Autor: Ξ

Od 11. juna ove godine inspekcije će krenuti u kontrolu da li firme rade po sistemu HACCP

Od 11. juna 2011. godine poljoprivredne inspekcije u Srbiji krenuće u kontrolu preduzeća da proveravaju da li svi u lancu hrane primenjuju sistem HACCP. Posedovanje sertifikata HACCP nije obavezno, ali je obavezno da se radi po ovom sistemu. To je jedna od obaveza koja je proistekla od donošenja Zakona o bezbednosti hrane. Ovo je između otalog istakao Nenad Vujović, iz Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije u Privrednoj komori Srbije (PKS) predstavljajući publikaciju – Uputstvo za primenu, samokontrolu i kontrolu sistema DPP, DHP i HACCP.
Govoreći o primeni zakona, Vujović je naglasio, da inspekcije prilikom kontrole neće odmah biti rigorozne da izriču kazne, već će onima koji imaju eventualne nedostatke u primeni zakona, ukazati na propuste i dati rokove za otklanjanje nedostataka. Međutim, oni koji ne budu radili po sistemu HACCP neće biti pošteđeni i biće predlagano da im se obustavi dalji rad. Dakle, sankcije će biti primenjene za one koji nisu ništa uradili na primeni ovog sistema u proizvodnji. Po rečima Vujovića, svi u lancu proizvodnje moraju da primenjuju HACCP sistem.
U razgovorima sa proizvođačima hrane iz Srbije je kosntatovano da je i do sada, čak 80 i više odsto u njihovoj proizvodnji bio primenjen ovaj sistem rada. Sada se samo uvodi još veći stepen samokontrole u proizvodnji.Vujović je prisutne obavestio da neće biti pomeranja rokova u kontroli primene ovog zakona, ali da oni koji rade po ovom sistemu ne moraju da strahuju od posete inspektora.
Skup u PKS na ovu temu organizovala je savetnica u Udruženju poljoprivrede, prehrambene industrije i vodoprivrede PKS Saška Biorčević, zadužena za ovu oblast.

Link

Za mala i srednja preduzeća u Srbiji krajem ovog meseca biće raspisan konkurs za prijavu za dobijanja usluge mentoringa – savetovanja kako da napreduju dalje u svom poslovanju i otklone problem ukoliko ga imaju. Ova usluga je potpuno besplatna.

„Zajedničkim radom, izradili smo model mentoringa, koristeći 60-godišnje iskustvo Japana i uvažavajući specifičnosti srpskih preduzeća. Obučili smo 32 mentora i pomogli da 44 preduzeća savladaju probleme i poboljšaju poslovanje“, rekao je direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj, Ivica Eždenci, prilikom uručivanja sertifikata obučenim mentorima. Direktor Nacionalne agencije je kazao da je ponekad dovoljno da mašina u pogonu bude na određenom mestu kako bi se poboljšala produktivnost i da ne treba zanemariti ni čistoću poslovnog prostora. On je dodao da MSP na putu unapređenja poslovanja i smanjenja troškova često ne trebaju velika finansijska sredstva kako bi se primenila uputstva mentora, odnosno japansko iskustvo u kombinaciji sa načinom razmišljanja u Srbiji.

Link

950 mil EUR za akcije, 450 mil EUR za investicije

Jedinu ponudu za kupovinu 51% akcija „Telekoma Srbije“ dostavila je kompanija „Telekom Austria“.

Radna grupa za prodaju „Telekoma Srbije“ otvorila je danas ponudu austrijskog „Telekoma“ koji je ponudio 1,4 mlrd EUR , od čega 950 mil EUR za akcije, a 450 mil EUR za investicije.

Predsednik radne grupe Vuk Đoković je rekao da je rok za analizu ponude pet dana, tako da će se Vlada Srbije o njoj izjasniti u ponedeljak, 28. marta.

Rok za dostavljanje ponuda na tender za prodaju 51% akcija „Telekoma Srbije“ istekao je danas u 14.00 časova.

Status zvaničnih ponuđača na tenderu dobilo je šest kompanija – „Telekom Austria“, „Deutsche telekom“, „Turkcell“, „America movil“, „Weather investments“ i „France telekom“, a radna grupa zadužena za sprovođenje tendera očekivala je najmanje četiri ponude.

Minimalna cena za većinski paket akcija „Telekoma Srbije“ je 1,4 mlrd EUR. Vlada Srbije će prodati 31% akcija, a grčki OTE svih 20% akcija koje poseduje u „Telekomu“. „Deutsche telekom“ poseduje 30% akcija u kompaniji OTE.

„Telekom Srbije“ poseduje i telekomunikacione kompanije „M:tel“ u Crnoj Gori i „Telekom Srpske“ u Bosni i Hercegovini.

Tender za prodaju „Telekoma Srbije“ objavljen je 20. oktobra 2010.godine

U ukupnom izvozu iz Srbije u januaru 2011. godine, najveće učešće imala je Vojvodina oko 37%, dok je u uvozu beogradski region sa 42% bio najzastupljeniji, podaci su Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Region Južne i Istočne Srbije, u januaru, učestvovao je 21% u ukupnom izvozu, dok je učešće beogradskog regiona bilo 20,6%, Šumadije i Zapadne Srbije 20,4%, a oko jedan odsto izvoza je bilo nerazvrstano po teritorijama.

Prema podacima RSZ, Vojvodina je u ukupnom januarskom uvozu Srbije učestvovala 36,8%, Šumadija i Zapadna Srbija 10,4%, Južna i Istočna Srbija 9,4%, dok je 1,4% januarskog uvoza nerazvrstano po teritorijama.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u januaru 2011. godine bila je 1,51 mlrd EUR ili za 32,1% veća nego u istom periodu prethodne godine.

Srbija bi dozvolu za izvoz krompira u zemlje Evropske unije (EU) mogla da dobije do početka leta, izjavio je u nedelju, 20. marta direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede i trgovine Dušan Pajkić.

– Srbija trenutno završava izveštaj o monitoringu semenskog i merkantilnog krompira na odsustvo karantinskih bolesti, koji se radi u laboratoriji u Nišu, nakon čega će biti prosleđen EU – rekao je on agenciji Beta.

Kako je istakao, „cela procedura oko dobijanja dozvole trebalo bi da bude završena do leta“, ali je dodao da se još ne zna kolike količine će moći da se izvezu.

Krompir, čija cena na domaćem tržištu trenutno iznosi i do 130 dinara po kilogramu, mogao bi nakon dobijanja dozvole da se izvozi iz Srbije najpre u Rumuniju i Bugarsku, kazao je Pajkić i podsetio da su pre ulaska u EU te zemlje bile tradicionalno tržište za plasman tog povrća.