Autor: Ξ

Vlada završila racionalizaciju uprave, otpuštanja nisu tema pregovora sa MMF

Racionalizacija broja zaposlenih u državnoj administraciji nije tema razgovora sa Međunarodnim monetarnim fondom, niti će to pitanje biti pokretano, saznaje „Blic“. Ovaj deo posla Vlada Srbije je završila. Kako kažu u kabinetu premijera Mirka Cvetkovića, broj zaposlenih u administraciji na republičkom nivou u skladu sa zakonom smanjen je za 10%.

„Sva ministarstva i ostali republički organi usvojili su sistematizacije koje su usklađene sa Zakonom o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj administraciji i ta tema više nije predmet razgovora sa MMF“, kažu u kabinetu premijera.

Prema saznanjima „Blica“, pojedina ministarstva smanjila su broj zaposlenih i za više od deset odsto. Primera radi, pre racionalizacije u Ministarstvu finansija bila su 224 zaposlena, sada ih ima 178, u Ministarstvu trgovine broj je smanjen sa 638 na 553, u Ministarstvu rada sa 187 na sada uposlenih 159, a u Ministarstvu za KiM sa 103 na 77.

– Vlada je ispunila te svoje obaveze, koje i nisu rađene samo zbog MMF, već zbog smanjenja javne potrošnje. Troškovi državne administracije su mali deo javne potrošnje za razliku od najvećeg dela što su plate i penzije, ali je proces racionalizacije odraz i ozbiljnosti Vlade. Ova vlada smanjila je javnu potrošnju jer je su 26% smanjeni rashodi – dodaju u kabinetu premijera.

Kako kažu, proces racionalizacije odvija se i na lokalnom nivou. Za sada nisu obrađeni svi podaci. Prema saznanjima „Blica“, u 95 lokalnih samouprava je potpuno sprovedena racionalizacija broja zaposlenih, u 35 je u toku, a samo u 15 nije sprovedena. Međutim, reč je o procesu koji traje i okvirni rok je oktobar mesec da se i taj deo posla završi.

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, navodi da ta racionalizacija ide sporije nego što je to planirano, ali i da se od nje nikako ne može odustati.

Kako navodi izvor „Blica“ iz Vlade, novca za tako nešto jednostavno nema, i u vezi s tim pitanjem je urađeno najmanje. Problem je što na lokalnom nivou treba otpustiti 5.648 činovnika naspram 3.400 koliko ih ima na republičkom. Iako su lokalne samouprave bile u obavezi da sačine plan racionalizacije i dostave ga Vladi, preciznije podatke o problemima na lokalu juče u nadležnim ministarstvima zvanično nije bilo moguće dobiti.

Banke nude kredite za studiranje do 800.000 dinara

Većina banaka u Srbiji odobrava studentske kredite u iznosu do 800.000 dinara. Kamatne stope iznose od 8 do 22% zavisno od valute u kojoj se zajam uzima, a rok otplate je od 12 do 60 meseci. Pojedine banke nude i grejs preiod od tri meseca.

Kredit za školovanje mogu da podignu zaposleni studenti ili roditelji, odnosno staratelji. Reč je o namenskoj pozajmici koja se dobija se uz profakturu fakulteta ili više škole. Školarine u Srbiji se kreću od 45.000 do 240.000 dinara.

REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU

Prosečna zarada u Srbiji, isplaćena u julu, iznosila je 34.591 dinar, i nominalno je veća za 1,3%, a realno za 1,5%, nego u junu, saopštio je danas (25. avgust 2010. godine) Republički zavod za statistiku.

Prosečna zarada u julu 2010. godine nominalno je veća za 6,3%, a realno za 1,8%, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u julu 2009. godine.

Prosečna zarada, isplaćena u periodu januar – jul 2010. godine, u odnosu na zaradu u istom periodu prošle godine, nominalno je veća za 6,7, a realno za 2,5%.

Prosečna bruto zarada u Srbiji u julu iznosila je 48.394 dinara i u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u junu, nominalno je veća za 1,9, a realno za 2,1%.

Posmatrano u odnosu na jul prošle godine, prosečna bruto zarada u julu 2010. godine, nominalno je veća za 6,8 , realno za 2,3%.

Prosečna zarada sa porezima i doprinosima, isplaćena u periodu januar – jul 2010. godine, u odnosu na takvu zaradu u istom periodu prošle godine, nominalno je veća za 6,6%, a realno za 2,4%.

Potpredsednik vlade za evropske integracije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić izjavio je 24. avgustA 2010. godine da je odmrzavanje plata i penzija moguće tek u januaru 2011. godine.

