Autor: Ξ

Tekstilci, baš kao i predstavnici svih privrednih grana u Srbiji, apeluju na Vladu da smanji doprinose i poreze na zarade. Sa zahvatanjem od 62 do 64 % plate rekorderi smo u regionu. Trpe pre svega radnici, jer se štedi na račun njihovog primanja, ali uz tolika poreska i još drastičnija paraporeska opterećenja srpski proizvod gubi trku sa konkurencijom. Nade da će se to promeniti uskoro, međutim, nema. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić, na sastanku u Privrednoj komori Srbije, jasno je poručio privrednicima – do izbora i nove vlade poreski sistem se neće menjati.

Isti odgovor važi i u slučaju poreza na dodatu vrednost. Neće se menjati dinamika njegove uplate, a on se plaća kada se roba fakturiše, a ne naplati. Od Ministarstva finansija zavisi mogu li se tekstilci, ali i ostali proizvođači, nadati da bi se repromaterijal, koji se uvozi, ali kao proizvod ide ponovo u izvoz – mogao osloboditi ovog nameta ili carine.

– Izgubili smo trku sa okruženjem. I Republika Srpska je smanjila doprinose na nivo četvrtine plate – istakla je Ljubinka Krlović iz pančevačkog preduzeća „Znak“.

– Računa se da smo jeftina radna snaga, ali nažalost, to je zbog malih plata, a ne zbog doprinosa.

U Sloveniji su doprinosi na nivou od 38% plate, u Hrvatskoj 37%, a u Makedoniji i Bosni i Hercegovini na nivou polovine zarade.

– Fiskalna opterećenja su na granici podnošljivog – smatra Đorđe Momirović, vlasnik „Mone“.

– Parafiskalna opterećenja su, međutim, strašna. Svaka opština ubira nenormalne poreze. Ne može opština da bude nerazvijena i da živi od tih opterećenja. Potrebna je i bolja stimulacija naplaćenog izvoza. Dešavalo mi se da me takse, koje moram da platim, koštaju više nego što dobijem kroz stimulaciju.

Ni ovaj skup privrednika nije prošao bez polemike subvencionisanja svakog novog radnog mesta. Iako ga dobijaju i domaće i strane kopmanije, činjenica je da je do sada 2,5 mil EUR dobilo osam naših tekstilnih firmi, a 15 stranih – čak 31 mil EUR.

– Problem su bankarske garancije – pojasnio je Miloš Ivković, iz „Trikotaže Ivković“.

– Bankarska garancija je potrebna na 3,5 godina, a banke to tretiraju kao dugovanje. Mi zbog toga nismo uspeli da povučemo sva sredstva, ali verujem da ćemo to rešiti.

Predstavnik jedine srpske fabrike kože iz Rume od ministra Ćirića je zatražio uvođenje izvozne takse za sirovu kožu, kako ne bi sva sirovina završila na stranim tržištima.

Reforma odmah

Dok se zvaničnici kunu u našu radnu snagu, priča iz ugla privrednika deluje drugačije. Skoro svi poslodavci u tekstilnoj industriji apeluju na nadležne da se promeni obrazovni sistem. Iz škola, kako kažu, izlaze mladi ljudi bez ikakve prakse.

– Kada bi trebalo da sad povećam proizvodnju za petinu, bojim se da ne bih imao koga da zaposlim – kaže Đorđe Momirović.

– Ako to ne rešimo, desiće se isto što i u Rumuniji. Nećemo imati radnike.

Šta može

Ministar ekonomije Nebojša Ćirić tekstilce je zamolio da mu predaju konkretne predloge i predložio da se uskoro ponovo sastanu i vide šta može, a šta ne može da se ispuni.

– Za manje doprinose sam se i sam zalagao, ali to do septembra sledeće godine nije moguće – rekao je Ćirić.

– Što se tiče subvencionisanja svakog radnog mesta, razmišljamo o tome da u 2012. domaćim firmama priznamo bankarske garancije na manje iznose, a da deo rizika preuzme država.

(Napomena: Teskt je u potpunosti preuzet iz lista „Novosti“ od 30.08.2011.)

U organizaciji „Unesco“ katedre za studije preduzetništva, pri Univerzitetu u Novom Sadu, početkom idućeg meseca biće održan besplatni trening namenjen inovativnim preduzećima koja žele da unaprede svoje komunikacione i prodajne veštine, saopštio je Univerzitet u Novom Sadu.

U nastavku serije obuka na toj katedri, učesnici će ovog puta biti pripremani za sticanje praktičnih znanja i veština radi pravilne pripreme i ostvarivanja poslovnog sastanka, kao i prihvatanja i razumevanja komentara kupaca u vezi sa inovacijama kako bi prodaja bila bolja.

Taj trening se sastoji u kombinovanju predavanja, diskusije i praktičnih vežbi da bi bile poboljšane komunikacione veštine, vođenje poslovnog razgovora, predstavljanje sopstvenog inovativnog poslovanja, osnove pregovaranja i prodajne veštine.

Besplatna obuka „Unesco“ katedre biće održana 5. i 6. septembra od deset do 17 sati na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, a polaznici, čiji je broj ograničen, mogu za učestvovanje da se prijave na mejl adresu unescochair@uns.ac.rs

Izvor: eKapija