Autor: Ξ

Član Gradskog veća Miroslav Čučković, gradski pravobranilac Strahinja Sekulić i zamenik direktora Nacionalne agencije za regionalni razvoj Goran Džafić posetili su juče sedišta dve firme koje su proneverile novac dobijen za start-ap kredite. Oni su obišli lokale „Aida Škorpije“ u Bulevaru kralja Aleksandra 177 i „San Sebastijana“ u Bulevaru Mihajla Pupina 10z (lokal 67), a start-ap krediti su dobijeni od Fonda za razvoj Republike Srbije za 2007. godinu.

Protiv 46 vlasnika firmi koji su proneverili ovaj novac (16 u Beogradu) podnete su krivične prijave.

– Ovakve pojave neće omesti grad Beograd da nastavi podsticanje samozapošljavanja u našem gradu. U protekle tri godine iz start-ap programa je otvoreno 1.500 firmi i u njima je zaposleno 4.489 ljudi, a samo 16 vlasnika je zloupotrebilo poverenje grada. Za razliku od ostatka Srbije, grad Beograd je sam isplatio prvu ratu start-ap kredita za svih 327 korisnika iz 2007. godine, pa ćemo tražiti da oni koji su proneverili sredstva vrate gradu taj novac, nezavisno od onoga što radi Fond za razvoj. Prva rata je u proseku bila oko 80.000 dinara, što znači da je pronevereno 1,3 miliona dinara iz gradskog budžeta. Grad će obavestiti i sve poslovne banke i organizacije da ovih 16 firmi ne može da posluje više ni sa kim koga je država ovlastila da daje subvencije, a obavestićemo i poslovni svet o njihovoj zloupotrebi sredstava Beograđana – rekao je Miroslav Čučković.

Strahinja Sekulić naglasio je da grad Beograd razmišlja da protiv onih koji su proneverili novac ne podnese krivične prijave za nenamensko trošenje kredita, već za krivično delo prevare.

Goran Džafić je istakao da je osnovna namera države pri davanju ovih start-ap kredita bila da se podstakne proizvodna delatnost, tako da ova sredstva nisu mogla da se koriste za trgovinu, taksi prevoz, kupovinu putničkih vozila i primarnu poljoprivrednu proizvodnju. „Aida Škorpija“ je dobila kredit za pokretanje štamparije, u kojoj je trebalo da bude zaposleno četvoro ljudi, a novac je iskorišćen za otvaranje trafike.

„San Sebastijanu“ su odobrena sredstva za nabavku opreme za proizvodnju kozmetičkih preparata, a vlasnica se bavi prodajom tekstila i čarapa.

– Kontrolu start-ap kredita smo počeli posle isteka grejs perioda od godinu dana, ali smo na osnovu ovog iskustva ove godine kontrolisali i start-ap kredite odobrene 2008. i 2009, pa i 2010. godine. Što se tiče 2007. godine, više od 60% kredita je uspešno realizovano, dok je 10 odsto preduzeća zloupotrebilo poverenje države. Zloupotrebe su uglavnom bile kupovina automobila, organizovanje svadbi, putovanja i otvaranje fantomskih firmi za pranje novca – rekao je Goran Džafić.

Miroslav Čučković je najavio i da je grad pripremio program podrške za revitalizaciju mašina malih i srednjih preduzeća, u okviru koga će se davati sredstva u visini od 500.000 do milion dinara. Konkurs će biti objavljen do kraja godine.

Nove investicije u prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji

Odbor za zaštitu životne sredine i održivi razvoj i Udruženje komunalne delatnosti PKS, uz podršku kompanije BVC, organizovali su okrugli sto – Evropska iskustva u prikupljanju i prečišćavanju otpadnih voda, sa akcentom na dobra iskustva Češke i Rumunije.

Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, izneo je podatak da bi ukupna srpska ulaganja u sisteme za tretman otpadnih voda trebalo da iznose oko 5 milijardi EUR do 2019. godine. U našoj zemlji oko 87% otpadnih voda nema nikakav tretman i one se direktno izlivaju u vodotokove, a samo 1,5% sistema ima zadovoljavajući tretman otpadnih voda. Upravo ova činjenica ukazuje na potrebu pomenutog velikog investicionog ciklusa u sisteme za tretman otpadnih voda, kako bi Srbija uspešno očuvala resurse pijaće vode i kvalitet života svojih građana.

