Mesec: oktobar 2010.

Šta će biti sa strujom, hranom, kreditima, porezom i akciznom robom?

Vlada Srbije neće odobriti poskupljenje električne energije i prirodnog gasa pre marta naredne godine – saznaju „Novosti“ u ovoj instituciji.

Razlog odlaganja ranijeg plana, koji je predviđao da do povećanja cena električne energije i prirodnog gasa dođe već u januaru 2011. godine, leži u činjenici da su inflatorni pritisci u poslednjem kvartalu ove godine snažniji od očekivanih, ali i procena da će se oni nastaviti i u prvim mesecima naredne godine.

– Velika je verovatnoća da će inflacija već ovog meseca biti iznad gornje granice projektovane za oktobar, odnosno iznad 8,3% – napominju u Vladi Srbije.

POD KONTROLOM

Zato će se, kako nezvanično kažu u Nemanjinoj 11, o povećanju svih cena koje su pod kontrolom države veoma restriktivno odlučivati i, u tom smislu, sigurno je da će poskupljenje struje i gasa, koje ponajviše utiče na rast ostalih cena, morati da bude odloženo bar za kraj prvog kvartala 2011. godine.

Vlada Srbije će i u narednoj godini sa Narodnom bankom Srbije imati sporazum, što je već postala praksa, kojim se obavezuje da će pažljivo kontrolisati sve cene koje su u njenoj nadležnosti. Da podsetimo, u pitanju je 13 grupa roba i usluga, među kojima su i „narodni“ hleb, ali i cena struje, grejanja, komunalnih usluga, školarine…

– U prošloj godini Vlada Srbije nije uspela da održi te cene u utvrđenim okvirima, ali će ove izvesno uspeti da realizuje dogovor koji predviđa da kontrolisane cene u ukupnoj inflaciji učestvuju sa 15 odsto – priznaju u Nemanjinoj 11. – Sledeće godine će održavanje učešća kontrolisanih cena sa sedam odsto u ukupno projektovanoj inflaciji biti pravi izazov.

Pored oštre kontrole kretanja cena koje svojim „potpisom“ overava Vlada, planira se, kako saznajemo, i donošenje više mera koje bi mogle da spreče nestabilnost snabdevanja tržišta strateški važnim proizvodima, što je bilo prisutno prethodnih meseci.

CENE HRANE

– O ovim merama će se intenzivno razgovarati u svim nadležnim ministarstvima, ali i sa Narodnom bankom Srbije, koja, ipak ima vrlo ograničene mogućnosti uticaja na njihov rast – navode u Vladi Srbije.

Kako saznajemo, razmišlja se o mogućnostima bržeg intervenisanja države na tržištu hrane, ali i o sistemskom rešavanju pitanja monopola, o čemu se sve više govori kada su u pitanju snabdevenost i cene osnovnih životnih namirnica na tržištu.
KREDITI

Neke probleme koje je država dugo stavljala pod „tepih“ teško će, međutim, biti moguće rešiti.

– Stočni fond je, u prethodnoj deceniji, bukvalno desetkovan. Zato bi u narednoj godini stanje na tržištu mesa moglo da bude problematično. Posebno ako se ima u vidu da je i onako smanjena isporuka mesa i mesnih prerađevina morala da bude prodavana po cenama značajno ispod realnih, jer zbog zamrznutih primanja ovu robu skoro da nije imao ko da kupi – priznaju u Vladi. – Naredne godine, s obzirom na odmrzavanje primanja za 1,6 milion penzionera i preko 600.000 zaposlenih u javnom sektoru, moramo da računamo da će se domaća tražnja za ovom robom oporaviti, a samim tim i da će cene biti bliže realnim.

Šta je to danas realno teško da je moguće odgovoriti, ali je činjenica da meso i prerađevine od mesa nisu značajnije menjale cenu u poslednje dve-tri godine. Ako se samo obračuna akumulirani rast cena u tom periodu dolazi se do mogućeg poskupljenja od 30 do 40 odsto.

