Skip to main content

Autor: Ξ

Đilas najavio izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave

Beograd će se odreći 10% poreza na zarade u korist nerazvijenih opština

Vladajuća koalicija staviće na prvu narednu vanrednu sednicu parlamenta predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, kojim će biti omogućeno da lokalne samouprave ostvare dvostruko veći prihod na ime poreza na zarade ostvarene na njihovoj teritoriji, najavio je danas zamenik predsednika Demokratske stranke Dragan Đilas.

Zakonom, koji su u skupštinsku proceduru uvrstili poslanici G17 plus u okviru kampanje za decentralizaciju Srbije, a koji će podržati i poslanici ostalih poslaničkih grupa vladajuće koalicije, predviđeno je, naime, da lokalnim vlastima, umesto dosadašnjih 40% od poreza na zarade, bude ostavljeno 80% prihoda ostvarenih po tom osnovu.

Đilas je rekao da će jedino Beograd zadržavati 70% od poreza na zarade, dok će preostalih 10% biti prosleđeno nerazvijenim opštinama, a takvo rešenje biće omogućeno amandmanom koji će predložiti poslanici DS.

– Mislim da je to normalno i pošteno, i način da pokažemo da nam je stalo ne samo do razvoja Beograda nego i do razvoja čitave Srbije – rekao je Đilas i precizirao da će, na taj način, nerazvijenim opštinama Beograd svake godine transferisati oko četiri milijarde dinara.

Za finansiranje sprovođenja ovog zakona će na godišnjem nivou biti neophodno više od 30 milijardi dinara, ali ta sredstva će biti obezbeđena tako da se ne remeti makroekonomska stabilnost i ne poveća budžetski deficit države.

Zakon će, kako je objasnio, početi da se primenjuje od 1. oktobra, što znači da će već u poslednjem kvartalu ove godine lokalne samouprave dobiti veće prihode, a procenat od poreza plate koji će Beograd dobiti u poslednja tri meseca ove godine tek će biti utvrdjen.

Vladajuća koalicija je, prema Đilasovim rečima, postigla i dogovor o tome da svi projekti od lokalnog značaja koji su trenutno u nadležnosti ministarstava od 1. januara budu dati lokalu, odnosno da ih realizuju lokalne samouprave

– Želimo da same lokalne vlasti sa novcem koji će dobiti procene šta je njima najvažnije i da sa tim izadju pred građane – kazao je Đilas.

Zamenik predsednika DS je dodao da je vladajuća koalicija razmatrala još četiri zakona koje su Ujedinjeni regioni Srbije promovisali u okviru kampanje za decentralizaciju zemlje.

Ne dizati porez na imovinu

Đilas je rekao da u vladajućoj koaliciji postoji i konsenzus da mora da se menja i Zakon o porezu na imovinu i onemogućilo da građani u narednoj godini budu dodatno opterećeni plaćajući taj porez.

Maloprodajni objekti nisu obavezni da uvode HACCP standard

Ministarstvo poljoprivrede i trgovine saopštilo je 6. juna da objekti za promet hrane na malo nisu obavezni da uvode Hasap standard (Program analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka – HACCP), već samo dobru distributivnu i higijensku praksu.

– Uprava za veterinu je donela Instrukciju o načinu i postupku sprovođenja službene kontrole u maloprodajnim objektima u kojima se rukuje sa hranom animalnog porekla na mestu prodaje krajnjem potrošaču – navedeno je u saopštenju.

Kontrola veterinarske inspekcije biće u skladu sa zahtevima navedenim u Instrukciji i kontrolnoj listi, koji će posebno naglašavati specifične vrste delatnosti, kapacitet i tržište na kojem se promet obavlja.

Takođe, veterinarska inspekcija će u toku službenih kontrola „upoznati subjekte u poslovanju sa hranom na koji način da sprovode samokontrole kako bi bili sigurni da je hrana koju stavljaju u promet bezbedna“.

Pri tome se neće donositi rešenja niti kaznene mere, već će se oni obučavati kako da posluju u skladu sa dobrom higijenskom i distributivnom praksom.

Pored instrukcije, urađena je i kontrolna lista za veterinarske inspektore u kojoj su taksativno pobrojani važni elementi koji su obavezni za proveru i koja će osigurati jednakost u radu veterinarskih inspektora na svim nivoima.
Ministarstvo poljoprivrede i trgovine saopštilo je 6. juna da objekti za promet hrane na malo nisu obavezni da uvode Hasap standard (Program analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka – HACCP), već samo dobru distributivnu i higijensku praksu.

– Uprava za veterinu je donela Instrukciju o načinu i postupku sprovođenja službene kontrole u maloprodajnim objektima u kojima se rukuje sa hranom animalnog porekla na mestu prodaje krajnjem potrošaču – navedeno je u saopštenju.

Kontrola veterinarske inspekcije biće u skladu sa zahtevima navedenim u Instrukciji i kontrolnoj listi, koji će posebno naglašavati specifične vrste delatnosti, kapacitet i tržište na kojem se promet obavlja.

Takođe, veterinarska inspekcija će u toku službenih kontrola „upoznati subjekte u poslovanju sa hranom na koji način da sprovode samokontrole kako bi bili sigurni da je hrana koju stavljaju u promet bezbedna“.

Pri tome se neće donositi rešenja niti kaznene mere, već će se oni obučavati kako da posluju u skladu sa dobrom higijenskom i distributivnom praksom.

Pored instrukcije, urađena je i kontrolna lista za veterinarske inspektore u kojoj su taksativno pobrojani važni elementi koji su obavezni za proveru i koja će osigurati jednakost u radu veterinarskih inspektora na svim nivoima.

Subvencionisani krediti za agrar sa kamatom od 8%

Potpisani ugovori sa šest banaka

Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović i predstavnici šest banaka potpisali su 6. juna u Vladi Srbije ugovore o subvencionisanju dela kamate za dinarske kredite namenjene finansiranju primarne poljoprivredne proizvodnje.

Krediti će biti odobravani na period do tri godine, sa efektivnom kamatnom stopom od osam odsto godišnje. Ugovore su potpisali Agrobanka, Credi Agricole banka, Hypo Alpe Adria, Komercijalna banka, Poštanska štedionica i Societe Generale banka.

Ministar Petrović je nakon potpisivanja kazao da će kredite moći da dobiju registrovana poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i mala privredna društva kao i da će iz budžeta za te namene biti izdvojeno oko 2,7 milijardi dinara.

Petović je precizirao da će mala poljoprivredna gazdinstva moći da dobiju zajam do pet miliona dinara dok će poljoprivredne zadruge za nabavku mehanizacije moći da dobiju tri puta veća sredstva, odnosno 15 miliona dinara.