Skip to main content

Autor: Ξ

„Gorenje“ i u Zaječaru

Slovenci kupuju napuštene pogone „Porcelana“

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja potpisalo je predugovor sa slovenačkom kompanijom „Gorenje“ o otvaranju fabrike u Zaječaru, vredne oko 20 mil EUR, u kojoj bi posao trebalo da dobije 1.300 radnika – saznaju „Novosti“.

Slovenci će kupiti napuštene pogone zaječarskog „Porcelana“. U dve hale proizvodiće se plastične i metalne komponente za ostale njihove fabrike, dok će u trećoj biti otvoren pogon za proizvodnju uređaja za domaćinstvo.

„Gorenje“ će od države dobiti podsticajna sredstva od 6.000 do 10.000 evra po svakom zaposlenom radniku.

Fabrika će, nakon sređivanja napuštenih pogona „Porcelana“, sa radom početi na proleće iduće godine i tada će u njoj posao dobiti 400 radnika, dok će u naredne tri godine, sa povećanjem proizvodnje, radni angažman u zaječarskoj ispostavi „Gorenja“ dobiti oko 1.300 ljudi.

e-Kapija, 29.08.2010.

Konkurs za ujednačavanje stepena razvijenosti

POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA LOKALNU SAMOUPRAVU I MEĐUOPŠTINSKU SARADNJU

Konkurs za sufinansiranje projekata koji doprinose ujednačavanju stepena razvijenosti  jedinica lokalnih samouprava na teritoriji  AP Vojvodine.
Nakon razmatranja situacije na terenu, uočeno je da se mora poboljšati i unaprediti komunikacija između građana i lokalne samouprave, posebno po pitanju komunalnih usluga. Cilj Pokrajinskog sekretarijata za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju u narednom periodu je da pomogne lokalnim samoupravama da pokrenu ovaj vid komunikacije sa građanima i da se na ovaj način pomogne u ujednačavanju stepena razvijenosti lokalnih samouprava.

Opšti cilj ovog konkursa za podnošenje projekata je ujednačavanje stepena razvijenosti jedinica lokalne samouprave, realizacijom prioriteta koji su usmereni na poboljšanje kvaliteta života putem unapređenja efikasnosti  komunalnih usluga. Nepostojanje objedinjenog sistema komunikacije sa građanima, kao i objedinjenog menadžmenta upravljanja javnim komunalnim preduzećima, odeljenjima, inspektoratima i sl. za posledicu imaju veliki stepen nezadovoljstva građana nivoom komunalnih usluga u brojnim lokalnim samoupravama.

Zbog toga će Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju sufinansirati u 2010. godini projekte koji će na prvom mestu uspostaviti sistem komunikacije na relaciji građanin-lokalna samouprava-JKP sa ciljem podizanja nivoa i standardizacije nivoa komunalnih usluga u Vojvodini. Boraveći na terenu i razgovarajući sa predsednicima lokalnih samouprava, zaključili smo da je jedan od načina uspostavljanja tzv. «zelene linije», centri za komunikaiju ili sistema komunikacije poput primera «Sistema 48» koji se sprovodi u Inđiji, najbolja mogućnost da se građani direktno uključe u rešavanje komunalnih problema na lokalnom nivou.

Za ovaj Konkurs u budžetu pokrajinskog sekretarijata obezbeđena su sredstva u visino do 40.000.000,00 dinara.

U ostvarivanju glavnog cilja predviđeni su sledeći oblici aktivnosti koji će se finansirati:

–      aktivnosti na uspostavljanju mehanizama direktne komunikacije
građana sa lokalnom upravom i javnim komunalnim preduzećima
–    aktivnosti na upoznavanju građana sa novouspostavljenim mehanizmima komunikacije na relaciji građani – lokalna uprava – javna komunalna preduzeća;
–    nabavka nameštaja, opreme i manje investicije potrebne za realizaciju projektnih aktivnosti i aktivnosti nakon projekta koji će doprineti održivosti postignutih               rezultata;
–    nabavka softvera koji će doprineti postizanju ciljeva projekta;
–    tehnička pomoć od strane stručnjaka iz partnerske jedinice lokalne samouprave, udruženja građana, naučne institucije i dr. koje poseduju potrebno znanje,                iskustvo ili razvijene aktivnosti u oblasti u kojoj se realizuje projekat.