Prema vestima iz sveta, u narednoj godini počeće da se dešava ono što su protivnici podizanja kredita i govorili. Posle više godina pada i stagnacije, evropska referentna stopa, odnosno kamatna stopa, počeće da raste.

– Ne očekujemo značajnije povećanje, ali će za jedan do 1,5 procenta porasti cena kredita u evrima – upozoravaju ekonomisti, i dodaju da bolje neće proći ni oni koji se zadužuju u dinarima, s obzirom da je i iz NBS najavljena restriktivna monetarna politika.
VEĆI POREZ

Mada će, kako je najavljeno, poreska reforma sačekati da prođu izbori 2012. godine, za narednu godinu se, kako saznajemo, sprema izmena postojećeg Zakona o imovini. Plan je da lokalne samouprave dobiju veće prihode, a posledica – novo značajno pražnjenje džepova građana.

Sam zakon biće, kako nam je rečeno, jednostavniji. Predviđena je jedinstvena stopa za firme i preduzetnike, kao i jedinstvena stopa za građane, pri čemu je, zbog ukidanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, moguće da stopa za firme bude i veća od one koju će plaćati vlasnici stanova i kuća.

Poreska osnovica će biti vrednost koja simulira tržišnu, ali će i dalje biti, kako navode u Vladi, „potcenjena“.

Najznačajnija promena odnosi se na utvrđivanje poreskih kredita. Aktuelni zakon propisuje poreske kredite koji su srazmerni vrednosti imovine, što je, kako veruju u Vladi, nepravično. Zato će se uvesti poreski kredit u apsolutnom iznosu od 10.000 dinara.

Nakon svih izmena, najveći deo građana će, obećavaju iz Vlade, plaćati porez na stanove i kuće kao do sada.
ZBOG USKLAĐIVANJA SA INFLACIJOM I ZNATNOG POVEĆANJA AKCIZE, OD NOVE GODINE:

POSKUPLJUJU CIGARETE, KAFA, BENZIN I ALKOHOL

Od Nove godine poskupeće cigarete, ali samo za visinu inflacije u prethodnoj godini. Povećanje akcize bi, verovatno, bilo i veće, jer je to naša obaveza u pripremi za članstvo u EU, ali državu u toj nameri sprečava postojeći zakon koji štiti investitore u duvanskoj industriji.

– Od Nove godine, a zatim i u julu, doći će do usklađivanja cena duvanskih proizvoda sa inflacijom. U narednim godinama pušače u Srbiji očekuju mnogo više cene duvanskih proizvoda, jer će akciza biti značajno povećana – napominju u Vladi.

Iz istih razloga, odnosno usklađivanja iznosa akcize na kafu, pivo, naftne derivate… za procenat ostvarene inflacije, poskupeće do deset odsto i ovi proizvodi.

Kako i RTS svoju pretplatu usklađuje sa inflacijom, od januara ćemo, uz neuvećan račun za struju, plaćati uvećanu TV pretplatu. Ljubitelje alkoholnih pića čekaće od Nove godine neprijatno iznenađenje. Vlada Srbije se, naime, priprema da Skupštini na usvajanje ponudi potpuno novi način obračuna akcize na alkoholna pića.

– Planiramo da uvažimo količinu alkohola, uključujući i etil-alkohol, u bazu za naplatu akcize, ali i da preispitamo visinu akcize na jaka alkoholna pića i likere – rečeno je „Novostima“ u Vladi Srbije.

Kada je visina akciza na gorivo u pitanju, u Vladi konstatuju da su one u skladu sa evropskim standarima i da ih ne treba menjati.

ODMRZAVANJE ZARADA

Procene su da će ugovoreno odmrzavanje plata u javnom sektoru i penzija, koje će početi od 1. januara naredne godine, delimično „pogurati“ inflaciju.
– Ovo odmrzavanje značiće i za budžet nešto veće troškove od ranijih, s obzirom na to da se procenat povećanja primanja vezuje za period od poslednjih šest meseci ove godine, kada inflacija i probija projektovane vrednosti – kažu u Nemanjinoj 11.

– Taj trend bi se, zbog ugrađenog jednokratnog cenovnog šoka poljoprivrednih cena, mogao nastaviti do kraja ove, pa čak i u prvoj polovini naredne godine.

