Autor: Ξ

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE

Poljoprivrednicima 40 mil EUR subvencionisanih kredita

Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da je do sada oko 6.300 poljoprivrednika preuzelo 40 mil EUR kratkoročnih i dugoročnih subvencionisanih kredita.

Kako se navodi u saopštenju, u okviru kreditne podrške poljoprivredi koju provodi Ministarstvo poljoprivrede u saradnji sa poslovnim bankama, do sada je osam banaka odobrilo dugoročne kredite vredne 23,2 mil EUR.

Dugoročne kredite poljoprivredni proizvođači su najčešće uzimali radi kupovine kombajna, traktora i druge mehanizacije, ali i za izgradnju skladišnih prostorija i drugih objekata.

Te kredite su, precizira se, odobrile ProCredit banka, Erste banka, Credi agricol Srbija, Banka Intesa, Razvojna banka Vojvodine (nekadasnja Metals banka), Hypo Alpe Adria banka, Komercijalna banka Beograd i Agrobanka.

Istovremeno je 10 banaka isplatilo 1,7 milijardi dinara (oko 16,7 mil EUR) kratkoročnih kredita, koji se prema podacima Ministarstva poljoprivrede, najčešće koriste za nabavku đubriva, semena, za plaćanje radova na njivama i slično.

To kredite su odobrile NLB banka, Credy banka, banka Intesa, Komercijalna banka, ProCredit banka, Hypo Alpe Adria banka, Credi Agricol Srbija, Agrobanka, AIK banka i Univerzal banka Beograd.

INFOSTUD

Sezoncima ostadoše prazni džepovi – Tražnja za radnicima preko leta opala za 23%

Sreće ovog leta nisu imali ni sezonci. Kriza je smanjila šansu za zaposlenje i onima koji su spremni da rade prvo što se ponudi, ne pitajući hoće li angažaman trajati mesec, dva ili pola godine. Pred samo leto, tokom aprila i maja, podaci „Infostuda“ govore da je ponuda sezonskih poslova bila za 11% manje nego lane. Polovina maja je tek označila dolazak „suše“, jer je do polovine juna tražnja za radnicima bila čak 23% manja nego u istom periodu 2009. godine.

Dok je leto ranijih godina bilo udarno za građevinsku industriju, ove godine je na gradilištima bilo manje mesta. Najtraženije sezonsko zanimanje je – promoter. Ko je spreman da se odrekne letnjeg odmora, dodatni dinar može da zaradi radeći u ugostiteljstvu i hotelijerstvu. Dnevnica se može zaraditi i na poljima.

Najveća ponuda, po „Infostudu“ je u Beogradu. Ugostitelji se, međutim, često traže i za rad u Crnoj Gori. Prema dosadašnjim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje najviše slobodnih privremenih poslova bilo je u Sremskoj Mitrovici – 20, Pančevu 16, Novom Sadu 15, Požarevcu – dva i Nišu – jedan.

– Glavni razlog manje ponude sezonskih poslova je kriza, jer su mnoge kompanije značajno smanjile obim marketinških i promotivnih kampanja – kaže Elena Erdeljanović iz „Infostuda“. – Primetili smo da je smanjena tražanja za građevinskim radnicima, ali zato ima posla u hotelijerstvu. Zanimljivo je da smo prvi put imali oglas za di-džeja koji bi radio u Crnoj Gori.

Tokom čitave ove godine poslodavci su Nacionalnoj službi prijavili potrebu za 52 privremena radnika.

– U pitanju su sezonski poslovi iz oblasti poljoprivrede, građevinarstva ili ugostiteljstva, oni za koje se ne traži kvalifikovana radna snaga – kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. – Beogradska filijala je ovog leta primetila porast zahteva poslodavaca iz Zemuna koji traže kuvare, šankere, točioce pića, pomoćne radnike u kuhinji.

Koliko mogu da zarade, u NSZ ne znaju tačno. Plata, kažu, često zavisi od učinka. Podaci „Infostuda“ s druge strane pokazuju da je prosečna plata – 30.000 dinara.

