnovu od mogućih pet komponenti za dobijanje sredstava koja pružaju ovi fondovi.

Prvi poziv srpskim poljoprvrednicima i proizvođačima da konkurišu za ta sredstva očekuje se početkom 2014. godine. Iz novih sedmogodišnjih Ipard fondova, kako se nazivaju pretpristupna IPA sredstva EU namenjena ruralnom razvoju, Srbija će otvoriti tri komponente. Hrvatska je po tom osnovu godišnje dobijala 26 miliona evra preko posebne uprave za agrarna plaćanja.

Model ostaje isti: EU finansira završene projekte i objekte tako što pokriva polovinu uloženih sredstava i to kešom.

Podršku mogu dobiti ulaganja od tri hiljade do tri miliona evra, što znači i individualni paori i porodična gazdinstva, ali i poljoprivredni kombinati, zadruge i velike kompanije. Polazna osnova EU da ulaže u agrar zemalja kandidata u ovoj oblasti je ravnoteža na tržištu i interes da se podizanjem konkurentnosti pomogne proizvođačima iz tih zemalja da se ravnopravno uključe u tržišnu utakmicu. Srbija želi da ojača proizvodnju i preradu mleka i mlečnih proizvoda, mesa i prerađevina, kao i proizvodnju i skladištenje voća i povrća, kao izvoznih agro-aduta, ali i da dobije odgovarajuću tehničku pomoć u poljoprivredi i podršku za agro marketing od Evropske unije.

IPA, ili Instrument za predpristupnu pomoć, je usmereni mehanizam koji je stvorila EU za uspešno davanje pomoći zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj. Ovaj instrument je osmišljen kako bi pomoć reformama u tim državama bila usmerena kroz jedinstven i fleksibilan sistem, od čijeg bi delovanja gradjani imali direktnu korist, dok bi države dobile dodatnu pomoć u dostizanju evropskih standarda.

Ukupna suma odredjena za IPA projekte u tom regionu za period od 2007. do 2013. godine iznosi 11,5 milijardi evra. IPA je zamenila pet prethodnih EU instrumenata za predpristupnu fazu – Phare, ISPA, SAPARD, Program za Tursku i CARDS.

Napisao Petar Jovičić

Link

Posvetite malo vremena čitanju ove informacije. Možda nije najdirektinije vezana za vašu delatnost, ali je, generalno značajna, u prvo vreme samo za poljoprivredu, pa za širi broj delatnosti iz privrede i na kraju i za sve građane Srbije.  Dok MMF analizira naše planove za sledeću godinu, u narednih 10 dana u Srbiju će stići prvih 100 miliona evra kredita iz Abu Dabija, namenjenih poljoprivredi.

Iz Ujedinjenih Arapskih Emirata stiže kredit za izgradnju sistema za navodnjavanje u Srbiji. U narednih desetak dana stiže 100 miliona evra, kao deo kredita na 20 godina, sa grejs periodom od pet godina i kamatom od 2,5 odsto.  Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je izjavio da su projekti spremni i da će se raditi na 13 mesta širom Srbije.  U svojoj izjavi ministar naglašava da je kompletna dokumentacija za izvođenje ovog projekta spremna, spremni su izvođački radovi, urađena je kompletna studija o izvodljivosti za svih 100 000 hektara, s tim da će u ovoj prvoj fazi biti realizovani 25 000 hektara.  Konkretno ovaj projekat će se realizovati na 13 lokacija na celoj teritoriji Republike Srbije i ono što je važno reći je da će najveći deo sredstava biti usmeren na infrastrukuru mreže za navodnjavanje, ali će deo biti usmeren i ka krajnjim korisnicima.

Stručnjaci za oblast poljoprivrede ocenili su u izjavama agenciji Tanjug da je kredit za navodnjavanje iz Ujedinjenih Arapskih Emirata razvojna šansa ovog sektora u Srbiji, ali treba voditi računa o tome u šta se ulaže taj novac.

Prema našim podacima, Srbija imala izgrađenih 150.000 hetara sistema za navodnjavanje, ali je to devastirano zbog neodržavanja i sada se koristi između 35.000 i 38.000 hetara koji su pod navodnjavanjem.  Prema ovim podacima, Srbija je na veoma niskoj lestvici zemalja koje koriste sisteme za navodnjavanje i povećanje sadašnjih površina od 38.000 hetara za još 25.000 bila velika je stvar.