(Napomena: tekst je preuzet iz lista „Novosti“ od 24.10.2010.)

Velike firme čine 1% svih preduzeća u Srbiji

Najzvučnija imena srpskog biznisa koja značajno utiču na celokupnu privrednu politiku, ne zapošljavaju ni četiri odsto radnika u zemlji. Na „platnom spisku“ Miroslava Miškovića, Miodraga Kostića, Predraga Rankovića Peconija, Zorana Drakulića i još nekoliko njihovih kolega, nema ukupno ni četrdesetak hiljada ljudi. Mnoge njihove firme, istovremeno su na listi sto najprofitabilnijih čija ukupna dobit čini skoro 40% profita svih privrednika u zemlji.

Prošle godine finansijske izveštaje predalo je oko 96.000 privrednih subjekata koji zapošljavaju nešto više od milion radnika, pokazuju podaci Agencije za privredne registre. Mala i srednja preduzeća činila su 99 odsto ukupnog broja privrednih društava, ali ovakvo činjenično stanje, ni približno nije značilo i tako veliki uticaj na vlasti. Jer, država za „lekove“ i „zdravlje“ privrednika, najčešće pita čelnike velikih sistema, bilo kroz neformalne ili formalne kontakte, u koje sa krizom javnost sve češće i ima uvid.

Najviše radnika, oko 24.000, zapošljava „Delta holding“, kompanija Miroslava Miškovića koja se bavi proizvodnjom, trgovinom, finansijama i nekretninama. Miodrag Kostić, vlasnik „MK grupe“, u zemlji ima oko 3.000 ljudi. Prema podacima publikacije „Ekonom:east media grupe“- „Top 300“, Predrag Ranković Peconi, vlasnik „Inveja“, zapošljava oko 2.000 ljudi. U sastavu ove kompanije posluje više privrednih subjekata, od „Albusa“, „Medele“, „Vitala“, „Rubina“, preko TV „Košave“ i „Pančevačke pekare“… Za Petra Matića u „MPC holdingu“, inače biznismena prilično tajnovitog javnosti, radi njih još 700.

U društvu pojedinih ministara i na okruglim stolovima Vlade i privrednika sve češće se može videti i Milan Beko, za koga se u javnosti već godinama spekuliše da se kao vlasnik krije iza nekoliko kompanija. Na sajtu srpskog poslovnog kluba „Privrednik“, čiji je Beko i član, pored njegovog imena stoji firma „Laderna“. Međutim, u bazi podataka Agencije za privredne registre piše da je osnivač te firme „Laderna international“ iz Holandije. Bivši ministar za privatizaciju u vladi Mirka Marjanovića nigde se ne pominje.

U Uniji poslodavaca Srbije, članici međunarodne organizacije poslodavaca, kažu da kontakti s vlastima idu više političkom linijom nego prirodnom, ekonomskom.
– Ministarstva odreaguju pozitivno tek na naš svaki treći apel, molbu ili sastanak. A, imamo oko 90.000 članova, što velikih, što malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. Pri tom se ne obraćamo sa spiskom lepih želja, već isključivo kada problem imaju velike grupe privrednika. Poslednje smo izdejstvovali smanjenje ekoloških taksa, i to u proseku za 30 odsto – kaže Dragoljub Rajić iz Unije.

I Vlada Andrić, potpredsednik Saveza Samostalnih sindikata Srbije, kaže da su od države u više navrata tražili smanjenje ili oslobađanje poreza i doprinosa za poslodavce.

-Poslodavci bi tako zapošljavali više ljudi, bilo bi manje rada na crno, država bi punila budžet, ali pozitivnog odgovora ipak nema – kaže Andrić za „Novac“.

Na listi kompanija sa najvećim profitom u 2009. godini ponovo su veliki srpski biznismeni. Među prvih petnaest, tri kompanije su u vlasništvu „Delta holdinga“. „Delta Real Estate“, firma koja se bavi nekretninama, profitirala je 2,2 milijarde dinara i zauzela deveto mesto. Ova kompanija, prema podacima Agencije za privredne registre zapošljava 284 radnika. Na jedanaestom mestu je šoping centar „Delta siti“ sa profitom od 2,08 milijardi dinara. Nekoliko mesta ispod je i „Maksi“, „Deltin“ trgovinski lanac.