Rok: 10.09.2010. godine

Javni konkurs za dodelu kredita fonda za zaštitu životne sredine

FOND ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE OBJAVLJUJE

Javni konkurs za dodelu kredita fonda za zaštitu životne sredine

1. Predmet konkursa
Predmet konkursa je dodela kredita za ulaganja u projekte kojima je svrha:
– podsticanje upravljanja otpadom i emisijama (od gasova, otpadnih voda itd.) u cilju zaštite životne sredine;
– podsticanje postupanja sa otpadom i iskorištavanja vrednih svojstava otpada;
– podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije (sunca, vetra, biomase, geotermalne energije, itd.).
Sredstva su namenjena za ulaganja u opremu i uređaje koji služe ostvarivanju ciljeva konkursa. Sredstva se ne mogu koristiti za druge namene.
Fond za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Fond) će po ovom konkursu dodeliti sredstva do ukupnog iznosa od 200.000.000,00 dinara.
Konkurs je otvoren do raspodele sredstava iz prethodnog stava a najduže do 31.12.2010. godine.
Prenos sredstava korisnicima i otplata kredita obavlja se preko Fonda za razvoj Republike Srbije (u daljem tekstu: Fond za razvoj).

2. Korisnici sredstava
Korisnici sredstava su pravna lica (privredna društva u privatnom vlasništvu, akcionarska društva sa većinskim privatnim vlasništvom, privatizovana preduzeća sa otplaćenim društvenim kapitalom) i preduzetnici koji imaju sedište, odnosno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, koji u prethodne dve godine nisu poslovali sa gubitkom i ispunjavaju uslove konkursa.

3. Konkursna dokumentacija
– popunjen i overen obrazac Zahtev za odobrenje kredita ( www.sepf.gov . rs ),
– investicioni program po metodologiji Fonda za razvoj (datum izrade programa ne može biti stariji od 6 meseci),
– odluka nadležnog organa o usvajanju investicionog programa,
– rešenje o upisu u registar privrednih subjekata kod Agencije za privredne registre,
– statut ili akt o osnivanju,
– rešenje o utvrđivanju poreskog identifikacionog broja (PIB),
– obaveštenje o razvrstavanju privrednog društva,
– OD obrazac overen od strane Poreske uprave, za poslednji obračunati mesec,
– izjava o povezanim licima na priloženom obrascu,
– finansijski izveštaj za prethodne dve godine
– bilans stanja, bilans uspeha statistički aneks (ukoliko je preduzeće razvrstano kao malo). Ukoliko je preduzeće razvrstano kao srednje ili veliko neophodno je dostaviti još i izveštaj o tokovima gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu i napomene uz finansijski izveštaj,
– original potvrdu banke o ostvarenom prometu po tekućim računima za prethodnu i tekuću godinu, posebno po godinama, dinarski i devizni,
– ponude ili profakture isporučioca opreme,
– dokumentacija za obezbeđenje kredita – jedan od instrumenata pod a), b) ili v)
a) pismo o namerama izdavanja garancija, odnosno avaliranja menice od strane poslovne banke, ili
b) dokazi o vlasništvu na nepokretnosti, i to:
1. izvod iz zemljišnih knjiga sa vlasničkim i teretnim listom ne stariji od 30 dana sa uverenjem katastra da nepokretnost nije u režimu novog katastra; ili izvod iz novog katastra ne stariji od 30 dana sa potvrdom suda da na imovini nema tereta; ili tapija sa posedovnim listom, potvrdom suda da na imovini nema tereta i uverenjem katastra da nepokretnost nije u režimu novog katastra, i
2. original kopije plana iz katastra,
3. procena tržišne vrednosti nepokretnosti urađena od strane sudskog veštaka sa rešenjem o upisu u registar stalnih sudskih veštaka, ili ovlašćene agencije, fotografije ponuđenih nepokretnosti overene od strane sudskog veštaka,
4. fotokopije ličnih karti svih vlasnika nepokretnosti,
5. odluka organa upravljanja o stavljanju hipoteke na nekretninu,
6. rešenje o regiistraciji privrednog subjekta iz registra privrednih subjekata kod Agencije za privredne registre, statut ili akt o osnivanju i OP obrazac ukoliko je nalogodavac drugo pravno lice,
v) ugovorno jemstvo (ili pristupanje dugu) pravnog lica – za iznose kredita do 3.000.000 dinara:
– finansijski izveštaj za prethodne dve godine – bilans stanja, bilans uspeha statistički aneks (ukoliko je preduzeće razvrstano kao malo). Ukoliko je preduzeće
razvrstano kao srednje ili veliko neophodno je dostaviti još i izveštaj o tokovima gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu i napomene uz finansijski izveštaj,
– original potvrdu banke o ostvarenom prometu po tekućim računima za prethodnu i tekuću godinu, posebno po godinama, dinarski i devizni,
– rešenje o registraciji kod Agencije za privredne registre,
– osnivački akt i/ili Statut jemca posle 2006. godine,
– izjava o spremnosti davanja jemstva overena od strane ovlašćenog lica jemca,
– dokaze o uplati naknade za korišćenje usluga Kreditnog biroa i to 1.200,00 dinara (pravna lica), odnosno 500,00 dinara (jemac) – navedene uplate je potrebno izvršiti
na račun Fonda za razvoj broj: 840-2724-07 uz poziv na broj 7123 za izveštaj Kreditnog biroa
– saglasnost korisnika-jemca za povlačenje izveštaja od kreditnog biroa,