Već sada je jasno da je za četiri godine nemoguće postaviti sisteme za navodnjavanje na milion hektara kakve su bile ambicije prethodne Vlade, ali kada bi godišnje za 50.000 hetara povećavali površine pod sistemima za novadnjavanjem, ostavrili bi ogroman napredak u ozdravljenju naše poljoprivrede.

Inače, potrebno je istaći da postavljanje sistemima navodnjavanja po jednom hektaru staje između 7.000 i 10.000 evra.  U ovom momentu potrebno je pored postavljanja sistema za navodnjavanje, mudro voditi proizvodnu politiku i odabrati one setvene kulture koje mogu da otplaćuju kredit, kao što su semenska proizvodnja, proizvodnja voća, povrća, krmnog bilja.

Agroekonomisti smatraju da je svaki uloženi dinar u agrotehniku dobrodošao, posebno u navodnjavanje, jer je to garancija ostvarenja i punog genetskog potencijala naših kultura, uključujući i voće, povrće i vinovu lozu.  Navodnjavanjem se može obezbediti stabilnost proizvodnje, što će omogućiti lakše planiranje i manje problema na tržištu, u pogledu ponude i potražnje.

Navodnjavanje neće imati pun efekat, bez ozbiljne stočarske proizvodnje, jer i najkvalitetnija zemljišta koja se navodnjavaju moraju da imaju prihranu u vidu stajnjaka, kao pratećeg elementa, smatra ekonomska struka.  Ovome svakako ide u prilog da se navodnjavanjem obezbeđuje i mogućnost druge žetve, jer posle skidanja ječma, pšenice ili uljane repice, na njivama mogu da se proizvode hibridi za stočnu hranu, ili boranija i slične kulture, a stočarstvo bez jeftine, kvalitetne i količinski zastupljene stočne hrane ne može dati pozitivne rezultate.

Očekujemo da se ovakvi projekti pojave i u drugim oblastima i udare temelje nove ekonomske politike u Srbiji.

Izvor

Nekoliko privrednika se obratilo sa pitanjem da li tržišna inspekcija ima pravo da sankcioniše preduzeće ukoliko nije istaklo naziv firme na vidnom mestu. Prema Zakonu o trgovini („Sl. glasnik RS“, br. 53/2010), u članu 42. stav 1. utvrđena je obaveza trgovca da na prodajnom mestu ima vidno istaknuto poslovno ime, odnosno naziv ili skraćeno poslovno ime, a u stavu 2. istog člana, obaveza trgovca da na prodajnom objektu ima istaknute i osnovne podatke o tom prodajnom objektu, i to naročito vrstu trgovinskog formata, u skladu sa propisanom klasifikacijom.

Prema  članu 42. Zakona o trgovini, može se, dakle, konstatovati da postoji dužnost trgovca da istakne poslovno ime (firmu) na objektu, koji spada u navedenu klasifikaciju prodajnog objekta koji je u funkciji trgovine na malo.

Međutim, u smislu Zakona o finansiranju lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 62/2006), prema članu 16. stav 1., firma jeste svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost.

Imajući u vidu da je poslovno ime naziv pod kojim privredno društvo posluje (član 17. Zakona o privrednim društvima – „Sl. glasnik RS“, br. 125/2004), u skladu sa navedenim propisima, neophodno je isticanje poslovnog imena i na objektima u kojima se ne vrši prodaja robe, iz razloga što bez ovih poslovnih objekata (skladišta, administrativne prostorije), privredno društvo ne može obavljati svoju delatnost, uvažavajući činjenicu da skladište i administrativne prostorije čine fizičku, funkcionalnu i tehničko-tehnološku celinu namenjenu obavljanju prometa.

Znači, obaveza svakog privrednog subjekta jeste da bez obzira na delatnost kojom se bavi, na vidnom mestu istakne svoje poslovno ime.

Izvor: Regionalna privredna komora Subotica

Od uvođenja Zakona o porezu na dodatu vrednost 2005. godine pa do danas vrlo često se javljaju dileme oko određivanja proizvoda kojima se promet oporezuje po povlašćenoj stopi od 8 %. Pravilno određivanje stope značajno je i sa stanovišta države ali i poreskog obveznika. Ukoliko se obračuna niža stopa, a nije pravilno da se primeni niža stopa i ne izvrši se ispravka, budžet republike je direktno oštećen.

