Autor: Ξ

Prihodi od seoskog turizma 10 milijardi dinara

Objavljeno 3. decembar 2010.. Objavljeno u Vesti.

Sadašnji prihodi od seoskog turizma u Srbiji iznose oko 10 milijardi dinara, što predstavlja 16% direktnog turističkog bruto domaćeg proizvoda, rečeno je na jučerašnjoj prezentaciji nacrta Master plana razvoja seoskog turizma.

Predstavnici španskog fonda MDG, preko koga se finansira progam razvoja seoskog turizma u Srbiji, istakli su u Privrednoj komori Beograda da su od te sume polovina prihodi od smeštaja, a ostalo su indirektni prihodi, ostvareni preko kupovine suvenira, hrane i sličnih stvari.

U seoskim područjima postoji 32.000 ležajeva – registrovanih i neregistrovanih, od kojih je 10.000 kreveta u seoskim domaćinstvima. Oni su istakli da je svih 14 master planova za razvoj turizma, koji su do sada urađeni, fokusirano na razvoj seoskih sredina, kao što su Stara planina, Gornje i donje Podunavlje, kulturna dobra i banje.

Državni sekretar za turizam Goran Petković je podsetio da se Strategija razvoja seoskog turizma radi kao trogodišnji projekat Ujedinjenih Nacija, u kojem učestvuje pet agencija te organizacije, a finansira ga španska vlada. Do sada je snimano stanje, a započeti su i pilot projekti u četiri područja – centralnoj Srbiji, donjem Podunavlju, istočnoj Srbiji i južnom Banatu.

On je naveo da će Master plan poslužiti kao budući okvir za upravljanje aktivnostima razvoja seoskog turizma, koje uključuju podsticajne mere, zakonodavstvo i usmeravanje akcijama.

Master planom je predviđeno da se razvoj seoskog turizma usredsredi na 12 prioritetnih klastera – Golija, Zlatar i Zlatibor, Kopaonik, Fruška gora, centralna Srbija, donje Podunavlje, istočna Srbija, gornje Podunavlje, severna Srbija, južni Banat, Sokobanja i jugoistočna Srbija.

EU sa 3 mil EUR finansira razvoj MSP u Srbiji – Predstavljen projekat ICIP

Objavljeno 3. decembar 2010.. Objavljeno u Vesti.

Projekat unapređenja inovativnosti i konkurentnosti malih i srednjih preduzeća – ICIP, vredan 3 mil EUR, predstavljen je danas na Sajmu preduzetništva „Biznis baza“.

Cilj tog projekta, koji finansira EU, je razvoj sektora malih i srednjih preduzeća (MSP) i unapređenje konkurentnosti postojećih i budućih poslovnih aktivnosti.

Načelnik odeljenja za politiku razvoja MSP-a u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Katarina Obradović – Jovanović rekla je da se ICIP zasniva na Strategiji razvoja konkurentnosti i inovativnosti malih i srednjih preduzeća u Srbiji za period 2008-2013.

– Cilj Strategije je da stvori okvir za održiv, međunarodno konkurentan i izvozno orijentisan sektor malih i srednjih preduzeća u skladu sa principima preduzetničke ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama – rekla je ona.

U zajedničkom saopštenju kancelarije EU u Srbiji i Ministrarstva ekonomije i regionalnog razvoja navodi se da sektor MSP u Srbiji zapošljava milion ljudi i predstavlja 98,8% preduzeća i skoro 70% zaposlenih u Srbiji.

Dodaje se da ovaj sektor predstavlja 66,6% prometa, oko 35% bruto domaćeg proizvoda, 45,9% izvoza, 60,5% uvoza i 58,7% investicija.

U saopštenju je navedeno da sektor MSP-a ima suštinsku ulogu u razvoju tržišne ekonomije u zemljama u tranziciji, doprinoseći povećanju BDP-a, izvoza, dinamičnoj ekonomiji i njenoj konkurentnosti, a i stalni je izvor novih radnih mesta.

Konkurs za učešće u Programu „Druga šansa“

Objavljeno 3. decembar 2010.. Objavljeno u Konkursi.

MINISTARSTVO PROSVETE REPUBLIKE SRBIJE

Konkurs za podnošenje prijava osnovnih škola sa teritorije Republike Srbije, zainteresovanih za učešće u projektu „Druga šansa – Razvoj sistema funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih u Srbiji” (u daljem tekstu „Druga šansa“) koji se realizuje uz finansijsku podršku predpristupnih fondova EU IPA 08.

Projekat se odnosi na pilotiranje trogodišnjeg nastavnog plana i programa funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih (uzrast iznad 15 godina). Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih je organizaciona i programska integracija osnovnog obrazovanja i stručnog obučavanja. Ono je namenjeno svima onima koji su stariji od 15 godina, a nisu stekli osnovno obrazovanje ili stručnu osposobljenost u zakonski predviđenom vremenu. Osnovne informacije o projektu nalaze se na internet adresi Ministarstva prosvete Republike Srbije (www.mp.gov.rs).