– Svi želimo da izađeno iz režima zamrznutih plata i penzija, pitanje je samo kada će se za to stvoriti uslovi. Trenutni dogovor sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda je da to bude u januaru sledeće godine- rekao je Đelić za RTS.

On je najavio da će se u toku sledeće nedelje raspravljati „na bazi činjenica i cifri“ da li je odmrzavanje plata i penzija moguće i ranije, odnosno pre januara 2011. godine.

Misija MMF, trenutno boravi u Srbiji povodom pete revizije kreditnog stend-baj aranžmana, a pred dolazak predstavnika MMF-a ministri finansija i ekonomije Diana Dragutinović i Mlađan Dinkić izneli su različita mišljenja o tome da li bi vlada trebalo da odmrzne plate u javnom sektoru i penzije pre isteka aranžmana sa tom finansijskom institucijom u aprilu 2011. godinu.

Prema Dinkićevim tvrdnjama, u budžetu Srbije ima 20 milijardi dinara više nego što je to očekivao MMF, i taj novac bi, prema njegovom mišljenju, pre svega trebalo izdvojiti za dodatne podsticaje privrede i građanima, a ostatak za pomoć penzionerima i odmrzavanje plata od oktobra.

Nasuprot njemu, ministarka Dragutinović zalaže se da se „višak“ novca u budžetu, ukoliko ga bude, iskoristi za smanjenje budžetskog deficita sa 4,8 na 4,5% bruto domaćeg proizvoda.

Dragutinovićeva je istakla da će poštovati postignuti dogovor s MMF-om, prema kojem će plate i penzije u Srbiji biti odmrznute tek u 2011. godini, ali i nagovestila mogućnost da se ukupna suma jednokratne pomoći za penzionere poveća sa dve, na oko 3,5 milijardi dinara.

Ministarka finansija je ocenila da neće biti ništa neobično što će Dinkić, za razliku od nje, izaći pred MMF sa sopstvenim predlogom za odmrzavanje plata i penzija i naglasila da će na kraju razgovora s predstavnicima Fonda biti postignut dogovor iza kojeg će stati cela Vlada Srbije, koja će po tom pitanju biti jedinstvena.

POŠTANSKA ŠTEDIONICA

Sve pripreme u „Poštama Srbije“ su završene pred očekivano prvo trgovanje akcijama NIS-a, zakazano za 30. avgust, izjavila je danas (25. avgust 2010. godine) direktorka Sektora banke Poštanska štedionica za upravljanje sredstvima i likvidnošću Zvezdana Jakšić.

Ona je na konferenciji za novinare Vladi rekla da prvih dana očekuju veliki broj klijenata, ali da je 3.000 zaposlenih, koji će ih dočekati na šalterima, obučeno te da će imati i pomoć brokera ako je neophodno.

Na šalterima „Pošte“ građani će moći da izdaju naloge za prodaju akcija, dok će za kupovinu morati da angažuju neku od registrovanih brokerskih kuća i da za to plate. – Na šalterima pošta se ne mogu ispostaviti nalozi za kupovinu, već samo za prodaju- istakla je ona.

Ona je dodala da je procedura jednostavna, pa će biti potrebno da se građani na šalterima izjasne koji broj akcija i po kojoj minimalnoj ceni žele da prodaju, posle čega će biti provereno da li je njihov račun u banci aktivan, na osnovu čega će biti sastavljen ugovor. Nalozi će trajati 90 dana, posle čega će, ako se ne realizuju, građani morati da izdaju nove.

Direktorka PTT „Srbija“ za novčane usluge Svetlana Lešević dodala je da će pošte biti logistička podrška za izabranog brokera zbog velike mreže ispostava koje ima u celoj Srbiji. – Gde god ima mogućnosti biće odvojeni i posebni šalteri samo za ispostavljanje naloga za prodaju- objasnila je ona.

Direktorka Beogradske berze za marketing Svetlana Cerović objasnila je da će svi nalozi ispostavljeni do 9.30 biti vidljivi na brokerskim tablama istog dana, dok će oni kasnije izdati biti u opticaju sutradan.

Ona je podsetila da će trgovanje akcijama NIS-a početi po ceni od 505 dinara te da će ona prvog dana moći da varira od -20 do +300%. – Cena na zatvaranju prvog dana biće cena na otvaranju drugog, a nadalje moguće fluktuacije su od +10 do -8%- objasnila je ona.

Ona je istakla da je NIS prva kompanija na berzi direktno, bez prethodnog trgovanja, listirana na najelitnijem prajme-marketu, odnosno A listingu.

Sve informacije o statusu naloga za prodaju akcija NIS-a pomoću jedinstvenog broja naloga građana moći će da se dobiju na web sajtu Pošta Srbije, putem SMS-a ili besplatnim pozivom na telefon 0800 100 300.