Autor: Ξ

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) Dejan Jovanović najavio je danas da ta služba ove godine kroz sedam programa za koje je izdvojeno 5,55 milijardi dinara planira da zaposli 60.000 ljudi u Srbiji.

Jovanović je na konferenciji za novinare precizirao da će Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja mere zapošljavanja finansirati sa 3,9 milijardi dinara, dok će udeo NSZ-a iznositi 1,65 milijardi dinara.

Ove godine je, kako je podsetio, uveden novi program „Stručna praksa 2011“ za 5.000 mladih do 30 godina, u koji će se pored privatnih firmi uključiti i državne institucije.

Za taj program je izdvojeno 500 miliona dinara, naveo je Jovanović i saopštio da će u okviru tog programa moći da konkurišu nezaposleni koji imaju najmanje srednju stručnu spremu.

Prema njegovim rečima, za mere aktivnog traženja posla biće izdvojeno 10 miliona dinara za zapošljavanje 80.000 nezaposlenih preko sajmova zapošljavanja, obuka aktivnog traženja posla i klubova za traženje posla.

Za program „Prva šansa 2011“, kako je naveo, izdvojeno je 2,6 milijardi dinara za stručno osposobljavanje 15.000 mladih do 30 godina bez radnog iskustva u struci.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje ukazao je na to da će u okviru „Prve šanse“ biti omogućena tromesečna stručna praksa u okviru koje će novčana pomoć iznositi 10.000 dinara, uz obavezu poslodavca da zadrži osobu u radnom odnosu još najmanje 12 meseci.

Jovanović je napomenuo da će milijardu dinara biti izdvojeno za subvencije za otvaranje 4.300 novih radnih mesta u nerazvijenim područjima, čime će biti podstaknut ravnomeran regionalni razvoj.

– Planirano je i da se izdvoji 300 miliona dinara za subvencije 2.000 preduzetničkih radnji, gde će jednokratna pomoć za pokretanje posla iznositi 160.000 dinara – rekao je on.

Program javnih radova uposliće 5.000 građana starijih od 45 godina koji nisu stekli dovoljan nivo obrazovanja i za njegovu realizaciju biće izdvojeno 700 miliona dinara, istakao je Jovanović.

On je objasnio da će javni radovi biti realizovani u socijalnim, humanitarnim i kulturnim delatnostima, kao i na održavanju javne infrastrukture i zaštiti životne sredine.

Za sticanje dodatnih znanja i veština potrebnih za obavljanje poslova kod poslodavaca u trajanju od šest meseci biće izdvojeno 280 miliona dinara za potrebe 2.300 osoba, naveo je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

Javni pozivi za subvencije za samozapošljavanje i otvaranje novih radnih mesta za programe „Prva šansa 2011“ i „Stručna praksa 2011“, kao i pozivi za sprovođenje javnih radova i obuke za potrebe poslodavaca, objavljeni su u dnevnim listovima.

Fond za zaštitu životne sredine finansira izgradnju sakupljačkih centara širom Srbije

Izgradnjom 30 sakupljačkih centara za komunalni i drugi otpad u Srbiji recikleri bi rešili problem nedovoljno sirovina, bilo bi angažovano nekoliko hiljada radnika, smanjile bi se količine otpada za deponovanje, a životna sredina bi bila manje zagađena.

To su samo neki od efekata izgradnje stanica za sakupljanje otapada koje je pokrenuo Fond za zaštitu životne sredine Srbije. Novi Sad je prvi grad u kom će biti izgrađen centar za sakupljanje i postrojenje za upravljanje komunalnim i drugim otpadom, a odobrenje su dobili i Beograd, Niš i Kragujevac. Osim komunalnih preduzeća, centri su namenjeni i građanima koji bi ovde donosili stare akumulatore, frižidere, gume i drugi otpad.

Fond za zaštitu životne sredine pozvao je sve lokalne samouprave da predlože adekvatne lokacije za izgradnju sakupljačkih stanica.

– Do 31. januara aktivan je javni poziv koji je Fond uputio svim gradovima i opštinama u našoj zemlji. Oni bi trebalo da dostave informacije o lokacijama koje su pokrivene planskom dokumentacijom na kome bi se uskoro mogli podići sakupljački centri. Bićemo tolerantni prema lokalnim samoupravama koje kasne sa donošenjem planske dokumentacije, ali svaki grad i opština moraju naći lokaciju – kaže u razgovoru za „eKapiju“ Željka Jurakić, direktorka Fonda za zaštitu životne sredine Srbije.

Kako bi se izgradnja brže realizovala, Fond je preuzeo vođenje javnih nabavki i finansiraće izgradnju sakupljačkih stanica. Kako kažu u Fondu, tačan iznos finansija biće poznat krajem februara.

– Mi ćemo angažovati ljude sa strane koji su eksperti za obimnije javne nabavke kako bi sve bilo brzo i precizno. Očekujemo participaciju lokalnih samouprava kada je u pitanju dobro infrastrukturno opremljena lokacija kao i da budu maksimalno operativni u izdavanju svih dozvola – objašnjava Jurakić.

Za tipsko idejno-tehničko rešenje centara za sakupljanje i postrojenja za upravljanje komunalnim i drugim otpadom angažovan je „Envi Tech“. Dragan Dilparić, zamenik direktora ove beogradske kompanije, govori za „eKapiju“ o prednostima tih stanica.

– Sakupljačka mreža u Srbiji je nedovoljno razvijena pa recikleri nemaju dovoljno materijala za reciklažu. Ovim centrima bi se postiglo stalno snabdevanje reciklera. Javna komunalna preduzeća nemaju infrastrukturu za sakupljanje i separaciju otpada koji ima upotrebnu vrednost. U centru postoje linije za separaciju gde će se neselektovani otpad dovoziti, jedan deo materijala bi se izdvajao za reciklažu a ostatak deponovao. Time bi se postiglo smanjenje otpada za deponovanje – objašnjava Dilparić.