Učestvujući u projektu izabrane škole ostvaruju mogućnost da:

realizuju nove programe osnovnog obrazovanja odraslih koji mogu da- odgovore na potrebe društvene zajednice za unapređenjem znanja i veština odraslih ljudi, njihovim zapošljavanjem i uključivanjem u društvenu zajednicu;
osposobe nastavnike za implementaciju programa osnovnog obrazovanja odraslih i obezbede njihovu punu uposlenost;-
u realizaciji nastave koriste didaktičke priručnike i materijale za- učenje posebno razvijene za potrebe uspešne implementacije programa funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih;
dobiju osposobljenog pedagoškog (andragoškog) asistenta čija je- osnovna funkcija da nastavnicima pruže podršku u radu, a polaznicima podršku u učenju i prevazilaženju barijera u učenju;
kroz odvojeni ugovor, u dogovoru sa Ministarstvom prosvete, dobiju odgovarajuću tehničku opremu.

Procedura prijavljivanja

Za učešće u projektu mogu se prijaviti sve osnovne škole i škole za osnovno obrazovanje odraslih sa teritorije Republike Srbije (izuzimajući Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju).
Za učešće u projektu škole se prijavljuju u pisanoj formi tako što dostavljaju neophodnu dokumentaciju koja je sastavni deo ovog konkursa.

Konkursna dokumentacija

Podnosilac prijave je dužan da uz prijavu priloži dokumentaciju kojom dokazuje ispunjenost uslova za učešće škole u projektu:

1. Prijava za učešće u Projektu „Druga šansa – Razvoj sistema funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih u Srbiji”
2. Pismo o namerama – overeno Pismo o namerama od strane lokalne zajednice, filijale za zapošljavanje, opštinskog centra za socijalni rad i najmanje dve srednje stručne škole iz neposrednog okruženja, kojim se izražava podrška osnovnoj školi za učešće u projektu (obrazac br.2);
3. Podaci o licima bez potpunog osnovnog obrazovanja u sedištu škole:
3.1 Overena potvda lokalne samouprave (Odeljenje za društvene delatnosti) o broju lica, starijih od 15 godina, bez potpunog osnovnog obrazovanja (obrazac br.3);
3.2 Overena potvrda lokalne filijale za zapošljavanje o broju nezaposlenih lica bez potpunog obrazovanja u sedištu škole (obrazac br. 4);
3.3 Overena potvrda opštinskog centra za socijalni rad o broju lica korisnika materijalne pomoći, starijih od 15 godina, a sa nezavršenim osnovnim obrazovanjem (obrazac br.5);
3.4 Podaci o učenicima koji nisu završili osnovnu školu u poslednjih 10 godina (obrazac br.6, tabela br.1);
3.5 Izjava direktora OŠ o verodostojnosti podataka o učenicima koji nisu završili osnovnu školu u poslednjih 10 godina (obrazac br.7);
4. Podaci o nastavnicima osnovne škole koji se mogu angažovati u realizaciji
nastave za tri odeljenja odraslih polaznika (obrazac br.8, tabela br.2);
5. Izjava direktora osnovne škole o posedovanju odgovarajućeg prostora i opreme
(obrazac br.9);
6. Odluka Nastavničkog veća o učešću u projektu „Druga šansa“ (obrazac br.10);
7. Odluka Školskog odbora o spremnosti škole za učešće u projektu „Druga
šansa“ (obrazac br.11).

Prijava za učešće u projektu i odgovarajući prilozi moraju biti u potpunosti popunjeni. Nepotpune i neblagovremene prijave se neće razmatrati.

Ovde možete preuzeti konkursnu dokumentaciju.

Dostavljanje prijave

Rok za podnošenje prijave i dostavljanje dokumentacije je do 25.12.2010. godine.
Prijavni formular popunjen u potpunosti i odgovarajući prilozi, moraju biti dostavljeni u pisanoj formi preporučenom poštom i elektronski, na adresu nadležne Školske uprave, kao i na sledeću adresu:

Ministarstvo prosvete Republike Srbije
Nemanjina 22-26
11 000 Beograd
8 sprat, kancelarija 29, SA NAZNAKOM: Konkurs za škole „Druga šansa“ (Mirjana Milanović).

Napomena:
Prijave i priložena dokumentacije se ne vraćaju.

Po isteku roka za dostavu prijava, Komisija za izbor škola, će izvršiti izbor škola. Rezultati izbora biće objavljeni na internet stranici Ministarstva prosvete Republike Srbije. Škole koje budu izabrane za učešće u projektu biće blagovremeno obaveštene o narednim projektnim aktivnostima.
Za sve dodatne informacije u vezi sa konkursom možete se obratiti na telefon 011/363 10 91 ili e-mail: mirjana.milanovic@mp.gov.rs.