Ukoliko se obračuna niža stopa, a kontrolom se utvrdi da je bilo potrebno primeniti višu stopu od 20 %, poreski obveznik, pored sudskog postupka, kazne  i uplate razlike poreza, neće imati mogućnosti da razliku poreza naplati od kupca, jer ni jedan kupac neće prihvatiti ovakvu trgovinu i direktno povećava svoje troškove u bilansu i smanjuje svoju likvidnost za navedenu razliku.

Da bi se izbegle ove dileme, zakonodavac  objavljuje spisak dobara na koje se odnosi povlašćena stopa. Iskustva kazuju da poreski obveznici u ne malom broju slučajeva, ili zbog neznanja da postoji spisak ili zbog pogrešne procene, ne koristeći ovaj spisak, ulaze u poreski prekršaj i stvaraju nepotrebne neprijatnosti.

Iz ovih razloga, kao i zbog potrebe da se ukaže na segment ove vrlo značajne materije oko PDV, u prilogu dostavljamo vam ažurirani spisak dobara koja se  prema članu 23. Zakona o PDV oporezuju posebnom poreskom stopom od 8 % razvrstnanih po nomenklaturi carinske tarife. Spisak je ažuriran sa 08.08.2013. godine i stavljen je na raspolaganje svim obveznicima koji isti ne poseduju.

REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA SUBOTICA
Senćanski put 15
24000 Subotica
Republika Srbija
Tel/faks: 381 24 553 357
Web: www.rpk-subotica.org.rs

Mala i srednja privredna društva, preduzetnici, javna komunalna preduzeća i lokalne samouprave imaju na raspolaganju povoljne kredite međunarodnih finansijskih institucija i Evropske unije. PKS će organizovati javne promocije i prezentacije kreditnih linija za privrednike, koje se realizuju preko NBS. Očekujemo da će prezentacije ovih kreditnih linija biti organizovane i u Subotici.
U cilju veće iskorišćenosti kredita međunarodnih finansijskih institucija i EU, Regionalna privredna komora Subotica, Privredna komora Srbije i Narodna banka Srbije podsećaju privrednike da se, preko Narodne banke Srbije, realizuju krediti za mala i srednja privredna društva, preduzetnike, javna komunalna preduzeća i lokalnu samoupravu koji su odobreni Srbiji. To su:

1. Fond revolving kredita Republike Srbije
2. Apeks zajmovi Evropske investicione banke
3. Krediti Republike Italije
4. Donacija Kraljevine Danske – program LEDIB
5. Zajam Nemačke razvojne banke KfW

Sredstva Fonda revolving kredita, prva tri Apeks zajma i prvog kredita Italije ukupnog iznosa 363,25 miliona evra iskorišćena su kroz 1.370 odobrenih kredita čime je omogućeno otvaranje 6.381 novih radnih mesta.

Četvrti Apeks zajam od 250 miliona evra u fazi je korišćenja, očekuje se da će do kraja septembra 2013. godine biti u potpunosti realizovan, a zajam KfW od 100 miliona evra nedavno je počeo da se koristi i povučeno je 77 miliona evra.

Izvestan zastoj u korišćenju kreditnih sredstava je kod drugog kredita Italije od 30 miliona evra zbog specifične namene, jer minimum 70 odsto sredstava mora da se iskoristi za kupovinu roba i usluga italijanskog porekla.

Vrlo brzo se očekuje efikasnije korišćenje sredstava donacije Kraljevine Danske od dva miliona evra, obzirom da je u realizaciju uključeno pet novih posredničkih banaka. Pored Niškog, obuhvaćena su i ostala četiri upravna okruga južne Srbije – Jablanički, Pčinjski, Toplički i Pirotski.

Sredstva kreditnih linija biće raspoloživa u duže vreme, a pregovara se i sa Evropskom investicionom bankom o odobravanju novog petog Apeks zajma od 500 miliona evra. Privrednici se preko Privredne komore Srbije mogu upoznati o povoljnim uslovima finansiranja što bi trebalo da doprinese povećanju iskorišćenosti tih sredstava.

Više informacija o aktuelnim programima finansijske podrške i uslovima korišćenja kreditnih linija možete naći na http://www.nbs.rs/internet/cirilica/40/40_2/index.html

Kontakt u PKS

Odbor za mala i srednja privredna društva
tel: (+381 11) 3300-989
e-mail: mspp@pks.rs
http://www.pks.rs/ONama.aspx?id=381&t=5

Odbor za bankarstvo i osiguranje
tel: (+381 11) 3238-572
e-mail: bankarstvo@pks.rs

Izvor: RPK Subotica