MINISTARSTVO RADA I SOCIJALNE POLITIKE

LJAJIĆ: Ne vidim izvore za povećanje plata i penzija

U ovom trenutku ne vidim izvore iz kojih bi obezbedili sredstva za povećanje plata i penzija, izjavio je u nedelju, 8. avgusta, ministar rada i socijalne politike Srbije Rasim Ljajić.

– Ukoliko ima sredstava iz realnih izvora niko ne može biti protiv povećanja plata i penzija. Nisam za to da se zadužujemo kako bi smo povećali plate i penzije – rekao je Ljajić.

– Deficit će biti u granicama planiranog, posebno nakon četvrte revizije sa Međunarodnim monetarnim fondom, gde je dozvoljeno da deficit bude 4,8% bruto društvenog proizvoda i mislim da ćemo se držati tih granica – naglasio je on.

CRVENI KRST SRBIJE

Svi vozači moraju da nabave novu „prvu pomoć“ – Trošak za vlasnike vozila u Srbiji od 40 mil EUR

Uvođenje novih kompleta prve pomoći, obavezne opreme u svim motornim vozilima, građane Srbije, prema nezvaničnim procenama, koštaće oko 40 mil EUR. Naime, u Srbiji je registrovano oko dva miliona vozila (od toga milion i po putničkih automobila) a originalni komplet prve pomoći koštaće do 20 EUR, odnosno oko 2.000 dinara.

Naime, vlasnici vozila će do septembra sledeće godine morati da nabave novi komplet za prvu pomoć i to prema novom standardu koji propisuje novi pravilnik o tehničkim uslovima. Naime, usvajanje pravilnika se očekuje na sednici vlade krajem avgusta ove godine i izvesno je da će vozači za nabavku novog medicinskog paketa imati rok od godinu dana.

Nova kutija za prvu pomoć će, osim zavoja, makazica i ostalih standardnih proizvoda koji su se do sada u njoj nalazili, sadržati i pokrivač za održavanje temperature i masku za davanje veštačkog disanja.

– Osim toga, deo paketa će biti i uputstvo za ukazivanje najvažnijih mera prve pomoći. Na svakom proizvodu koji odgovara novim propisima će se nalaziti oznaka standarda, a pravo na proizvodnju novih medicinskih paketa za prvu pomoć imaće samo licencirani proizvođači – kaže za „Politiku“ Dragan Radovanović iz Crvenog krsta Srbije.

Damir Hadžić, šef Odseka za bezbednost saobraćaja, upozorava da će posedovanje ispravnog kompleta za prvu pomoć biti neophodan uslov za prolazak tehničkog pregleda. Da bi se našli u prometu, kompleti za prvu pomoć moraju biti upisani u Registar medicinskih sredstava.

– U Agenciji za lekove i medicinska sredstva je u prethodnom periodu podneto više zahteva za dobijanje dozvole za stavljanje u promet kompleta za prvu pomoć za motorna vozila. Podnosioci zahteva agenciji obavezno moraju dostaviti i deklaraciju o usaglašenosti s novim standardom SPRZ Z.B2.001 – kaže Aleksandar Tucović, portparol agencije.

Tržišni inspektor u Ministarstvu trgovine i usluga Slaviša Petković naglašava da cilj promene standarda i sadržaja paketa nije zadovoljavanje forme, već je osnovni motiv da ona zaista ima upotrebnu vrednost i bude od koristi u neželjenim situacijama.

– Stari paketi neće biti povučeni iz prodaje, ali u vozilima se moraju nalaziti novi, prilagođeni standardu i sa odgovarajućim oznakama na proizvodima. Cena neće biti zvanično propisana, ali sigurno je da se novi paket neće prodavati na buvljacima za 200 dinara, pa vozači treba da budu oprezni prilikom kupovine – objašnjava Petković za „Politiku“ dodajući da se cene kutija za prvu pomoć u drugim evropskim zemljama kreću od 15 do 20 EUR, odnosno do 2.000 dinara.

On ističe i da će se oni koji na bilo koji način budu zloupotrebljavali distribuciju novih kutija za prvu pomoć biti kažnjavani prema Zakonu o zaštiti potrošača i to novčanim kaznama od 100.000 do tri miliona dinara, u zavisnosti od vrste prekršaja.