Autor: Ξ

Predlozi Zakona o zanatstvu i Zakona o zadrugama biće uobličeni do proleća naredne godine nakon čega će biti predati vladi i skupštini na usvajanje, najavio je danas ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić nakon sastanka sa predstavnicima Udruženja preduzetnka Srbije.

On je u Palati Srbija rekao da se na ovim zakonskim predlozima već odavno radi sa predstavnicima preduzetnika i zanatlija.

Dinkić je rekao da je na sastanku upoznao predstavnike preduzetnika kojih u Srbiji ima 300.000 sa namerama da u tekućem mesecu vlada i skupština usvoje tri važna zakona koji bi trebalo da dodatno poboljšaju uslove poslovanja preduzetnika i zanatlija.

Najvažniji je zakon o redovnosti plaćanja gde se uvodi obveza plaćanja privede u roku od 60 dana i obaveza države da privredi plaća u toku od 45 dana i postane generator finansijske discipline, dodao je on.

Ministar je istakao da su preduzetnici pozdravili predlog resornog ministarstva i vlade da se posebnim zakonom izvrši uslovni otpis zateznih kamata i odobri mirovanje poreskog duga za sve preduzetnike i mala i srednja preduzeća na period od dve godine.

„Na taj način podigle bi se blokade preduzetnicima koji imaju blokirane račune zbog neplaćenih poreskih dugovanja i svako bi dobio šansu da postane uredni poreski platiša tako što bi samo morao da uplati obaveze za novembar i decembar i od nove godine nastavi da redovno servisira obaveze“, objasnio je Dinkić.

Prema njegovim rečima, u finalnoj je fazi i zakon koji je usvojila prethodna vlada a sad se dorađuje, a to je Predlog izmena zakona o autorskim pravima kojim bi se trajno ukinuo „muzički dinar“ za zanatlije i smanjio za ostale preduzetnike.

Ova tri zakonska predloga treba vlada da usvoji tokom ovog meseca i da ih, zajedno sa zakonom o budžetu, skupština usvoji početkom decembra, kazao je Dinkić.

Ministar je podsetio da je ukinuto 138 parafiskalnih nameta kao i fiskalne kase za zanatlije kao i da je donet zakon kojim će strogo biti kontrolisana crna ekonomija i sprečena nelojalna konkurencija jer će od nove godine Poreska uprava kontrolisati poslovanje neregistrovanih firmi, što je do sada bilo u nadležnosti tržišne inspekcije i bilo neefikasno.

Predstavnici preduzetnika i zanatlija pozitivno su ocenili današnji sasatanak sa ministrom Dinkićem istakavši da su direktni razgovori najbolji put da se reše svi problemi i unaprede uslovi poslovanja.

Kako su naglasili, sve što je ranije dogovoreno i obećano to je i ostvareno.

Prvi sastanak je održan četvrti dan po formiranju vlade Srbije u avgustu mesecu, a novi je dogovoren za početak februara 2013.

Link

Uprava za trezor će kontrolisati da li država poštuje propisane rokove plaćanja, a predvidjene su novčane kazne za odgovorne ministre, pokrajinske sekretare, gradonačelnike, predsednike opština i direktore javnih preduzeća, rekao je ministar Mladjan Dinkić u PKS na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o izmirenju novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama

Upravni odbor Privredne komore Srbije još početkom  2010. godine predložio je da se propišu rokovi izmirivanja novčanih obaveza prema privredi, za sve korisnike budžetskih sredstava i javna preduzeća, jer država i preduzeća u njenom vlasništvu, kao najveći  naručioci roba i usluga, ne smeju biti generator nelikvidnosti, podsetio je predsednik PKS Miloš Bugarin na javnoj raspravi o Nacrtu zakona, koji treba da reguliše disciplinu u finansijskim transakcijama izmedju privrede i države, kao i izmedju privrednih subjekata. Zakon treba da bude usvojen tokom novembra, sa početkom važenja od 31. marta 2013. godine. Javna rasprava, na kojoj je Nacrt zakona predstavio ministar Mladjan Dinkić, okupila je veliki broj privrednika, predstavnika realnog sektora i javnih preduzeća, koji su izneli brojne predloge i sugestije. Neke od njih su, po rečima ministra Dinkića, prihvaćene odmah, a o drugima će se razgovarti.