4. Kredit se odobrava pod sledećim uslovima:
– najviši iznosa kredita je 40.000.000,00 dinara,
– kamatna stopa je 3% na godišnjem nivou, obračun se vrši komfornom metodom, uz primenu valutne klauzule,
– rok otplate je do 5 godina, sa odloženim rokom otplate do 1 godine u kome se obračunava interkalarna kamata u iznosu od 3% i pripisuje glavnom dugu,
– tromesečna otplata kredita (anuiteti)
Odluka o visini odobrenih sredstava donosi se u skladu sa ocenom investicionog programa koju vrši Fond za razvoj a koja obuhvata ocenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti, ocenu instrumenata obezbeđenja i ekonomsku ocenu projekta, a prema Programu rada Fonda za razvoj za 2010. godinu.
Prilikom prvog puštanja kredita u tečaj plaća se provizija Fondu za razvoj u iznosu 1% vrednosti odobrenog kredita.

5. Instrumenti obezbeđenja
– sopstvene menice sa avalom poslovne banke ili garancija banke, ili
– hipoteka prvog reda na nepokretnostima (građevinskim objektima i građevinskom zemljištu) – odnos između prihvaćene tržišne vrednosti nepokretnosti i iznosa odobrenog kredita utvrđuje se u skladu sa Programom Fonda za razvoj, i to:
– 80% procene vrednosti stambenog objekta,
– 70% tržišne vrednosti poslovnih zgrada i poslovnog prostora,
– 50% tržišne vrednosti poslovnog prostora proizvodnih hala,
– 70% tržišne vrednosti zemljišta sa navodnjavanjem,
– 50% tržišne vrednosti zemljišta bez navodnjavanja; ili
– zaloga na opremi (80% vrednosti nove opreme i 50% procene vrednosti opreme starije od dve godine)
– ugovorno jemstvo (ili pristupanje dugu) pravnog lica za korisnika kredita sa odgovarajućim instrumentima obezbeđenja jemca, odnosno pristupioca duga – za iznose kredita do 3.000.000 dinara, i
– ostali instrumenti obezbeđenja u skladu sa Programom rada Fonda za razvoj za 2010. godinu, prihvatljivi za Fond za razvoj.
U slučaju nedovoljnog boniteta investitora može se prihvatiti više različitih instrumenata obezbeđenja.
Korisnici kredita dužni su da snose sve troškove u vezi sa instrumentima obezbeđenja. Pored navedenih instrumenata obezbeđenja podnosilac zahteva dostvlja i
odgovarajući broj blanko sopstvenih menica, što se reguliše Ugovorom.

6. Realizacija dodeljenih sredstava
Upravni odbor Fonda donosi odluku o dodeli kredita. Odluke se donose mesečno. Na osnovu navedene odluke Fond i Fond za razvoj sa korisnikom sredstava zaključiju ugovor kojim se regulišu međusobna prava i obaveze. Za svaku godinu se zaključuje poseban ugovor.

7. Dostavljanje prijava
Prijave se podnose na obrascima „Zahtev za odobrenje kredita“
Prijave se obavezno podnose i u pisanoj i u elektronskoj formi.
Prijave u pisanoj formi sa pratećom dokumentacijom iz tačke 3. Konkursa dostavljaju se u dva primerka na adresu:
Fond za zaštitu životne sredine, Beograd, dr Ivana Ribara 91,
sa naznakom: „Prijava za dodelu kredita Fonda za zaštitu životne sredine“- ne otvarati.
Prijave u elektronskoj formi šalju se na adresu zajmovifond@sepf.gov.rs
Nepotpune i neblagovremene prijave, kao i prijave uz koje nije dostavljena dokumentacija neophodna za ocenu prijave neće se razmatrati.
Dostavljena dokumentacija se ne vraća podnosiocu prijave.
Poziv će biti objavljen u „Službenom glasniku RS“, dnevnom listu „POLITIKA“ i na internet strani Fonda: www.sepf.gov. rs