Škole izabrane za učešće u projektu su dužne da:

prikupe najmanje tri odeljenja odraslih (75 polaznika) bez završene- osnovne škole i uključe ih u nastavu u školskoj 2011/12. (po jedno odelenje za I – IV razred, V i VI razred , VII i VIII razred).
obezbede potreban broj nastavnika za rad sa tri odeljenja odraslih u- školskoj 2011/12. i omoguće njihovo učešće na obukama za implementaciju obrazovnog programa koje će organizovati Projekat pre početka školske godine;
obezbede neophodne prostorne i tehničke uslove za realizaciju nastave sa odraslima;
aktivno sarađuju sa lokalnom zajedniciom, lokalnom filijalom za- zapošljavanje, centrom za socijalni rad, nevladinim organizacijama, u organizaciji nastave i prevazilaženju barijera u učenju polaznika;
obezbede učešće srednjih stručnih škola iz svog neposrednog okruženja- za realizaciju stručnih obuka koje su sastavni deo funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih.

Kriterijumi za izbor škola

Izbor škola za učešće u projektu «Druga šansa» izvršiće se na osnovu sledećih kriterijuma:
1. Stepen socijalno-ekonomskog razvoja opštine u kojoj se škola nalazi. Stepen socijalno ekonomskog razvoja se određuje na osnovu kombinacije indeksa razvoja (Welfare Index), stope nezaposlenosti i nivoa obrazovanja populacije starije od 15 godina u datoj opštini. Kombinovanje ovih pokazatelja omogućuje ujednačenu zastupljenost osnovnih škola iz ruralnih i urbanih područja Srbije u projektu;
2. Broj stanovnika u opštini, starijih od 15 godina, bez potpunog osnovnog obrazovanja (1. do 8. razred), u sedištu škola, a koji su potencijalni polaznici osnovnog obrazovanja odraslih;
3. Mogućnost škole da obezbedi potreban broj nastavnika za realizaciju nastave sa tri odeljenja odraslih;
4. Posedovanje odgovarajućeg prostora i opreme u školi koji obezbeđuju ambijent za učenje za najmanje 75 odraslih polaznika (tri odeljenja odraslih);
5. Zainteresovanost lokalnih partnera (lokalna zajednica, lokalne filijale za zapošljavanje, centra za socijalni rad i srednjih stručnih škola) za implementaciju Projekta;
6. Motivisanost školskog tima (direktor, nastavnici, stručni saradnici) da učestvuje u Projektu, što podrazumeva:
spremnost da se podrži pedagoški asistent u prikupljnju najmanje 75 polaznika (da bi se formirala tri odeljenja), izvrši upis polaznika i obezbedi minimalna stopa osipanja tokom nastave;
uspostavljanje školskog tima za implementaciju projekta u roku od dve nedelje od dana izbora škole za učešće u projektu;
uspostavljanje lokalnog partnerskog tima za podršku polaznicima u prevazilaženju socijalnih barijera i barijera u učenju;
učestvovanje u obukama i drugim aktivnostima koje organizuje Projekat;
učešće u procesu testiranja, revizije i ažuriranja nastavnog plana i programa fukcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih (uključujući stručno obrazovanje i osposobljavanje).

Prednosti

Prilikom donošenja konačne odluke o izboru škola vodiće se računa o:
nivou privredne (ne)razvijenosti regiona /opštine – prednost će imati škole sa nižim nivoom razvijenosti,-
broju nastavnika sa nepunim radnim vremenom u osnovnoj školi koja konkuriše i ostalim osnovnim školama u lokalnoj zajednici,-
stopi nezaposlenosti lica bez potpunog osnovnog obrazovanja,-
potrebama tržišta rada za kratkotrajnim oblicima obrazovanja,-
broju i vrsti srednjih stručnih škola u bližem okruženju.-

Link

Uplata pazara nedeljno

Objavljeno 2. decembar 2010.. Objavljeno u Vesti.

Vlada Srbije pripremila je predloge izmena zakona o deviznom poslovanju i zakona o platnom prometu, kojima će biti olakšana trgovina sa inostranstvom, rešen problem svakodnevne uplate pazara na koji su se preduzeća često žalila i pojačana kontrola platnog prometa.

Kako je rekao Slobodan Ilić, državni sekretar Ministarstva finansija, predlog zakona o deviznom poslovanju već u četvrtak će se naći pred Vladom Srbije, tako da bi do kraja godine mogao da prođe skupštinsku proceduru. S druge strane, zakon o platnom prometu još čeka na dostavljanje mišljenja pojedinih institucija posle čega bi mogao da se nađe pred Vladom.