Otvarajući raspravu, predsednik PKS Miloš Bugarin podsetio je na vladinu uredbu iz oktobra 2011. godine, čiji efekti su praktično zanemarljivi. Od novog zakona, kojim je predvidjeno da rok za izmirivanje novčanih obaveza javnog sektora prema privrednim subjektima ne može biti duži od 45 dana, dok je opšti rok za izmirivanje obaveza 60 dana, očekuje se da se odrazi na povećanje likvidnosti privrede i omogući pravilno funkcionisanje tržišta, rekao je Bugarin. Istovremeno, uspostavljanje pravnog okvira za skraćivanje rokova plaćanja i za uvodjenje redovnosti u plaćanju novčanih obaveza, pozitivno će se odraziti i na privlačenje potencijalnih investitora.

Bugarin je istakao opravdanost ovakvog zakona, imajući u vidu opštu finansijsku nedisciplinu i činjenicu da je u Srbiji prosečan rok izmirivanja obaveza  više od 120 dana. Po mišljenju predsednika PKS, zakonom propisani najduži rokovi u izmirivanju obaveza izmedju privrednih subjekata su potrebni, ne da bi se ograničila sloboda ugovaranja, već da bi se sprečila zloupotreba slobode ugovaranja, koja je danas široko rasprostranjena. Kao pozitivne strane nacrta, Bugarin je istakao naglašenu odgovornost države i javnog sektora, kao i primenu hitnog postupka u sudovima kod nebglagovremenog izmirivanja obaveza, čime se štiti poverilac, a ne dužnik. Bugarin je takodje rekao da je za rešavanje problema opšte nelikvidnosti u privredi potrebno razmotriti ugovorne odnose zasnovane pre početka važenja zakona i preduzeti mere da javni sektor izmiri prethodno dospele obaveze prema privredi, čime bi se pokrenuo lanac razduživanja.

Predstavljajući Nacrt, ministar Mladjan Dinkić je naglasio da važenje zakona počinje  31. marta iduće godine kako bi se država i privreda pripremile za njegovu primenu. Prema Dinkićevim rečima, ovaj zakon treba da preokrene dosadašnju situaciju u kojoj je država bila generator nelikvidnosti. Zakon se neće primenjivati retroaktivno, rekao je Dinkić, mada privrednici već dve godine traže da se ograniče rokovi plaćanja i da se prekine lanac nelikvidnosti u privredi. On je naglasio da će se u slučaju kršenja propisanih rokova primenjivati zatezne kamate, Uprava za trezor  će kontrolisati da li država poštuje propisane rokove plaćanja, a predvidjene su novčane kazne za odgovorne ministre, pokrajinske sekretare, gradonačelnike, predsednike opština i direktore javnih preduzeća.

Dinkić je naveo i da postoje odredjeni izuzeci od propisanih rokova, koji se odnose na fond za zdravstvo (RFZO), poljoprivrednike i zemljoradničke zadruge, a  u slučaju da ugovorene obaveze izmedju privrednih subjekata zahtevaju isplatu u ratama rok za izmirenje obaveze je 90 dana u dve jednake rate, što će se pre svega odnositi na sektor trgovine. On je rekao i da su trgovinski lanci podeljeni oko odredbi ovog zakona i da se polovina izjasnila da može da ispoštuje ove rokove, a polovina je tražila dodatnu relaksaciju uslova. Minsitar je naglasio da neće biti „razblaživanja“ ovog zakona i poručio trgovinskim lancima koji ne mogu da ispoštuju ovaj zakon da ustupe mesto na tržištu onima koji mogu.Ugovori izmedju privrednih subjekata koji bi predvidjali izmirivanje obaveza u roku dužem od onoga koji predvidja zakon,  smatraće se ništavnim. Dinkić je naglasio da je je ideja ovog zakona da se uvede ozbiljna disciplina u državi. Podsetivši da je država već preduzela neke mere za povećanje likvidnosti privrede kroz izmene zakona o PDV-u i subvencionisane kredite, on je najavio da će pored zakona o ograničavanju rokova plaćanja biti donet i set drugih mera, od kojih je sledeća donošenje zakona o instrumentima bezbednosti plaćanja.

Nacrt ovog zakona je u velikoj meri harmonizovan sa zakonodavstvom Evropske unije, rekla je Dragijana Radonjić Petrović iz Ministarstva finansija i privrede, i naglasila da se njime definišu rokovi, kamate, kaznene odredbe i nadzor. Po njenim rečima, propisane su kazne od 10 odsto od neizmirenog dela duga, ali ne manje od 100 000 dinara, koliko iznosi kazna i za odgovorno lice.