Među 15 najuspešnijih kompanija nalaze se još i „Hemofarm“ sa dobiti od 3,5 milijarde, „Sintelon“ sa 2,9 milijardi, te industrija mesa „Matijević“ sa 1,4 milijarde dinara. Ova porodična kompanija došla je devedesetih godina u Novi Sad iz Hrvatske i prema publikaciji „Top 300“ zapošljava oko 2.000 ljudi.

Najviše se, dakle, zarađivalo u proizvodnji i preradi, sektorima poljoprivrede i farmaceutske industrije. Slede saobraćaj i nekretnine. Među stotinak najprofitabilnijih provejavaju i građevinska preduzeća i trgovine na veliko. Interesantno je da je građevinska firma „Napred“ po prifitabilnosti na 27. mestu, a da srpski, ali i regionalni gigant „Energoprojekt holding“ koji radi širom sveta, kaska za njom za više od 40 mesta.

Prošle godine u gubitku su bila i javna i društvena i privatizovana preduzeća, ali i zadruge i ogranci pravnih lica. U plusu su bili jedino preduzetnici. Njihov ukupan profit iznosio je blizu dve milijarde dinara, što je pad za 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Najveći gubitak od oko 11 milijardi dinara imala su privatizovana preduzeća. Značajan gubitak, od oko sedam milijardi dinara, imala su i javna preduzeća, ali ovaj sektor imao je i nekoliko svetlih tačaka. Javno preduzeće „PTT saobraćaj“ bilo je treće najprofitabilnije preduzeće u zemlji. Njegova dobit iznosila je 15,2 milijarde dinara.

Aerodrom „Nikola Tesla“ zauzeo je 15. mesto, „Srbijagas“ 32, a preduzeće „Gradska čistoća“ 36. mesto. Među najvećim gubitašima bila su uglavnom preduzeća sa najvećim brojem radnika. Na prvom mestu je NIS sa gubitkom od 37 milijardi dinara i 11.000 zaposlenih. Sledi „U.S.Steel“ koji je prošle godine poslovao sa gubitkom od 14 milijardi dinara i zapošljava više od 5.000 radnika. „Železnice Srbije“ su na sedmom mestu, a RTB „Bor“ na devetom.

Prošle godine je u Srbiji poslovalo 455 javnih preduzeća. Zapošljavala su oko 116.000 radnika, što je 11 odsto od ukupno zaposlenih u privrednim društvima.

Polovina izvoza iz „U.S.Steel“

Prema podacima Privredne komore Srbije, u prvih osam meseci ove godine ukupan izvoz Srbije iznosio je oko šest milijardi dolara, dok je ukupan izvoz deset najvećih izvoznika vredan 1,6 milijardi dolara. Trećinu vrednosti deset najvećih izvoznika, odnosno više od pola milijarde dolara, ostvario je „U.S.Steel“. Drugi najveći izvoznik je HIP „Petrohemija Pančevo“, slede Valjaonica bakra Sevojno, NIS i „Tigar gume“.

Sa jednim radnikom zaradio 25 miliona dinara

Ukupan broj preduzetnika prošle godine smanjen je za oko hiljadu u odnosu na prethodnu godinu. Oko 21.000 preduzetničkih radnji zapošljavala je blizu 50.000 ljudi, najviše u prerađivačkoj industriji i trgovini.

Najprofotabilniji bio je zdravstveni centar „Euro Medic Diagnostic Nenad Zlatarić“ iz Beograda koji je sa 21 radnikom ostvario dobit veću od 70 miliona dinara. Među prvih deset našla se i Advokatska kancelarija Kojović Tijana, koja je sa dva zaposlena profitirala više od 42 miliona dinara. Autoprevoznik Zoran Janković samo sa jednim radnikom ostvario je profit od 25 miliona dinara.

