Skip to main content

Mesec: decembar 2010.

Odlaže se popis stanovništva jer nema novca u budžetu

Popis stanovništva i popis poljoprivrede u Srbiji, koji su planirani za 2011. godinu, biće odloženi zbog nedostatka novca u budžetu, izjavio je danas direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović.

– Suočeni sa nedostatkom sredstava, bili smo prinuđeni da predložimo odlaganje terenske realizacije popisa stanovništva za šest meseci, odnosno za period od 1. do 15. oktobra 2011. godine, a popis poljoprivrede za 2012. godinu u periodu od 1. oktobra do 15. decembra – rekao je on na konferenciji za novinare u Beogradu.

Vukmirović je podsetio da je zakonom bilo predviđeno se popis stanovništva obavi od 1. do 15. aprila, a popis poljoprivrede od 1. do 15. novembra 2011. godine.

Prema njegovvim rečima, „za popis stanovništva je trebalo oko 32 mil EUR, a u budžetu je obezbeđeno 10 mil EUR, a za popis poljoprivrede bilo je predviđeno 16 mil EUR, dok budžetom za tu namenu nisu predviđena sredstva“.

Napomenuo je da je kroz pretpristupne fondove Evropske unije obećana podrška za popis poljoprivrede od 9 mil EUR, a za popis stanovništva 10 mil EUR i to je jedan od dodatnih razloga zbog čega se pomera popis, jer bi ta sredstva trebalo da budu na raspolaganju u avgustu 2011.

Za popis poljoprivrede, kako je dodao, biće verovatno potrebna dodatna sredstva koja će se dobiti rebalansom budžeta.

Vukmirović je istakao da odlaganje popisa neće uticati na kvalitet prikupljenih podataka.

Kasarnu u Kanjiži preuzela opština – Vojni kompleks ponovo u funkciji privrede

Opština Kanjiža je kupila kompleks kasarne u Kanjiži i preuzima na korišćenje oko pet hektara zemljišta i objekte površine oko 9.000 kvadratnih metara, koje namerava da ulagačima ponudi za privrednu delatnost. Predsednik kanjiške opštine Mihalj Njilaš i predstavnik Ministarstva odbrane Srbije pukovnik Aleksandar Ilić na konferenciji za novinare juče u SO Kanjiža, povodom primopredaje kasarne, istakli su da je time okončan jedan prilično dug proces.

Ovaj kompleks nekada je pripadao građevinskom preduzeću GIK „Budućnost“ pa ga je JNA kupila u vreme raspada bivše Jugoslavije, kada je ova firma otišla u stečaj. Kanjiška opština je za kupovinu kasarne zadužila bankarskim kreditom od 80 miliona dinara, ali kako je najavio predsednik opštine Njilaš, izvršiće se preparcelacija kompleksa, koji će na proleće biti ponuđeni za četiri-pet ulagača.

On je podsetio da je aktuelna opštinska vlast zacrtala da se kompleks kasarne ponovo stavi u privrednu funkciju, što je jedino moglo da se ostvari tako da opština kupi kompleks.

– Za prilike u slučaju ovakvih poslova sve je urađeno vrlo brzo, imajući u vidu da je na ovom poslu bila angažovana Direkcija za imovinu Republike Srbije i da je odluku trebalo da donese i Vlada Republike Srbije. Nadam se da će naši ciljevi biti ostvareni, prvenstveno da se kompleks vrati u privrednu funkciju i da se zaposli što više ljudi. Potrebno je da se to uradi što brže, kako bi mogli što brže vratiti kredit uzet za kupovinu kasarne – ukazao je Njilaš.

Gorivo po slobodnim cenama od 2011.

Vlada Srbije sutra će doneti odluku o slobodnom formiranju cene naftnih derivata na srpskom tržištu, najavio je ministar energetike Srbije Petar Škundrić.

On je agenciji Beta kazao da to znači da će od 1. janura 2011. godine biti slobodan uvoz nafte i naftnih derivata i slobodno formiranje cena naftnih derivata na tržištu Srbije.

Škundrić je kazao da očekuje da će nakon liberalizacije tržišta cene naftnih derivata u Srbiji biti ispod proseka u regionu.

Omogućavanje slobodnog uvoza i formiranja cena nafte i naftnih derivata uvešće konkurenciju jakih kompanija na srpskom tržištu, i dati mogućnost da se u slobodnoj utakmici testira snaga „Naftne industrije Srbije“ (NIS).

– Uslovi za uvoznike nafte ostaće nepromenjeni. Svima koji su imali licencu za uvoz, važiće i dalje, a kompanije koje žele da dobiju licencu moraće da je dobiju po novim propisima- kazao je on.

Škundrić je naveo da je za one koji imaju licence predviđen period usaglašavanja sa tehničkim uslovima u trajanju od šest meseci do godinu dana.

– Novi tehnički uslovi podrazuvmevaju da kompaije koja će uvoziti benzin i evrodizel imaju skladišta od dva puta po 500 kubnih metara zapremihne, a za tečni naftni gas potrebno je skladište od 1.000 kubnih metara – kazao je on.