On navodi da u izgradnji sakupljačkog centra moglo da učestvuje 36 domaćih preduzeća koji zapošljavaju oko 500 radnika. Dilparić kaže i da bi svaka stanica zapošljavala 7-10 radnika.

– Domaće firme mogu kompletno da opreme sakupljačke centre po svim standardima. Osim radnika u samom centru, biće angažovani i ljudi i u transportu, kao i oni koi rade završni tretman otpada. Po našem proračunu, kad bi bilo izgrađeno 30 sakupljačkih centara, bilo bi upošljeno nekoliko hiljada radnika – napominje Dilparić.

Kompanija „Brzan plast“ iz Batočine, vodeći prerađivač otpadnih sirovina od PET-ambalaže i ambalažne plastike u Srbiji, i proizvođač građevinske folije, plastičnih džakova, džakova za smeće, presa za baliranje plastičnog otpada, u oktobru prošle godine izgradila je pokazni sakupljački centar koji bi mogao da bude model i za opštinske stanice.

– Centar je prezentovan ministru za zaštitu životne sredine Oliveru Duliću kao i Stalnoj konferenciji gradova i oppština, a podršku ovom modelu za sakupljanje otpada su dale i „Umka“, SET (S.E. Trade), „034 Group“, „Eco recycling“ i druge firme koje se bave reciklažom jer su to videle kao jedan od načina za sigurno snabdevanje sirovinama i upošljavanje svojih kapaciteta.

On kaže da cena centra postrojenja zavisi od broja stanovnika u određenom području, kao i proceni količine otpada koja bi bila dopremana.

– Za veće gradove bolje je imati više sakupljačkih centara da građani ne bi nosili sa jednog dela grada na drugi – ističe Dragan Dilparić.

„Envi Tech“ je uradio glavni projekat za sakupljački centar „Brzan plasta“ a za mesec dana bi trebalo da bude gotov projekat i za stanicu u Novom Sadu. Beogradska kompanija radi i projekat sakupljačkog centra za Vlasotince.

– Za sada je predviđen jedan sakupljačkih centar u Novom Sadu koji će biti izgrađen na deponiji. U Vlasotincu su krenuli sa projektom transfer stanice jer su u regionalnom sistemu deponije Leskovac pa su odlučili da pokrenu projekat sakupljačkog centra sa kojim će da konkurišu za finansije kod Fonda – kaže Dilparić.

Kao jedna od mogućnosti za finasniranje sakupljačkih stanica je i javno-privatno partnertvo. Kako kaže direktorka Fonda za zaštitu životne sredine, za unapređenje upravljanja otpadom potrebno je učešće privatnog kapitala, pa se to može realizovati i u ovom projektu izgradnje sakupljačkih centara.

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić izjavio je danas da će i u narednih šest meseci ostati olakšice manjeg izdvajanja devizne obavezne rezerve za banke koje budu odobravale subvencionisane kredite.

– Olakšica će se odnositi na subvencionisane kredite za likvidnost, trajna obrtna sredstva, izvozne poslove i investicije, u odnosu na njihovo stanje od 13. januara ove godine – rekao je Šoškić na konferenciji za novinare.

Guverner je istakao da će primenom nove odluke Izvšnog odbora NBS o utvrđivanju različitih stopa obavezne rezerve u zavisnosti od ročnosti obaveze, odnosno izvora finansiranja banaka, biti smanjena ukupna obavezna rezerva za 268 mil EUR.

Od toga će smanjenje obaveze deviznog izdvanja biti u iznosu 329 miliona, dok će dinarski deo izdvajanja biti povećan u vrednosti od oko 61 mil EUR.

Nove monetarne mere, kako je rekao Šoškić, treba da podstaknu banke da daju pozajmice za dužim rokom otplate, a istovremeno spreče oslobađanje dinarske likvidnosti koja bi uticala na rast inflacije.

Odlukom izvršnog odbora NBS deo dinarske osnovice na obaveze koje su oročene do dve godine stopa obavezne rezerve ostaje 5%, dok na dinarske izvore finansiranja banaka sa ročnošću preko dve godine neće biti obračunavata obavezna rezerva.

Devizna obavezna rezerva na izvore finansiranja banaka sa ugovorenom ročnošću preko dve godine ostaje 25%, uz uslov da se 10% izdvoji u dinarima. Na obaveze sa kraćom ročnošću stopa obavezne rezerve se podiže na 30%, od čega je 15% izdvajanje u dinarima.

Novi propisi neće se primenjivati na obaveze banaka koje se odnose na njihov dopunski kapital, zatim na novac primljen od međunarodnih finansijskih organizacija i depozite i kredite primljene iz inostranstva od 1. oktobra 2008. do 31. marta 2010. godine do dospeća toh obaveza, a najkasnije od kraja 2013. godine.

Šoškić je rekao da je centralna banka povećala referentnu kamatnu stopu sa 11,5% na 12% da bi obuzdala visoka inflatorna očekivanja.

On je najavio da će centralna banka i ubuduće monetarnu politiku prilagođavati ispunjenju cilja da inflacija u 2011. godini bude 4,5%, sa odstupanjem plus ili minus 1,5%.

Procene guvernera su da će inflacija, posle rasta u prvim mesecima, biti usporena od polovine 2011. godine.

– Na inflaciona očekivanja u narendom periodu uticaće rast regulisanih cena, kao i cena hrane i kretanje svetskih cena nafte – rekao je Šoškić.