Autor: Ξ

Ukinuti limiti za pozajmice od 30 do 60% mesečnih primanja

Od jula, građani će moći ratom kredita da opterete platu i do 100% ako se zadužuju u dinarima, odnosno do 80 odsto, ako se opredele za pozajmicu indeksiranu u stranoj valuti. Naime, Narodna banka Srbije je ukinula dosadašnje limite koji su ograničavali stanovništvo da zavisno od valute u kojoj uzimaju kredit, ratom opterete platu 30-40 odsto, odnosno 50-60 odsto kada su u pitanju stambeni zajmovi. Ova mera se odnosi kako na stare, tako i buduće klijente.

Kreditna zaduženost građana će se određivati u skladu sa minimalnom potrošačkom korpom. Kako objašnjava jedan bankar, ukoliko neko ima zaradu od oko 34.000 dinara, moći će da za ratu kredita izdvoji oko 24.000 dinara. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku minimalna potrošačka korpa iznosi nešto više od 27.800 dinara za tročlanu porodicu, što znači da stalno zaposleni član za tekuće potrebe može da izdvoji približno 10.000 dinara, a sa ostalim iznosom da otplaćuje kredit.

– Teorijski je ovo moguće, odnosno centralna banka nam je ponudila tu opciju, ali od banke zavisi da li će to i da primeni, odnosno da omogući klijentu da se toliko zaduži – kaže bankar iz jedne italijanske banke. – Mi ćemo procenjivati sposobnost svakog građanina koji nam dođe sa zahtevom za novi zajam ili refinansiranje starog, na osnovu podataka koji ukazuju kako je otplaćivao svoje obaveze, kolika su mu primanja, u kojoj firmi radi… Prema novoj odluci imamo pravo i da klijentu odobrimo zajam sa ratom koja obuhvata celu njegovu mesečnu platu, ako se zadužuje u dinarima, odnosno do 80 odsto, ako se odluči za zajam u evrima. Ali, to će, sigurno biti malo verovatno u praksi.

Bankari će narednih meseci usklađivati svoje propise sa odlukom NBS, a moraće i da kontaktiraju sa svojim centralama za odobrenje, koliki će biti limiti za zaduživanje građana. Kako kažu, biće oprezni, jer ne žele da stave i sebi i klijentima omču oko vrata.

Lakše

Ukidanje dosadašnjeg kreditnog limita odnosi se na sve zajmove, a banke će morati manje da izdvajaju za takozvane rizične plasmane. Tako su, do sada, bankari za građane čije su rate premašivale 30, 40 odnosno 50 ili 60 odsto opterećenje plate, dodatno izvajali sredstva u rezervu, koja su iznosila od 20 do 100 odsto, zavisno od procenjenog rizika. Zbog toga su se vrlo retko odlučivale da odobravaju kredite sa ratama koje su prelazile dozvoljene granice.

Izmena Zakona o platnom prometu važi od maja

Privrednici će uskoro pazar uplaćivati sedmično, a ne kao dosad svakog dana, čime će uštedeti oko 40 mil EUR na godišnjem nivou. Novo pravilo rezultat je izmena Zakona o platnom prometu, koje privrednici traže još od 2008. godine, a trebalo bi da važi od maja.

Sedmično uplaćivanje pazara jedna je od 212 preporuka „Sveobuhvatne reforme propisa“, akcije pokrenute još 2008. godine, zamišljene kao ukidanje nepotrebnih administrativnih procedura koje bi olakšale poslovanje firmi i donele uštede do 200 mil EUR na godišnjem nivou. Vlada Srbije je podržala ovu reformu, ali je dosad usvojeno manje od polovine preporuka.

Prema novim odredbama Zakona o platnom prometu, koji je od pre nekoliko dana u skupštinskoj proceduri, propisano je da su pravna i fizička lica dužna da dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu uplate kod banke najkasnije u roku od sedam radnih dana, a ne, kao dosad, istog dana ili najkasnije narednog radnog dana.

– Radi uštede vremena zbog svakodnevnog odlaska u banku zbog uplate dnevnog pazara, kao i smanjenja troškova privrednih subjekata i preduzetnika, obaveza svakodnevne uplate pazara zamenjuje se obavezom pravnih i fizičkih lica koja obavljaju delatnost da dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu uplate kod banke najkasnije u roku od sedam radnih dana – navode u Ministarstvu finansija.

Imajući u vidu posebnost položaja ovlašćenih menjača, u Ministarstvu navode da je utvrđeno da se na lica koja imaju ovlašćenje nadležnog organa za obavljanje menjačkih poslova neće odnositi ova obaveza, već će Narodna banka Srbije propisati koji iznos dinara primljenih u gotovom su ova lica dužna da uplate kod banke, i u kom roku.

Na Beogradskom sajmu od 12. do 16. aprila održaće se 37. međunarodni sajam građevinarstva na kojem će se predstaviti više od 900 izlagača.

Kako je najavljeno na današnjoj konferenciji za novinare, na Sajmu građevinarstva „Pomerimo granice“ pored izlagača iz Srbije predstaviće se i više od 300 inostranih iz 29 zemalja Evrope, Azije i Amerike.

Šef projekta Beogradskog sajma Mirjana Jovanović kazala je da najveći broj inostranih izlagača iz oblasti građevinarstva dolazi iz Italije, Slovenije, Nemačke i Turske, a u velikoj broju će biti prisutni i izlagači iz Rumunije, Bugarske i Mađarske.

– Ovaj sajam je najveća manifestacija u regionu jugoistočne Evrope koja tretira oblast građevinarstva i na njoj će se moći videti sve što čini celinu u toj oblasti – od projektovanja do opremanja objekata – kazala je ona.

Prema njenim rečima, 70% ukupne privrede Srbije radi za građevinarstvo, a to najbolje govori koliki je značaj te privredne grane koja je najviše pogođena krizoma.

Kako je danas najavljeno, tokom svih pet dana trajanja Sajma građevinarstva biće organizovan i brojni prateći stručni skupovi, a centralni događaj biće Konferencija o energetskoj efikasnosti koja će se održati 13. aprila od 11.00 do 15.00.

Radno vreme sajma je od 10.00 do 19.00, a u subotu od 10.00 do 17.00.

Cena pojedinačne ulaznice je 500 dinara, za grupne posete 350, dok je ulaznica za sve dane trajanja sajma 900 dinara.

Parking Beogradskog sajma tokom trajanja 37. Sajma građevinarstva biće rezervisan za izlagače, ali je posetiocima obezbeđen besplatan parking na Adi Ciganliji odakle im je obezbeđen i besplatan prevoz autobusima do sajma i nazad.