Hana Hubačkova, ambasadorka Češke Republike u Beogradu, rekla je da je prečišćavanje otpadnih voda jedno od najvažnijih problema za sve evropske zemlje i da je potrebno prečistiti 0,2 m3 otpadnih voda po glavi stanovnika. Češka je intenzivno razvijala tehnologiju za prečišćavanje, zbog svih neophodnih standarda koje je trebalo primeniti tokom njenog pristupanja EU. Za proteklih deset godina Češka je izvoz svojih tehnoloških postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda uvećala sa 30 na 150 mil EUR.

Ona je naglasila da je Srbija strateški partner Češke u Jugoistočnoj Evropi. Srbija, koja bi trebalo što pre da stekne status kandidata, mora da identifikuje korake i rešenja na evropskom putu i u oblasti prečišćavanja otpadnih voda.

Željka Juraković, direktorka Fonda za zaštitu životne sredine, najavila je da će od početka januara 2011. godine, u skladu sa Zakonom vodama, Fond finansirati aktivnosti koje su u vezi sa unapređenjem kvaliteta voda u Srbiji. Prihodi će se ostvarivati od nadoknada zasnovanih na principu – „zagađivač plaća“, a ta sredstva će se plasirati u projekte zaštite voda i postrojenja za preradu otpadnih voda kao bespovratna pomoć, ili putem kredita.

Ona je istakla da će lokalne samouprave moći od sledeće godine da konkurišu i za sredstva kojima bi se sufinansirala izrada projektne dokumentacije za ovakva postrojenja, a u saradnji sa poslovnim bankama privreda će moći da dobije povoljne kredite, kako bi svoju tehnologiju prerade otpadnih voda prilagodila evropskim standardima. Cilj Fonda je da se sredstva obezbede najširem krugu korisnika, pod najpovoljnijim mogućim uslovima.

Češka je sa Srbijom je sarađivala na ravitalizaciji Velikog bačkog kanala, reke Ibar, sprečavanju zagađenja reke Kolubare, a upravo je počeo projekat prečišćavanja čvrstog otpada u Valjevu.

Predstavnik kompanije „Topolvoter“ iz Češke Jan Topol predstavio je prednosti decentralizovanih sistema prčišćavanja otpadnih voda, naročito za male lokalne zajednice, koji su uz daljinsku kontrolu iz dispečerskog centra, jeftiniji od centralizovanih jer ne zahtevaju troškove izgradnje kanalizacione mreže.

Iskustva Rumunije u oblasti prečišćavanja otpadnih voda izneo je Radu Kristijan, direktor kompanije „Ekoturs“ iz Kluža. On je istakao pad investicija sa nastupanjem ekonomske krize krajem 2008. i upozorio na opasnosti od birokratije, koja usporava izgradnju, i korupcije koja je poskupljuje.

Slobodan Škundrić, direktor kompanije BVC, koja se u Srbiji bavi poslovima vezanim za prečišćavanje otpadnih voda od 2006, naglasio je otežane uslove poslovanja zbog nedostatka ljudskih resursa, primene nepotpune ili zakasnele zakonske regulative, kao i jeftinije ali zastarele opreme, zbog čega se zemljište i vodotokovi zagađuju, a sredstva uzaludno troše.

U Regionalnoj privrednoj komori Subotice predstavnici kompanije „Kontejnerski terminal i generalni tereti“ iz Bara predstavili su subotičkim privrednicima mogućnost za transport različitih roba.

Slobodan Vojinović, predsednik Regionalne privredne komore Subotice, rekao je na početku ove prezentacije da dnevno od sedam do devet kontejnerskih vozova, doprema robu iz pravca Vojvodine i Srbije do Bara u Crnoj Gori.

Andrija Radusinović, izvršni direktor kompanije „Kontejnerski terminal i generalni tereti“ iz Bara, naglasio je da je italijanska Vlada finansirala studiju kojom se ukazuje šta treba uraditi kako bi se povećala brzina kretanja vozova na pruzi od Subotice do Bara sa sadašnjih 40 na 80 kilometara na čas.

Italijanska Vlada stavila je na raspolaganje Srbiji i Crnoj Gori 139 mil EUR za popravku pruge, kako bi se i putnici i roba brže kretali ka Jadranu, rečeno je privrednicima Vojvodine i Subotice.