Mesec: januar 2011.

Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan i Ministarstvo ekonomije će uskoro početi da proveravaju rezultate ulaganja u biznis inkubatore u Srbiji.

Ministarka za NIP Verica Kalanović kaže da „biznis inkubatori u ovom trenutku moraju da pretrpe ozbiljnu proveru efekata ulaganja“.

– To je sigurno posao koji će u narednom periodu raditi Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstvo za NIP – izjavila je ministarka Kalanović.

Ona je istakla da, „ako se u jedan projekat uloži 50 miliona dinara, moraju da se vide efekti u zapošljavanju i udeo u podizanju ukupnog bruto domaćeg proizvoda“.

Ministarka je navela da biznis inkubatore treba da vode ljudi koji su za to zainteresovani, dovoljno stručni i koji imaju partnerske odnose sa lokalnom vlašću.

– Lokalna vlast treba da bude svesna da biznis inkubator nije „političko stanište“ već mesto odakle u budućem periodu treba da izađu preduzetnici koji će podići standard u tim opštinama – naglasila je Kalanovićeva.

Ona kazala da je došlo vreme da se napravi presek i analiziraju prepreke u podršci malim preduzećima i zapošljavanju stanivništva.

NIP obezbeđuje u biznis inkubatorima svu potrebnu infrastukturu i u njih se smeštaju mladi preduzetnici i firme, koji u biznis inkubatorima borave pod povoljnijim uslovima ili besplatno.

Ministarstvo za NIP je u biznis inkubatore u 2006. i 2007. godini uložilo 210,2 miliona dinara, u 2010. je odobreno 45,3 miliona od čega je utrošeno 12,4 miliona i od NIP – a se traži 25,5 miliona dinara za ulaganja u biznis inkubatore u 2011.

U 2011. tri puta više preduzeća u blokadi

Ove godine u stečaj ide oko 16.000 preduzeća, skoro tri puta više nego 2010. kada su sudovi zaključili 5.900 ovakvih rešenja. Tada su automatski u stečaj išle firme čiji su računi blokirani duže od tri godine. Od 2011, međutim, rok je smanjen na dve godine, a od 2012. na godinu dana, što bi trebalo da bude stalno rešenje – kaže izvor „Blica“ blizak Narodnoj banci Srbije koja sudovima svakog meseca dostavlja podatke za račune koji su u blokadi duže od dve godine. Račune najčešće blokiraju banke, zatim Poreska uprava i tek na kraju dobavljači.

Šest milijardi dinara na računima „Rodić trgovine“ iz Novog Sada početkom ove godine bilo je u blokadi. To je ovu kompaniju i svrstalo na prvo mesto po visini blokiranog novca. Ništa bolje nisu prošle ni ostale firme kojim rukovode braća Bogdan i Milan Rodić. Blokada računa „Rodić investa“ je dostigla 4,6 milijarde dinara, a „Rodić transporta“ 4 milijarde.

Među prvih petnaest kompanija sa najvećim blokadama su i firme „Sremput“ i Fabrika maziva FAM, obe pod kontrolom Preduzeća za puteve „Beograd“. I računi kompanije „Vojvodina put – Bačka put“ Novi Sad, koje zapošljava 450 ljudi, blokirani su za 3,8 mlrd EUR, koliko približno i „Habitfarm“ iz Ivanjice.

U ovom trenutku je blokirano više od 63.000 računa domaćih firmi, a iznos blokade je 227 milijardi dinara. To je nešto iznad trećine svih planiranih budžetskih prihoda ove godine (724 milijarde dinara). Pojedine firme su bile u blokadi i duže od 5.000 dana.

Vladimir Pavlović, direktor firme WM, koja se bavi reorganizacijom kroz stečaj, kaže da je sve više kompanija koje traže pomoć.

– Uvek kažemo da neće uspeti reorganizacija gde su računi blokirani tri godine i duže. Ako banci dugujete 5 mil EUR, milion se može obezbediti prodajom imovine, a drugi kroz dokapitalizaciju. Moguća je i konverzija duga u kapital uz dogovor da banka vrati udeo za dve godine. Preostali dug se uglavnom reprogramira kod banke. Sve to podrazumeva i smanjenje broja zaposlenih, i ostalih troškova – kaže Pavlović.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista „Blic“ od 27.01.2011.)

U Novom Sadu je juče otvoren centar za pomoć malim i srednjim preduzećima iz Vojvodine u uvođenju međunarodnih standarda i povećanju konkurentnosti.