Podsećajući na činjenicu da se u Srbiji samo dva odsto dobijenih presuda sudski naplati, Rajko Latinović, direktor Imes PKB, podsetio je da su manji problem oni koji su zakasnili da plate, od onih koji nemaju nameru da izmir svoja dugovanja. Mihajlo Antonović, privrednik iz Negotina, predložio je da zakonodvac napravi razliku u visini kazne izmedju nenamerno učinjene greške i one učinjene s namerom. Petrašin Jakovljević, direktor Metalca iz Gornjeg Milanovca, upozorio je na mogućnost zaobilaženja ovog zakona, koji predstavlja šok terapiju, putem prodaje na odjavu, dok je predsednik Zajednice preduzetnika PKS izrazio očekivanje da se veliki broj preduzetničkih radnji koje sada posluju u sivoj zoni, vrati u legalne tokove. Bratislav Ivančić iz kompanije Ivančić i sinovi, rekao je da je kazna od 100 000 dinara za odgovorno lice nedovoljna, jer se sa odredjenih pozicija mogu ugovoriti milionski poslovi. Milan Beslać, predstavnik Galeb Grupe, negodovao je što su iz obaveze poštovanja rokova plaćanja izuzeta preduzeća u restrukturiranju, koja mnogo duguju drugim privrednim subjektima. Dušan Nedeljković, direktor kompanije Farmasvis, koja se bavi proizvodnjom lekova, ukazao je na neusaglašenost rokova plaćanja kod veledrogerija i za RFZO, na šta već duže ukazuju grupacije veledrogerija i proizvodjača lekova u PKS. Ministar Dinkić se složio sa primedbom i prihvatio da se ovi rokovi usaglase na 60 dana. Dinkić je ukazao na problem velikih dugova i RFZO i bolnica, koji će biti tretirano kao javni dug.

Ovim zakonom dali smo šansu svima u tržišnoj utakcmici, rekao je Dinkić, da otpišu zatezne kamate i da plate samo poreski dug, velike firme za jednu, a mala i srednja preduzeća za dve godine. Dinkić je najavio novu meru vlade koja će obezbediti državne garancije bankama za garantovanje dela rizika u izvoznim poslovima.

Izvor: Privredna komora Srbije

KANjIŽA: Delegacija Vlade Vojvodine sa pokrajinskim sekretarima za energetiku i mineralne sirovine Natašom Pavićević Bajić i za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju profesorkom dr Vesnom Kopitović i
v. d direktora Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine Nebojšom Malenkovićem bila je juče u opštini Kanjiža i Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju„Banja Kanjiža„, gde su razgovarali sa čelnicima lokalne samouprave i rukovodiocima ustanova iz oblasti zdravstva i socijalne zaštite.

Pomoćnici predsednika opštine dr Zoltan Šarnjai i Vladimir Hajder izrazili su zadovoljstvo saradnjom sa pokrajinskim organima i projektima koji se ostvaruju, očekujući da će se ta saradnja u narednom periodu još intezivirati u rešavanju problema.

Nataša Pavićević Bajić je naglasila da je kanjiška opština u prethodnom periodu pokazala dobru organizovanost, pa su realizovani projekti rekultivacije napuštenog kopa, koji će se nastsviti i eneregtske efikasnosti u „Banji Kanjiža„.

– Treba da vidimo kako zajedno možemo da doprinesemo razvoju energetske efikasnosti, posebno u javnim objektima, jer postoji velika potreba i mogućnost za uštede i ostvarivanje drugih pozitivnih efekata. Tome će doprineti i protokol o saradnji sa Fondom za kapitalna ulaganja Vojvodine, koji će finansirati ne samo izradu projekata nego i sufinansirati njihovu relaizaciju – rekla je Nataša Pavićević Belić.

Profesorka dr Vesna Kopitović konstatovala je da će sekretarijat na čijem je čelu nastaviti saradnju sa ustanovama čiji su osnivači lokalna samouprava i Pokrajina. Ona je navela da je do sada u „Banju Kanjiža„ uloženo 40 miliona dinara i namera je da se ulaganja nastave u interesu bolje zdravstvene zaštite, a namera je da se pomogne Domu zdravlja, Centru za socijalni rad i Gerontološkom centru u Kanjiži kroz strategiju razvoja socijalne zaštite.

Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, prema rečima Nebojše Malenkovića, u poslednjih nekoliko godina je odlukama Uprvanog odbora opredelio za ulaganja u kanjiškoj opštini preko 930 miliona dinara, za projekte koji se tiču poboljšanja kvaliteta života.

U Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju „Banja Kanjiža„ pokrajinska sekretarka za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju dr Vesna Kopitović uručila je pet invalidskih kolica, a pre posete Kanjiži, pet invalidskih kolica uručila je i Udruženju obolelih od multiple skleroze Severnobanatskog okruga sa sedištem u Novom Kneževcu, koje  okuplja 115 članova sa teritorije opština Ade, Sente, Čoke, Kanjiže, Kikinde i Novog Kneževca.

Izvor: Dnevnik, M. Mitrović