Ponuda stambenih kredita banaka u Srbiji nikad nije bila raznovrsnija, ali ni povoljnija.

Osim mogućnosti da biraju između kredita sa fiksnom i varijabilnom kamatnom stopom, zainteresovanima se nudi čak i kombinacija ove dve kamate, a efektivna kamatna stopa uglavnom je ispod ili oko 6%. U bankama ističu da u odnosu na prošlu godinu, raste tražnja za stambenim kreditima, a naročito u poslednja dva meseca.

U Societe Generale banci kažu da se klijenti koji su spremni da preuzmu izvestan rizik usled kretanja euribora zarad nešto niže kamatne stope opredeljuju za kredit sa promenljivom kamatom, koja se kreće od 5,34% (EKS). Oni koji žele potpunu izvesnost u pogledu visine rate, odlučuju se za fiksnu kamatnu stopu koja iznosi 7,94%.

– Od ovog meseca ponudili smo kombinovani stambeni kredit koji građanima omogućava da svake tri godine, bez ikakvih dodatnih troškova, ponovo biraju između fiksne i promenljive kamate. Tako ukoliko euribor počne da raste, klijent može da se opredeli za fiksnu kamatu, a ukoliko počne da opada, da izabere promenljivu i na taj način smanji mesečnu ratu – ističu u Societe Generale banci.

Kako bi učinile popularnijim svoje stambene kredite, banke nude i određene povoljnosti. Kako kaže Petar Jovanović, direktor za poslove sa stanovništvom Raiffeisen banke, svi oni koji podnesu zahtev za stambeni kredit do kraja ove godine biće oslobođeni provizije, bez obzira na datum kada će kredit biti realizovan. Takođe, od ovog meseca novim korisnicima ovih zajmova nudi se i besplatno osiguranje stana od osnovnih rizika, a ovaj trošak banka preuzima na sebe.

Ukoliko se odluče za „Alfa plan“ kredite Alpha banke, klijentima koji nakon pet godina reše da ga pre vremena otplate ne naplaćuju troškove.

– Kako bismo građanima omogućili da se zaštite od rasta kamatnih stopa, u toku otplate zbog rasta euribora ponudili smo „Alfa plan“ kredite sa zaštitnom kamatom. Ovaj proizvod kombinuje prednosti dve preovlađujuće ponude sa promenljivom i fiksnom kamatom – ističe Zoran Stojaković, direktor poslovne mreže Alpha banke.

Najpovoljniji stambeni krediti u ponudi Eurobanke EFG jesu krediti osigurani kod NKOSK s uknjiženom nekretninom kao predmetom zaloge.

– Nudimo stambene kredite sa varijabilnom kamatnom stopom, koja zavisi od visine kredita i od odnosa vrednosti zaloga i kredita, a klijenti koji primaju platu preko naše banke ostvaruju značajne uštede – kaže Vladan Vilotijević, direktor direkcije za stambene kredite Eurobanke EFG.

Iako su krediti uz subvenciju države najpovoljniji, kako naglašava Marko Prokić, direktor sektora stambenih kredita Vojvođanske banke, veoma atraktivna ponuda je i sa fiksnom kamatnom stopom u prvih nekoliko godina otplate a gde klijent bira rok fiksne kamatne stope.

Oni građani koji ne ispunjavaju uslove za subvencionisane stambene kredite mogu da podnesu zahtev za komercijalne. Živojin Savić, izvršni direktor poslova sa stanovništvom Komercijalne banke, kaže da imaju atraktivnu ponudu stambenog kredita osiguranog kod NKOSK sa fiksnom kamatnom stopom za prve dve godine od 5,95% godišnje. Nakon dve godine obračunava se kamatna stopa koju čini šestomesečni euribor i fiksna marža od 4,95%.

U komercijalnoj ponudi Hypo Alpe Adria banke izdvajaju „premijum paket“ stambeni kredit, uz kamatnu stopu koja iznosi 5,5%, plus tromesečni euribor (koji trenutno iznosi 1,02500%).

(Napomena: teskt je u potpunosti preuzet iz lista „Blic“ od 23.10.2010.)