Informativni centar za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju (BSC), je osnovan uz tehničku i finansijsku podršku Austrijske razvojne agencije (ADA) od 450.000 EUR, i stručnu podršku Austrijskog instituta za standardizaciju.

U okviru tog centra pri Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, otvorena je i merna laboratorija za testiranje niskonaponskih uređaja.

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić je otvarajući laboratoriju kazao da će to omogućiti bolju kontrolu proizvoda koji ulaze na tržište i pomoći izvoznicima i uvoznicima.

Pajtić je naveo da je BSC jedan od 14 strateških programa privrednog razvoja pokrajine, a Vlada Austrije je preko razvojne agencije pomogla sa 5 mil EUR realizaciju šest programa.

Marija Vujaković, direktorka BSC centra, rekla je da će ta institucija pomoći svima koji žele da uvedu i primenjuju standarde u svojim preduzećima i navela da je već 250 malih i srednjih preduzeća učestvovalo u ovim programima.

– Suština merne laboratorije za niskonaponske električne uređaje je mogućnost da proveri proizvod i svaku fazu njegove proizvodnje. Reč je o opremi koja ima velike mogućnosti da istestira proizvode i da korisnicima tih proizvoda ponudimo bezbedanu kupovinu, naglasila je direktorka ovog centra.

Na otvaranju su bili i ambasador Austrije Klemens Koja, predstavnici Austrijskog instituta za standardizaciju i Univerziteta u Novom Sadu.

Srbija bi po dobijanju statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji godišnje mogla da dobije i do 50 mil EUR iz pretpristupnih fondova namenjnih poljovriredi i ruralnom razvoju, izjavio je danas pomoćnik ministra poljoprivrede Srbije Miloš Milovanović.

– Srbija će kada dobije status kandidata moći da raspolaže sa značajnim sredstvima iz IPA i IPARD pretpristupnih fondova EU, koje ćemo iskoristiti za investicije u poljoprivrednu proizvodnju i razvijanje ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima, koja ne moraju biti u direktnoj vezi s poljoprivredom- rekao je Milovanović na konferenciji za novinare u Novom Sadu.

Prema njegovim rečima, u Ministarstvu poljoprivrede su upravo iz tog razloga veoma ozbiljno pristupili popunjavanju upitnika Evropske komisije (EK), u kojem se oko 400 pitanja odnosilo na oblast poljoprivrede.

– Oblast koju mi pokrivamo u Upitniku odnosi se na oko 400 pitanja, što pokazuje koje mesto zauzima poljoprivreda u ekonomiji Srbije i koju pažnju ovom sektoru poklanja nekoliko direktorata EK. Naše procene su da bi na godišnjem nivou Srbija iz pretpristupnih fondova mogla dobiti do 50 mil EUR – kazao je Milovanović.

Ministarstvo poljoprivrede je, kako je kazao, još 15. decembra prošle godine sve odgovore prosledilo Vladi Srbije i Kancelariji za evropske integracije, dodavši da je više od 200 ljudi učestvovalo u pisanju odgovora.

– Jedno od pitanja bilo je i da li smatramo da je agrarni budžet Srbije dovoljan, na šta smo odgovorili da nismo zadovoljni iznosom, ali da se sa realnošću mora sagledati mogućnosti države u ovom trenutku. Potrebno je da ova sredstva iskoristimo na pravi način i da ih damo onima kojima su najpotrebnija, a to su pre svih porodična poljoprivredna gazdinstva – ocenio je pomoćnik ministra.

On je najavio da će sa direktoratima EK biti mnogo pregovora u narednom periodu, a neki od njih odnosiće se na proizvodne kvote Srbije u oblasti poljoprivrede, o visini agrarnog budžeta Srbije u narednim godinama i visini sredstava koja će biti opredeljena za ruralni razvoj.

Govoreći o zamerci EK da Uprava za agrarna plaćanja, koja je počela sa radom u oktobru 2008. godine, raspolaže sa nedovoljnim brojem zaposlenih, Milovanović je naveo da su u ministarstvu svesni toga, ali da su im zbog ekonomske krize „vezane ruke“ i da je to pitanje za Ministarstvo finansija.

Istakao je i da će imperativ u radu Ministarstva poljoprivrede u narednim godinama biti rad na povećanju konkurentnosti i podsticanju poljoprivrednih proizvođača na udruživanje.