Škundrić je naveo da oni koji se bave trgovinom derivatima moraju da imaju skladišta kapaciteta od 5.000 kubnih metara za benzine i evordizel, a 3.000 kubnih metara za tečni naftnih gas i dodao da je predviđeno vreme za koje kompanije mogu da završe gradnju
skladišta, udruže kapacitete ili iznajme skladišta.

– Svi pravilnici su doneti i kompletna reglativa (za liberalizaciju trzišta) je utvrđena. Poslednje što bi trebalo da se uradi je donošenje odluke o slobodnom formiranju cena na sutrašnjoj sednici Vlade – kazao je Škundrić.

USAID – Agribusiness Project

USAID – Agribusiness Project

Poziv za dostavljanje prijava za Program finansijske podrške marketinškim i promotivnim aktivnostima u agrobiznisu

USAID Agrobiznis projekat je petogodišnji program stručne i finansijske podrške lancima vrednosti u sektoru poljoprivrede i prehrambene industrije u Srbiji, koji finansira Agencija Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID). Osnovni cilj USAID Agrobiznis projekta je podizanje konkuretnosti poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, povećanje prodaje i otvaranje novih radnih mesta.

U sklopu finansijske podrške, USAID Agrobiznis projekat organizuje program finansijske podrške poljoprivredno-prehrambenim firmama i zadrugama, čiji je cilj unapređenje vlastitog marketinga i promocije na domaćem i stranom tržištu, i koji se na teritoriji Republike Srbije bave proizvodnjom svežeg i prerađenog povrća, jagodastog i drvenastog voća, mesa i mesnih prerađevina, posebnih sireva, kajmaka i drugih mlečnih proizvoda, pećuraka, lekovitog bilja i šumskih plodova.

Individualna podrška po firmi ili zadruzi iznosi 25,000 američkih dolara za finansiranje do 50% ukupnih troškova marketiniških i promotivnih usluga. Svaka aktivnost mora biti završena u periodu od godinu dana od dana potpisivanja ugovora o dodeli bespovratnih sredstava. Sredstva se dodeljuju po principu refundacije stvarnih troškova, koje ostvari primalac bespovratnih sredstava tokom realizacije odobrenog projekta. Poljoprivredno-prehrambene firme i zadruge, čiji se proizvodni i/ili prerađivački kapaciteti nalaze u nedovoljno razvijenim područjima Srbije sa visokom stopom nezaposlenosti, imaće prednost u dodeli bespovratnih sredstava.

Zainteresovane poljoprivredno-prehrambene firme i zadruge treba da dostave svoje prijave i svu potrebnu dokumentaciju u skladu sa zahtevima opisanim u dokumentu pod nazivom „Finansijska podrška (grantovi) za marketing i promotivne aktivnosti u agrobiznisu – Opis programa i kriterijumi“, na sledeću poštansku adresu:
USAID AGROBIZNIS PROJEKAT Ref. Grants Program for Marketing and Promotional Activities Internacionalnih brigada 57, 11 000 Beograd

Detaljne informacije o programu i uslovima za dobijanja bespovratnih sredstava, kao i obrasce za prijavu možete naći na Internet adresi
http://www.agrobiznis.net/serbian/31/javni-pozivi-konkursi/
ili putem elektronske pošte na sledećoj
e-adresi: Slavenko_Djokic@agrobiznis.net

Javni poziv za dostavljanje aplikacija biće otvoren najdalje do 15. februara 2011. godine, tj. do ispunjenja kvote predviđene ukupnim budžetom za ovaj program finansijske podrške.
USAID Agrobiznis projekat ravnopravno tretira sve podnosioce zahteva, bez obzira na pol, versku i nacionalnu pripadnost.

Prodati viškovi pšenice, Srbija će morati da uvozi

Prema procenama stručnjaka, već je izvezeno više od 400 hiljada tona pšenice, od pola miliona tona koliko je iznosio srpski tržišni višak nakon žetve.

Zbog potencijalno ugroženog domaćeg bilansa Ministarstvo trgovine će verovatno uvesti taksu na izvoz pšenice, saznaje „Press“.

– Jedino Mađarska i Srbija u regionu imaju viškove pšenice, a sve ostale zemlje su u bilansnom deficitu. Ovakva mera bi zaštitila domaće tržište da ne bismo došli u situaciju da budemo uvozni zavisnik. Ovo je zakasnela i iznuđena mera, pošto država nema rezerve, budući da nije na vreme otkupila pšenicu po ceni prihvatljivoj za seljaka – kaže Žarko Galetin, direktor Produktne berze u Novom Sadu.

Cena otkupa pšenice najpre je bila 9-10 dinara po kilogramu, zbog čega su poljoprivrednici letos nekoliko puta blokirali puteve, a „veliki igrači“ su iskoristili priliku i najveći deo ovogodišnjeg roda otkupili po ceni od 13 do 15 dinara. Čak 80% viška je izvezen, a sadašnja cena pšenice je, zahvaljujući visokim taksama za uvoz, 25,5 dinara.