Prema Iliću, najveće promene u deviznom poslovanju tiču se liberalizacije spoljne trgovine.

– Olakšaće se uvoz i izvoz, smanjiće se troškovi privrede, čime će se povećati njena konkurentnost, iz zakona će biti eliminisane nepreciznosti koje su stvarale probleme izvoznicima, a izmenama ćemo pospešiti i razvoj finansijskog tržišta jer su definisane odredbe koje će omogućiti emisiju dugoročnih dinarskih obveznica – naglasio je Ilić i dodao da će izmene doprineti poboljšanju pravne sigurnosti poslovanja, pošto će biti uveden registar svih lica koja nude uslugu brzog transfera novca bez otvaranja računa, što je delatnost koja se često koristi za pranje novca i finansiranje terorizma.

Uz to, formiraće se i registar računa pravnih lica i preduzetnika, koji će voditi Narodna banka Srbije, što bi trebalo da olakša vođenje finansijskih istraga.

Izmenama se proširuje i spisak aktivnosti koje se mogu platiti devizama, čime će se efikasnije koristiti sredstva Evropske unije, odnosno manje novca će se gubiti na kursnim razlikama.

Kod izmena zakona o platnom prometu, nadležnost nad regulisanjem plaćanja gotovim novcem prebačena je sa NBS-a na Ministarstvo finansija i, što će najviše obradovati vlasnike maloprodajnih objekata, obaveza uplate gotovine na račun (pazara) svakog dana ukida se i uvodi obaveza uplate samo jednom nedeljno, odnosno sedam dana od ostvarene prodaje.

Menja se i način prinudne naplate, tako da će za razliku od dosadašnje prakse po kojoj je prvo bio blokiran jedan račun dužnika preko kojeg je trebalo da se izvrši plaćanje, pa tek posle eventualno i neki drugi njegovi računi, sada odjednom biti blokirani svi računi pravnog lica, i dinarski i devizni, i neće mu biti moguće da otvara nove račune dok se ne vrati dugovanje. Uz to, lica kojima je račun u blokadi neće moći da izmiruju svoje obaveze kompenzacijom, osim za plaćanje poreza i plata radnicima.

KALANOVIĆ: Prispeli projekti trostruko veći od planiranog budžeta za NIP

Objavljeno 2. decembar 2010.. Objavljeno u Vesti.

Ministarka za Nacionalni investicioni plan (NIP) Verica Kalanović izjavila je danas u Leskovcu da je njeno ministarstvo planiralo budžet za 2011. godinu od 31 milijardu dinara, a da je vrednost prispelih projekata 92 milijarde dinara.

– U ovom trenutku zahtevi lokalnih samouprava, ministarstva i autonomnih pokrajina su 92 milijarde. Mi smo predvideli budžet na 31 milijardu, ali raspolagaćemo sa onoliko sredstava koliko većina u Narodnoj skupštini i većina u Vladi bude predložila za izdvajanja u infrastrukturu – kazala je Kalanovićeva.

Ministarka za NIP, koja je u Leskovcu otvorila rekonstruisan i saniran drumski most preko Veternice u centru grada, rekla je da će novcem iz tog ministarstva naredne godine u Srbiji biti finansirani projekti regionalne i lokalne infrastrukture, ali i autoputevi koji će povezati velike gradove sa koridorima i nastavak radova na Koridoru 11.

– Budžet ćemo napraviti onako kako u određenom trenutku bude postignut kompromis i potreba i sredstva koja su nam na raspolaganju, ali se istinski nadam da infrastruktura, koja je jedan od ciljeva Vlade, mora da zauzme značajno mesto – dodala je ministarka.

Kalanovićeva je rekla da je posebno zadovoljna načinom na koji je ove godine potrošen novac NIP-a na izgradnji infrastrukturnih projekata u 40 nerazvijenih srpskih opština.

– I u onim opštinama koje su najsiromašnije, i po pravilu imaju najviše problema s kadrovima, bilo je moguće realizovati projekte. Ove godine će gotovo najviša i najbolja realizacija biti upravo u 40 najnerazvijenih opština – naglasila je Kalanovićeva.

U rekonstrukciju mosta na Veternici u centru grada, koji je sagrađen još 1936. godine, i uređenje trotoara i parkinga u njegovoj blizini, NIP je uložio 22 miliona dinara, a lokalna samouprava 5,5 miliona dinara. Sagrađen je pre isteka roka.

U toku ove godine Ministarstvo za NIP je u izgradnju putne infrastrukture u Leskovcu uložilo 258 miliona dinara. Ministarstvo je i garant zajma od 3 mil EUR kod Nemačke razvojne banke za projekat rekonstrukcije vodovodnog sistema u Leskovcu koji treba da se realizuje u naredne tri godine.