Kontakt osoba: Biljana Blažević Zec
(tel: 011/2169-368, 011/22-77-442; e-mail: biljana.blazevic-zec@sepf.gov.rs)
Broj: 401-00-188/2010-01

DINKIĆ: Trebalo bi odmrznuti plate i penzije

Ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić ponovio da bi trebalo blago odmrznuti penzije i plate u javnom sektoru pošto Srbija ima rast bruto domaćeg proizvoda od 1,5%.

Dinkić nije želeo da kaže kako teku razgovori sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o tome.

– Razgovori sa MMF su u toku. Sačekajte utorak pa ćete videti kako stvari idu- kazao je Dinkić novinarima na otvaranju Centra za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalida u Beogradu.

Dinkić je naglasio i da se mora prekinuti sa obezvređivanjem primanja stanovništva, pošto dva miliona građana Srbije ima stalan pad primanja.

– Ako se nastavi taj pad primanja ne može se očekivati da se podstanke ni poljoprivreda, jer će manje ljudi kupovati i hranu, a kamoli drugi domaći sektori kao što su građevinarstvo i ugostiteljstvo- kazao je on.

Na pitanje novinara da li je jedini u Vladi Srbije koji se zalaže za ranije odmzavanje plata i penzije nego što je to dogovoreno sa MMF, Dinkić je kazao da ga „ne zanima da li je usamljen u Vladi već da li je predlog dobar ili loš“.

Prema dogovoru sa MMF, plate i penzije u Srbiji trebalo bi da se povećaju u aprilu 2011. godine, pošto su zamrznute od kraja 2008. godine.

Za 10% manje činovnika

Vlada završila racionalizaciju uprave, otpuštanja nisu tema pregovora sa MMF

Racionalizacija broja zaposlenih u državnoj administraciji nije tema razgovora sa Međunarodnim monetarnim fondom, niti će to pitanje biti pokretano, saznaje „Blic“. Ovaj deo posla Vlada Srbije je završila. Kako kažu u kabinetu premijera Mirka Cvetkovića, broj zaposlenih u administraciji na republičkom nivou u skladu sa zakonom smanjen je za 10%.

„Sva ministarstva i ostali republički organi usvojili su sistematizacije koje su usklađene sa Zakonom o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj administraciji i ta tema više nije predmet razgovora sa MMF“, kažu u kabinetu premijera.

Prema saznanjima „Blica“, pojedina ministarstva smanjila su broj zaposlenih i za više od deset odsto. Primera radi, pre racionalizacije u Ministarstvu finansija bila su 224 zaposlena, sada ih ima 178, u Ministarstvu trgovine broj je smanjen sa 638 na 553, u Ministarstvu rada sa 187 na sada uposlenih 159, a u Ministarstvu za KiM sa 103 na 77.

– Vlada je ispunila te svoje obaveze, koje i nisu rađene samo zbog MMF, već zbog smanjenja javne potrošnje. Troškovi državne administracije su mali deo javne potrošnje za razliku od najvećeg dela što su plate i penzije, ali je proces racionalizacije odraz i ozbiljnosti Vlade. Ova vlada smanjila je javnu potrošnju jer je su 26% smanjeni rashodi – dodaju u kabinetu premijera.

Kako kažu, proces racionalizacije odvija se i na lokalnom nivou. Za sada nisu obrađeni svi podaci. Prema saznanjima „Blica“, u 95 lokalnih samouprava je potpuno sprovedena racionalizacija broja zaposlenih, u 35 je u toku, a samo u 15 nije sprovedena. Međutim, reč je o procesu koji traje i okvirni rok je oktobar mesec da se i taj deo posla završi.

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, navodi da ta racionalizacija ide sporije nego što je to planirano, ali i da se od nje nikako ne može odustati.

Kako navodi izvor „Blica“ iz Vlade, novca za tako nešto jednostavno nema, i u vezi s tim pitanjem je urađeno najmanje. Problem je što na lokalnom nivou treba otpustiti 5.648 činovnika naspram 3.400 koliko ih ima na republičkom. Iako su lokalne samouprave bile u obavezi da sačine plan racionalizacije i dostave ga Vladi, preciznije podatke o problemima na lokalu juče u nadležnim ministarstvima zvanično nije bilo moguće dobiti.